Crno-beli vojnik – Ivan Mićić: Ja sam pre svega navijač Partizana, pa tek onda igrač ovog kluba

„On je borac, pravi momak, dasa... U ovakvim utakmicama nikada nije podbacio“, rekao je posle velike pobede nad Vojvodinom trener crno-belih rukometaša Đorđe Ćirković za Ivana Mićića, pivotmena, koji je uz srednjeg beka Mihu Kotara, bio ključni da se osvajač Kupa Srbije vrati iz rezultatskog minusa (3:8) posle 15 minuta igre.

Kasnije su se priključili bekovi Nikola Crnoglavac, kapiten Nikola Zečević i Petar Đorđić, u finišu je Said Heidarirad odbranio dva sedmerca Novosađanima, pa je drugi put u sezoni srušen 11 godina u nizu prvak sa Slane bare i najavljena renesansa na proleće i napad na šampionski pehar koja 12 godina nije u vitrinama u Humskoj.

Može Ivan Mićić da ima slab dan, da ga neće gol, ali borba i želja, bacanja za loptu, izgaranje na terenu, kako u napadu, tako i u odbrani, kod njega nikada nije sporan. Navijači bi za njega rekli „Grobar od glave do pete“. Od 2012. godine je u Partizanu, kako kaže, počeo je da trenira posle srebra na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Prošao je sve mlađe kategorije crno-belih i već nekoliko godina je stub prvog tima. Uz Veljka Popovića, kapitena Nikolu Zečevića i Mladena Šotića je nukleus tima, neko ko živi za klub iz Humske.

„Kad smo letos pričali sa trenerom Ćirkovićem oko produženja ugovora, to je bio i njegov postulat da želi da ostavi momke koj su duže u klubu, koji osećaju Partizan, imaju tu energiju, i da se ekipa dopuni sa kvalitetnim pojačanjima. Znamo kako diše klub, mi ga osećamo, živimo za njega. Ja uvek ističem da sam pre svega navijač Partizana, pa tek onda igrač ovog kluba. Višestruko mi znači svaka utakmica u ovom dresu i nadam se da se to vidi na terenu“, rekao je Mićić za Mozzart Sport.

Iks faktor – Miha Kotar, Partizanov Staš Skube ili Miha Zarabec

Ćirković: Ambijent kakav nije viđen godinama, pomogao nam da dođemo do preokreta

Novosađani su drugi put savladani u Superligi. Ako je u SPENS-u bilo iznenađenje, sada nije. Crno-beli ne kriju da žele na srpski tron posle 2012.

„Vojvodina je krenula silovito, u petoj brzini. To smo i očekivali. Pregazili su nas na startu, ali ulaskom Mihe Kotara smo se vratili u igru, stigli do poluvremena na samo gol minusa. U nastavku smo kontrolisali igru i rezultat. Pametno smo igrali u napadu, čvrsto u odbranu, Said je bio fenomenalan na golu. Na kraju smo se odlepili na pet golova razlike, pet minuta do kraja, mirno priveli meč kraju i sada smo se učvrstili na prvoj poziciji i tu ćemo verovatno ostai do plej-ofa. Ima još mnogo da se igra, ali ne može tu da bude mnogo iznenađenja, da izgubimo pet bodova i prvo mesto. Neću da trošim reči za Vojvodinu, videli smo i u Ligi Evrope kako igra sjajno, ali i mi smo bolji. Ova pobeda nam znači, ali ne mora na kraju ništa da odluči. Ovo je samo dobra uvertira za nastavak sezone, ali šampionski pehar se osvaja u maju“.

18.00: (1,05) Norveška (18,0) Nemačka (13,0)

Za razliku od meča sa Kremsom, ovog puta je izostala podrška Grobara. Organizovanog navijanja nije bilo, ali je Banjica opet bila skoro puna, oko 2.000 gledalaca.

„Kada uporedim ovaj meč sa onim u Novom Sadu, žao mi je što je izostala podrška Grobara na ovom meču, odnosno nije bilo najvatrenijih pristalica. Hvala mnogo ljudima koji su došli, što su napunili dvoranu, ispoštavali su nas. Nadam se da da svi vide koliko se mi borimo za ovaj klub, koliko nam znači podrška sa tribina i da ćemo u nastavku sezone imati podršku Grobara“.

Banjica grmi kao nekada, Partizan stvoren za velika dela, za evropski trofej

Saradnja Mihe Kotara sa Ivanom Mićićem, bila je iskra buđenja crno-belih posle tajm-auta i „minus 5“ u prvih 15 minuta.

„Trener nam je rekao ono što je bilo evidentno, razbranili smo Andreja Trnavca, skidao je zicere. Morali smo da se koncentrišemo. Miha i ja smo povukli, ostali su se priključili i sve je ispalo kao treba“.

Vodio je Mićić pravi rat sa stamenim defanzivcima Lala, Miljanom Pušicom i Miljanom Vukovljakom.

„Pakleno je bilo, oni su fenomenalni igrači, pravi sportisti. U prvih 10 minuta je bilo baš, baš teško, kasnije su i oni zbog umora verovato morali da spuste ritam. Tako je to na poziciji pivotmena, mora borba uvek do poslednjeg atoma snage. Izdržao sam, hvala bogu. Naravno, tu je i Nemanja Ratković koji je dao pun doprinos. Oporavio se i on od povrede. Komplementarni smo, dobro se dopunjujemo i samo tako da ostane“.

(©RK Partizan/Maja Nastić)

Da ne beše kiksa u Kremsu sezone bi bila idealna, mada je taj minimalan poraz u prvom meču šesnaestine finala EHF kupa brzo bio anuliran ubedljivim trijumfom u revanšu na Banjici.

„Bili smo u Austriji stvarno loši, napad je zatajio, ali sada su svi već zaboravili taj prvi meč. Odlična polusezona je iza nas, 12-0 u Superligi, prolazak dva kola u Evropi. Možda taj Superkup u Banjaluci da smo osvojili, ali... Možda, da smo tad savladali Vojvodinu, i šampionat bi imao drugačiji tok. Ostaje nam da dobijemo Zvezdu u Šumicama narednog vikenda, pa da odemo na zasluženi odmor. Treba nam, da odmorimo malo glave, ali i tela“.

Odmah posle meča sa Lalama, nekadašnjim saigračima se javio i reprezentativac Srbije Uroš Kojadinović, sada uzdanica francuskog Tuluza.

„Imali smo video poziv u svlačionici. Srećan je zbog pobede, često se čujemo“, zaključio je pivotmen crno-belih.