Premijera Raulove Srbije: Audicija za mlade i minimalan poraz od Slovenije

Šta god da je Raul Gonzales zamišljao kada je prihvatao poziv Rukometnog saveza Srbije, svakako nije da će selektorski mandat počinjati utakmicom za koju će, zbog zdravstvenog biltena, morati da poziva i rezerve rezervinih rezervi. Toliko je puta prepravljao inicijalni spisak prethodnih dana i nedelja, pre svega na bekovskim pozicijama, da se nije video kraj listi odsutnih – Lazar Kukić, Dragan Pešmalbek, Miloš Kos, Uroš Borzaš, Simo Šijan, Milan Jovanović, Marko Milosavljević, Stefan Dodić, Mateja Dodić, Nikola Zečević, Danilo Radović, Đorđe Draško, Aljoša Damjanović... Na kraju se ni Dejan Milosavljev nije našao u protokolu.

Utoliko je mutniji pogled i samog španskog stručnjaka ka onome čime će raspolagati za oko dva meseca, tokom završnih priprema za Evropsko prvenstvo, ali i nas kao javnosti na renesansu koju sanjamo sa nekadašnjim kontinentalnim klupskim prvakom na klupi Vardara. Jedna utakmica je suviše mali uzorak, pa još prijateljska, protiv jednako desetkovane Slovenije u Loznici, koja je završena pobedom rivala minimalnom razlikom 34:35 (18:16), i to pogotkom Blaža Janca sa centra na prazan gol osam sekundi pre kraja, pošto su Orlovi prethodno izjednačili preko Uroša Mitrovića, igrajući bez golmana, pošto su imali isključenog igrača.

U startnoj postavi Orlova samo krilni igrači, Nemanja Ilić i Darko Đukić, uz golmana Cuparu, s obzirom na svoju zaostavštinu i konkurenciju u nacionalnom timu, imaju puno pravo da sebe nazovu stanadardnim prvotimcima, ali su se i ostali momci potrudili da se ozbiljno nametnu novom selektoru, ko zna, možda već i za predstojeći kontinentalni šampionat. Na pivotu je počeo Jevtić, a bekovski trio, uz Jovicu Nikolića, činili su još i Veljko Popović i najmlađi, Ognjen Cenić kao organizator igre. Prilično je poletno to bilo u napadu, uz dosta raznovrsnu efikasnost - svi pobrojani rukometaši upisali su se među strelce već u prvih osam golova našeg tima, a pridružio im se ubrzo i Marko Tasić, kao specijalista za odbranu, koji se redovno menjao i igrao na pozicijama tri i četiri u zoni 6-0 uz Jevtića ili Marsenića. Taj gol Tasića iz kontranapada doneo je, tek u 14. minutu, prvu prednost bilo kojem od dva tima veću od gola razlike (10:8).

Ubrzo su Slovenci preokrenuli na 11:12. I oni su bili drastično oslabljeni, nije Uroš Zorman mogao da računa na Blaža Blagotinšeka, Boruta Mačkovšeka, Mihu Zarabeca, Roka Ovničeka, Domena Makuca, Nika Henigmana, Staša Slatineka Jovičiča, Matica Suholežnika, Mitju Janca... U takvim okolnostima, Blaž Janc i Aleks Vlah predvodili su plejadu mlađih momaka željnih afirmacije, a čini se da su svoju šansu posebno iskoristili Tarik Mlivić, strelac četiri od prvih osam pogodaka svog tima - uglavnom projektila sa pozicije levog beka, te debitant Andraž Makuc, koji je vrlo kreativno razigravao svoje saigrače sa mesta organizatora igre. U nastavku će pokazati i zavidne realizatorske sposobnosti.

Ipak, Srbija je bolje zatvorila prvo poluvreme, imala čak i šansu da na veliki odmor ode sa plus tri, nakon što je agilni Darko Đukić vrlo vešto izborio sedmerac uz zvuk sirene, ali je Nemanja Ilić u svom trećem pokušaju sa linije sedam metara bio neprecizan (18:16). Što nije on, uradio je njegov brat Vanja odmah na startu drugog dela igre, kada je domaća selekcija, koristeći par pogođenih okvira gola rivala, stekla i plus četiri. Bili su to trenuci pravog revolveraškog obračuna dvojice Uroša - Mitrovića i Miličeviča. Desni bek Srbije nastavio je tamo gde je u nacionalnom timu stao proletos kod Dalibora Čuture - nekoliko puta umalo nije pocepao mrežu slovenačkog gola, na drugoj strani bombarder Celja postigao je pet golova u prvoih deset minuta nastavka.

Brzo su Slovenci, na krilima Tajnika i Makuca, istopili minus od četiri gola, kako se bližio kraj meča pojačavali su odbranu, blistao je Vujović na golu. Raul je ravnomerno podelio minutažu trojici levorukih bekova (Nikolić, Mitrović, Kojadiović), videli smo Papovića u nastavku na desnom krilu (realizovao dva sedmerca), zaigrali su nešto malo i Antonijević, kao i Čabrilo, ali se ušlo u potpuno egal, gol za gol, završnicu. Slovenci su uglavnom bili za korak ispred, naši ih sustizali. Marsenić je dobio dve upotrebljive lopte, ali su nam Slovenci podvalili jedan brzi centar, jednu genijalnu zavrnutu loptu Janca sa bekovske pozicije, a tamo iz ćoška nepogrešiv je bio Cokan.

Na ulasku u poslednji minut Cenić se odvažio, ali pogodio golmana Vujovića u glavu, što je automatski značilo njegovo isključenje. Slovenci su pogrešili sa igračem više, Raul je tražio tajm-aut, a Uroš Mitrović svojim šestim projektilom poravnao na 12 sekundi pre kraja. Ipak, gol nam je bio prazan, što je znao da kazni as Barselone...

Važno je istaći da je Rukometni savez Srbije iskoristio ovu utakmicu da se oduži legendarnom stručnjaku Zoranu Tuti Živkoviću, poslednjem selektoru koji je našem muškom reprezentativnom seniorskom rukometu doneo zlatnu medalju sa velikog takmičenja - Svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1986. godine. U toku dana u Loznici je prikazan autobiografski dokukentarni film o Tuti “NepobeDIV”, a legendarni Nišlija izveo je neku vrstu počasnog podbacivanja pred početak meča.

SRBIJA - SLOVENIJA 34:35 (18:16)

Loznica. Sudije: Boričić i Marković. Sedmerci: Srbija 7(4), Slovenija 2(2). Isključenja: Srbija 4, Slovenija 4 minuta.

SRBIJA: Cupara 6 odbrana, Bomaštar, Jevtić 1, Cenić 4, Antonijević 1, Kojadinović 1, N. Ilić 3(2), Tasić 1, V. Ilić 2, Stankov, Mitrović 6, Nikolić 2, Popović 4, Čabrilo, Đukić 3, Papović 2(2), Marsenić 4.  

SLOVENIJA: Baznik 5 odbrana, 1 sedmerac, Vujović 9 odbrana, 2 sedmerca, Miličević 5, Janc 5, Tajnik 6, Cehte, Kodrin 1, Makuc 4, Knavs, Horžen, Cokan 4(1), Mlivić 5, Grbić, Svečko, Grošelj, Novak, Vlah 3(1).