Prepoznatljiva matrica neuspeha: Istanbulski gigant baš ne uči na greškama iz prošlosti

Prema grčkoj mitologiji, Tantal, koji je bio poznat kao Zesov sin i kralj Frigije, osuđen je na trostruke patnje zbog svojih zločina - da večno bude gladan, žedan i u strahu. Kako se i danas u svakodnevnom govoru, baš zahvaljujući korenima u čuvenoj priči, često može čuti izraz Tantalove muke, čini se da kroz sličan proces prolazi i Tijana Bošković u Ezačibašiju. Najbolja odbojkašica sveta ponovo doživljava "sportski tantaltizam" na klupskom nivou. Poslednjih sezona upravo se i nalazi blizu željenog cilja, ali opet ostaje bez mogućnosti i da ga ostvari.

Rano je za iznošenje bilo kakvih zaključaka. Međutim, u redovima istanbulskog giganta ponovo se i javila stara boljka. Iako reprezentativka Srbije ima gotovo besprekoran individualni učinak, dosadašnji tok sezone kao da najavljuje epilog iz prethodnih. Popularna Tića je po navici najveća snaga ambicioznog kolektiva sa Bosfora. Problem je i da ponovo nema adekvatnu podršku saigračica.

Poslednja utakmica u Sultanlar ligi obeležena je dominacijom maestralne korektorke. Ono što se očekivalo, sjajna Bilećanka je i uradila. Nanizala je 28 poena, ujedno i još jednom potvrdila klasu. Ipak, ishodom derbija protiv Galatasaraja nije mogla da bude zadovoljna. Njena koleginica iz tabora nacionalnog tima, Katarina Dangubić (Lazović) slavila je pobedu 3:1, dok se razlog neuspeha krio u doprinosu ostatka tima. Prva i po efikasnosti posle Boškovićeve sa svega osam poena bila je Hande Baladin.

(© CEV)

Ništa i neobično. Reč je o uobičajenoj pojavi. Kada se i analiziraju protekli mečevi u nacionalnom prvenstvu, Tijana je na čak devet od 12 bila glavna protagonistkinja u napadu. Verovatno bi i u preostalima bila najveća zvezda da je i dobila šansu. Stručni štab je iskoristio kvalitet protivnika, kao što su Sarijer, Sigorta i Nilufer, da makar malo odmori preopterećenu kariku. Nešto slično se dogodilo i u Ligi šampiona, pa su druge "uzdanice" Ferhata Akbaša odskočile u duelima sa obrenovačkim Tentom i Parizom.

S druge strane, okršaji protiv pretendenata za trofeje jasno su sugerisali na nedostatak. Tako je bilo nedavno sa Galatasarajem, kao i nešto ranije sa Fenerbahčeom u okviru finala Supekupa. Premijerna borba za pehar je i izgubljena zbog sada već "prepoznatljivog" faktora. Podsećanja radi, Boškovićeva je tada osvojila čak 29 poena, sledeća na listi - Kanađanka Aleksa Grej dodala je tek devet.

(© CEV)

Kada se i podvuče crta u domaćem šampionatu, kapitenka Tigrica ubedljivo se ističe po efikasnosti - 175 poena. Daleko iza su Aleksa Grej (94), Japrak Erkek (90), Hande Baladin (87), Dana Retke (85), Šinej Džek (70), Ana Nikoleti (60), Elif Šahin (52), Jovana Stevanović (22), Bejza Ariči (19), Naz Ajdemir (16)...

Krajnje je i vreme da se stručni štab pozabavi hendikepom, barem ako želi da na kraju i ostvari visoka stremljenja. Do sada je i preraslo u tradiciju da se Ezačibaši opraštao od lovorika u trenucima potpunog izostanka pomoći Tijaninih "saborkinja". Nije ni tajna da velikan dugo priželjkuje tron. Ukoliko se i zanemari titula na Svetskom klupskom prvenstvu (2023), post u Sultanlar ligi traje 12 leta, u Kupu pet , Superkupu Turske tri, a u Ligi šampiona devet godina.

Dileme i nema! Pod hitno je neophodna reakcija i drugih članova startne postave na terenu ili će istanbulski tim samo potvrditi da ne uči na greškama iz prošlosti...