Slana bara podrhtava: Voša nije navikla da gubi, bitka predata, rat se dobija u maju

Trzavice na Slanoj bari. Rukometaši Vojvodina su najdugovečniji šampioni Srbije u kolektivnim sportovima. Čak 11 godina traje vladavina Novosađana. Događalo se prethodnih sezona da tim Borisa Rojevića bez poraza završi šampionat. Sada se pojavio Partizan, znatno jači, bolji, organizovaniji, spremniji da uđe u trku za tron, za trofej koji ne stanuje u Humskoj od 2012. godine.

Da su u taboru šampiona strasti rasplamsale govore i izjave trenera Boris Rojevića i potpredsednika Marka Vujina. Jedan u klin, drugi u ploču. Trofejni stručnjak Voše, tvorac 20 pehara u poslednjih šest godina, posle meča na Banjici i poraza od crno-belih (27:31), kada je glava bila vruća, indirektno prozvao klub da mu treba pojačanja za nastavak sezone upoređujući sa rivalom koji se tokom šampionata pojačavao. Svakom treneru je uvek malo igrača, legitimno je da traži, a na čelnicima kluba je da mu obezbede ili ne. U odnosu na početak priprema krajem jula, Partizan recimo ima čak petorica novajlija – desno krilo Lazar Anđelković je stigao sredinom avgusta, iranski golman Said Heidarirad neposredno pred start sezone, dok su iskusni bekovi Petar Đorđić, Stevan Vujović i Mihajlo Radojković došli kada je Superliga već krenula.

Vojvodina ove sezone je imala ceo tim na raspolaganju od prvog dana priprema, ne računajući rovite Stefana Dodića i Milana Milića koji su se kasnije priključili pripremama, ali nije bilo novajlije kao prethodnih godina koji su dolazili tokom sezone na Slanu baru (primeri Stefana Dodića, Petra Đorđića, Nemanje Ratkovića i Jovice Nikolića u protekloj).

Odgovorio je Marko Vujin Rojeviću u izjavi za Mozzart Sport, rekavši da Vojvodini nisu potrebna pojačanja i da misli da klub čiji je potpredsednik ima najjači tim, najveći budžet u istoriju, da Voša ima najplaćenije igrače i trenera. Upalilo je to alarm na Slanoj bari. Zasad, nema govora o rastanku sa trenerom Rojevićem, ali evidentno je da ne cveta cveće u Srpskoj Atini i da je ovaj poraz na Banjici poljuljao šampiona.

Vujin: Neprimerene Rojevićeve izjave, imamo najveći budžet u istoriji, ne treba nam pojačanja

Rojević: Partizan se pojačava, a mi? Neverovatno je da u Kilu izgubimo sa dva, a ovde sa četiri gola razlike

Voši fali sveža krv i da vrati izgubljeni identitet u odbrani

Voša je imala na startu sezone bolji roster od Partizana, mnogi i sada smatraju da su rukometaši sa Slane bare jači, ali na terenu, dve pobede crno-belih u šampionatu, od kojih je ona na Banjici rešena pet-šest minuta pre kraja, kada je bilo i +6, govore u prilog da je sada da je došlo do promene poretka i da se i klub iz Humske konačno pita u borbi za titulu i da kreće s pol-pozicije. Novosađani imaju problem s povredama, u timu je mnogo igrača koji izlaze posle dužih pauza. Stefan Dodić se vraća rukometu posle godinu dana, ne može da igra svaki meč 60 minuta (ni blizu toga), Milan Jovanović je takođe imao ove jeseni dosta propuštenih utakmica, morao je stručni štab da ga prištedi. Čeka se i dalje Milan Milić na desnom beku, mada je Jovica Nikolić u većem delu polusezone igrao odlično i vratio se u ritam posle takođe duge pauze. Boris Puhovski je bio sjajan dve sezone, nosio Lale, ali u ovom šampionatu godine čine svoje kod Belorusa. Uskoro će da napuni 38, pa ne može više da bude motor.

20.00: (3,60) Rajn Nekar Leven (8,50) Flensburg (1,40)

Odlazak Petra Đorđića u Partizan i spor oporavak Milana Milića (nije ulazio u igru na Banjici) uzrokovao je manjom rotacijom na spoljnim pozicijama. Umorili su se Jovanović i Nikolić u nastavku, dok nijedan od trojice srednjih bekova nije uspevao da uđe u ritam (počeo Puhovski, nastavio Dodić, a završio Brazilac Žaoa Pedro da Silva). Očekivalo se i veći doprinos golmana u nastavku, kao i učinak krila i pivotmena, a rak-rana ekipe poslednjih nedelja su sedmerci. U Kilu je bio košmar, čak šest promešenih, dok je na Banjici bilo „samo“ tri. Sve su to činjenice koje moraju na Slanoj bari da budu analizirane i pronađen lek za Partizan. Nema sumnje da je sada pritisak na strani Lala.

Vojvodina nije navikla na poraze, moraju na Slanoj bari, od trenera Rojevića i igrača do uprave, da nauče da gube i da iz poraza izvuku pouke. Bitke jesu izgubljene, ali rat za titulu se dobije krajem maja kada se očekuje dvoboj ovih ekipa za titulu. Igra se na dve dobijene, a prednost domaćeg terena imaće Partizan.

Najbolji rukometaš (domaća liga): Milan Jovanović – Feniks iz Kruščića

Sada je Voša u drugačijoj situaciji nego prethodnih godina. Obično bi brzo zasela na čelo, a sa planine su uvek najbolje vidi. Sada su crno-beli lideri, a crveno-beli moraju da se mobilišu, da gledaju pre svega u svoje dvorište, a ne u tuđe. Mnogo priče, zakulisnih radnji ima oko srpskog rukometa, čaršija je neumoljiva, često i zlurada, ali.. Nemaju razloga u Novom Sadu da se žale na spoljne faktore. Uvek je suđenje pod lupom, svako misli da je on oštećen, ali činjenice govore da nijedan tim ne može da se požali na arbitre. Sudijski par Goran Kovač iz Kosovske Mitrovice i Srđan Milosavljević iz Zvečana je odlično obavio posao u oba meča. Bilo je grešaka, ali u naelektrisanoj atmosferi, kada se skače na svaku odluku delilaca pravde, držali su se istog kriterijuma. To se posebno videlo na Banjici pre pet dana. Osam penala za Partizan, jedan više za Vojvodinu, crno-belii su dobili osam isključenje, gosti jedno manje.

Vojvodina je imala impresivnu sezonu u Ligi Evrope, u dva meča dobro parirala Kilu, dvaput bila bolja od neugodne španske Torelavege i znatno platežnijeg Neksea koje ove sezone imao budžet na istorijskom maksimumu.

Ako je pobeda crno-belih u SPENS-u na startu šampionata bila iznenađenje, druga izvojevana na Banjici nije. Tim Đorđa Ćirkovića je pokazao da je iz meseca u mesec jači, bolji, kompletniji, sa širim rosterom. I što je evidentno – puca od samopouzdanja.

Za neutralne ljubitelje rukometa – idealna situacije, dva jaka kluba koja se bore za titulu, za razliku od prethodnih šampionata, kada se Voša „šetala“ do trona. Kao što su Novosađani bili dugo lokomotiva i naterali na mobilizaciju u Humskoj pre godinu i po, kada je nova uprava došla na čelo, tako i sada Novosađani moraju da zapnu više i jače nego ranije, da iz ovog tima izvuku maksimum kako šampionski pehar ne bi menjao vlasnika. I trener Partizana Ćirković je posle meča rekao da ih snaga Vojvodine čini jačim, izvlače iz njih i više nego što oni misle da imaju. Ide zimske pauza zbog Svetskog prvenstva u januaru i pravi trenutak za restart na Slanoj bari.

Crno-beli vojnik – Ivan Mićić: Ja sam pre svega navijač Partizana, pa tek onda igrač ovog kluba

Iks faktor – Miha Kotar, Partizanov Staš Skube ili Miha Zarabec

I Marko Vujin je rekao da bi ovo rivalstvo moglo da doprinese ozdravljenju dugo godina učmalog reprezentativnog srpskog rukometa bez uspeha, sa mnogo gorkih pilula.

„Ovo je najbolja propaganda rukometa, šansa za rehabilitaciju našeg sporta. Igrao sam 13 godina dva najveća derbija na svetu, Seged – Vesprem i Kil – Flensburg i znam kako je za igrače važno da igraju takve duele. Konačno imamo dva jaka kluba i od toga će da korist da ima i reprezentacija. I Bogdan Bogdanović je postao igrač kada je dao 36 poena Zvezdi“, istakao je potpredsednik Vojvodine.