Rašić: Metaloplastika mora da bude atraktivan klub za sve mlade igrače

Metaloplastika je posle drugog mesta u Srbiji (izgubila dva meča u finalu od šampiona Vojvodine) ostala bez trenera Matića, a „kestenje iz vatre“ morao je da vadi mladi stručnjak kome je to bio prvi samostalan posao.

Početak trnovit, sa evidentno manjim budžetom nego prošle sezone, skoro bez pojačanja (samo levi bek, povratnik iz inostranstva Borivoje Đukić), odlazak dva najbolja igrača, levog beka Milana Jovanovića (Vojvodina) i desnog Vojislava Brajovića (Čurgo). Start posut trnjem, zaređali su Šapčani s porazima, doduše i žreb je bio surov.

Ipak, kako sezona odmiče Metaloplastika je sve bolja, od poslednjih 11 utakmica u svim takmičenjima dobila je 10, pa trenutno deli treće mesto sa pančevačkim Dinamom. Partizan i Vojvodina su druga dimenzija za ostale.

Kako gleda na prvih šest meseci na klupi, kako je zadovoljna napretkom tima, Rašić je govorio u intervjuu za Mozzart Sport.
„Tri godine sam radio kao pomoćnik, kod Kažića, kasnije Matića, sa Teodorovićem u juniorskoj repezentaciji. Rad sa takvim stručnjacima mi je pomogao, ali i pripremio za samostalni posao. Kada sam dobio ponudu kluba da ostanem da radim, nisam imao dilemu. Mislim da sam stekao i neko iskustvo, pa sam znao šta me čeka. Početak sezone jeste bio traljav, imali smo i težak raspored, ali sam verovao u ono što radim, verovao sam igračima. Trebalo je i oni da se naviknu na mene. Ne razlikujem se mnogo od Matićeve filozofije rukometa, ali svaki trener ima nešto svoje koje, želi da to implementira na terenu. Hoću da igramo moderan rukomet, sa čvrstom, agresivnom odbranom, tranzicijom, kontrama, da golmani kada primi gol odmah šalju loptu na centar, a ne da tuguje“, rekao je David Rašić.

Rukometaši Metaloplastike (©srl.rs)

Šta je bio cilj na početku sezone?
„Jasno nam je bilo da ćemo teško da nadoknadimo odlaske Jovanovića i Brajovića. Oni su bili naši lideri, davali najviše golova. Cilj je bio da na papiru slabijom timom da se plasiramo u plej-of, među prvih šest. Mislim da ćemo to sigurno da ispunimo. Dobili smo 10 od 11 poslednjih utakmica, plus dve prijateljske tokom zime. Jedino smo poraženi od Vojvodine u Novom Sadu, gde i puno jače ekipe od nas ne mogu da očekuju bodove. Forma nam je usponu, sve je sada leglo. Realnost je da se borimo za treće mesto sa Dinamom. Plasirali smo se u polufinalu Kupa Srbije gde igramo sa Partizanom. Tu vidimo šansu da iznenadimo, jer je objektivno lakše da se osvoji to takmičenje nego prvenstvo“.

Može li da se napadne titula u godinama koje slede? Prošle sezone je, čini se, Vladan Matić izvukao maksimum od tima, elimnisan je Partizan u polufinalu, pružen jak otpor Voši u Šapcu u drugom meču finala plej-ofa.
„Vojvodina i Partizan su finansijski daleko ispred nas, čak i sa Dinamom iz Pančeva ne možemo da se takmičimo u platama, pa rekao bih i sa Vranjem. Ono što je moj plan je da moramo da se okrenemo mladima, da njima dajemo šansu da se afirmišu. Imamo juniorske reprezentativce koji igraju već bitnu ulogu kao što su Milija Papović, Filip Milovanović, Igor Milovanović, Aljoša Damjanović, Brana Mirković, koji ima probleme s povredama, svi oni imaju značajnu minutažu. Tu je Pavlović koji je 2006. godine, skidao sam ove sezone i malog Vojina Mišića koji je 2007. U planu su da dobiju šansu i igrači koji su 2008. Ima ovde u Metaloplastici talenata, dobro se radi što govore uspesi mlađih selekcija“.

Može li Metaloplastika da dovede pre Vojvodine i Partizana nekog talentovanog klinca iz Vrbasa, Crvenke, podneblja gde niču rukometni biseri?
„Metalopalstika je veliko ime, najveće u Srbiji. Svakom mladom igraču ovaj klub treba da bude atraktivan da dođe, da stasa. Pokazali smo da dajemo šansu mladima. Mateja Dodić je dugo kod nas, a sa 22 godine odlazi u Zagreb kao formiran igrač. Imamo ovde dobre uslove za rad, volim da radim s mladima, pogotovo ako vidim u njima želju da ’grizu’. Moje mišljenje je da naša liga treba da se razvija u tom pravcu, da pravimo igrače, a ne da vraćamo one iz inostranstva, da ih zadržimo ovde do 23-24 godine, pa da oni odlaze van Srbije kao gotovi igrači, a ne klinci da idu za „siću“ preko i tamo se izgube. Treba rukometaš ovde da bude dobro plaćen, da može lepo da živi, da se lepo obuče, da ne mora da brine o egzistenciji, ali da ne očekuje da u Srbiji reši sve probleme. Ne može Metaloplastika finansijski da se takmiči sa Vojvodinom i Partizanom, ali klub je organizovan, plate su na vreme, postoji sigurnost“.

Ispustili ste Vukašina Antonijevića koji je otišao u Celje pre skoro tri godine i čini se da se ne razvija kako su mnogo smatrali da treba?
„On je imao dobru ponudu od kluba da ostane, ali je odlučio da ode u Celje. Mislim da je pogrešio, da je kod nas imao šansu da se dalje usavršava, da više igra“.

Kako vidite Metaloplastiku naredne sezone?
„Ukoliko ostanem, moj plan je da idemo dalje u podmlađivanje, da krenemo sa generacijom 2008. godište, da damo šansu mladima, da njih gurnemo u prvi tim. Naravno, ne odričemo se i nekih iskusnih igrača, samo je pitanje da li oni vide sebe u klubu i dalje ili žele da odu negde gde bi mogli više da zarade. To je prirodan prosec, kao što letos nismo mogli da zadržimo Brajovića i Jovanovića“.

Gleda li otac Đorđe utakmice, daje li vam savete?
„Gleda stalno. Ako ne može da dođe u dvoranu, prati Jutjub prenose. Ne meša mi se u posao, ali me savetuje, ukaže na nešto što nisam primetio. On voli rukomet i trudi se da mi pomogne na početku karijere“, zaključio je Rašić, još jedan od plejade mladih trenera koji je dobio šansu u Superligi Srbije ove sezone.

Najboji strelac tima ove sezone u svim takmičenjima je reprezentativac Srbije, desno krilo Mateja Dodić sa 96 golova. Sledi hrvatski internacionalac Domagoj Alilović sa 83, a zatim Milan Dakić sa 60, Uroš Simić sa 48 i Filip Milovanović sa 43.