Šest godina – šest svetskih medalja juniora! Obaveza seniora u Parizu je da idu na zlato

Skraćeni olimpijski ciklus do sada je u ovom veku najturbulentniji za srpski vaterpolo. Medalje su izmicale, Pariz je poslednja prilika da se nešto promeni i da se ne zaokruže tri godine bez mesta na podijumu. Ali, za to vreme, žetva u mlađim kategorijama.

Na juniorskom nivou odličja ne izostaju. Za prethodnih šest godina, Srbija se sa planetarnih šampionata vratila sa čak šest svetskih medalja. Poslednja u nizu je srebrna, a pre toga osvojena su tri srebra, zlato I bronza. Dakle, talentovanih momaka ima, samo ih treba pravilno usmeriti.

Te brojke izuzetno raduju Viktora Jelenića, prvog čoveka Vaterpolo saveza Srbije.

“Čestitam stručnom štabu na čelu sa trenerom Milošem Sakovićem, takođe i igračima, na predstavljanju nacionalnog saveza i države Srbije na Svetskom prvenstvu. Hteo bih da podsetim da je ovo šesta medalja sa šesta svetska medalja od 2019. godine. Ovo je četvrta srebrna, a imamo još jedno zlato i bronzu. To je veliki uspeh za mlađe kategorije i nadamo se da će u budućnosti nastaviti u tom pravcu. Mlađe kategorije pomažu i služe da kasnije imamo igrače za seniorski nivo”, podsetio je Viktor Jelenić kakve su rezultate junior pravili proteklih godina.

Svetsko srebro i mnogo razloga za veru u bolje sutra: Srpski vaterpolo ima svetlu budućnost

Srebrni vaterpolisti iz Buenos Ajresa stigli u Beograd: Biće još olimpijskih šampiona

Novi uspeh ostvaren je u Buenos Ajresu, ali i tri dana posle poraza u finalu od Mađarske, osećaju u reprezentaciju blagu gorčinu. Jer, lako je moglo da bude drugačije, da se iz Argentine vrate kao pobednici.

“S obzirom na visoke standard Vaterpolo saveza Srbije, ne mogu da budem apsolutno zadovoljan, iako sam svestan da svaka medalja predstavlja uspeh. Moji prethodnici, selektori ranijih generacija, postavili su standade, uglavnom su to bila najsjajnija odličja. Bilo je dosta gorčine posle poraza u finalu, ali opet smo svesni da svaka medalja predstavlja uspeh za tim i savez. Trudimo se da budemo srećni, a ne nezadovoljni. Posle poraza sledi analiza i iz nje treba izvući pouku. Ako poraz doživimo tragično, onda nemamo prostor za dalji napredak”, rekao je selektor Miloš Saković i istakao značaj prilagođavanja u današnje vreme:

“Treneri moraju da idu u korak sa vremenom, ne mogu da ostanu zarobljeni u prošlosti kada su bili igrači i da treniraju momke onako kako su njihovi treneri njih trenirali. Gledamo da ih razumeno i mislim da to uspešno radimo. Generacije se menjaju, ali svuda ima dobrih momaka i to je ključ uspeha koji se zone selekcija. Imamo dosta igrača na početku priprema i lako nam je da napravimo selekciju i napravimo tim”.

Ne želi da odvaja ‘svoju decu’, ali brojke jasno kazuju da se u Partizanovoj školi izuzetno radi. Bolje nego u drugim sredinama. Jedino još Šabac ima poveći broj reprezentativaca.

“U ovoj selekciji je najviše igrača iz Partizana, postoji i grupacija igrača iz Šapca. U Srbiji ima više centara. Kroz istoriju je Partizan najviše igrača dao, tako je i sada, ali ima ovde i igrača Zvezde, Radničkog, Šapca, Bečeja, što predstavlja raznovrsnost. Tradicionalno Partizan ima masovnost i logično je da odatle dolazi najviše igrača. Kako proširiti i unaprediti rad – to je večito pitanje. I više je usmereno ka ljudima iz stručnog saveta”.

Posrnuli gigant na konopcima, ali fabrika talenata radi: Partizanova deca pronose slavu svetom

Od trenutka kada su se skupili i počeli da rade sa Milošem Sakovićem, jedini cilj je bio svetsko zlato. Iz te vizure zadovoljstva nema među najperspektivnijim vaterpolo tinejdžerima u Srbiji.

“Utisci su se slegli, trebalo je da odigramo bolje, da osvojimo zlato. Ali, i srebro je uspeh. Ceo turnir smo se držali dobro, nije bilo mnogo oscilacija. Istina, trebalo je da damo više u finalu. Nadam se da ćemo u budućnosti biti još bolji”, kazao je kapiten Luka Gladović, a nadovezao se Strahinja Krstić, najkorisniji igrač Svetskog prvenstva:

“Od prvog dana priprema u Novom Sadu, nama je samo zlato bilo u glavi. Drugi smo, izgubili u finalu… Nismo zadovoljni, a trebalo bi da budemo, jer srebro jeste uspeh. Mogli smo još više da pokažemo, naročito u finalu, ali pritisak…”

OBAVEZA SRBIJE JE DA U PARIZU IDE NA ZLATO, SAMO SA TAKVIM STAVOM ONO ĆE I DOĆI

(©VSS)

Od juniora medalja, sada se čeka i od seniora na Olimpijskim igrama.

“Mi imamo obavezu da idemo na zlatnu medalju, jer na nju su išle i generacije iz bivše Jugoslavije i prethodne iz Srbije. Ukoliko budemo razmišljali o nečemu drugom, ništa nećemo uraditi. Ide se na zlato, pa šta Bog da”, rekao je Viktor Jelenić.

Optimizam gaji i selektor Miloš Saković.

“Poželeo bih sreću stručnom štabu na čelu sa selektorom Urošem Stevanovićem, kao i igračima. Nadam se da će ispoštovati dogovore. Znam da su vredno radili. Bićemo verni navijači i verujemo da će biti najsjajnije odličje”.

Lideri generacije juniora ne sumnjaju u iskusnije reprezentativne kolege…

“Ne sumnjam u momke na Olimpijskim igrama. Daće maksimum, biće dobro, verujem da će biti najsjajnija medalja. I kako je selektor rekao, mi tamo ne idemo da branimo zlato, nego da ga osvojimo”, poručio je Luka Gladović, a nadovezao se Strahinja Krstić:

“Mi smo Srbija i očekujemo zlato! Ako momci daju sve od sebe, to je to”.