M. PrelevićPRELAZZI: Može li iko da objasni američki fudbal?
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | sre. 09.09.26. | 16:18
Kako tumačiti činjenicu da je reč o ubedljivo najvećem običaju u ubedljivo najmoćnijoj zemlji sveta – potpuno je nebitno, makar za ovu raspravu, makar na dan kada ćemo gledati reprizu Superboula u Sijetlu, Sihoksi protiv Patriotsa
Kako, u nedelji njegovog povratka, kako objasniti američki fudbal? Ne samo njegove zakonitosti, njegova pravila, njegove taktike – za to bi nam trebala podebela knjiga, i opet ne bismo bili ni blizu – nego kako objasniti njegovu popularnost, a koja se odavno ne ograničava samo na američki kontinent?
Kako tumačiti činjenicu da je reč o ubedljivo najvećem običaju u ubedljivo najmoćnijoj zemlji sveta – potpuno je nebitno, makar za ovu raspravu, makar na dan kada ćemo gledati reprizu Superboula u Sijetlu, Sihoksi protiv Patriotsa, ili noć kasnije, kada će se prva NFL utakmica odigrati u Australiji, šta “vi lično” mislite o njemu i smatrate li Amere budalama što se lože, ili ste počeli da ga otkrivate – iako ništa od onoga što američki fudbal jeste ne bi trebalo da ga čini toliko velikim?
Izabrane vesti
Kjerkegor je, beše li, govorio o “skoku vere”, o trenutku kada čovek mora da se prepusti, da zakorači u nepoznato, u paradoksalno, ne bi li pronašao pravi smisao, i uglavnom na to podseća svaki pokušaj da se odgonetne uticaj američkog fudbala.
Kada pričamo o tome zašto je fudbal (naš fudbal!) najveći, često koristimo logiku. Pa kažemo: fudbal je najvažniji sport na svetu jer može da ga igra svako, jer su ti dovoljna dva kamena i najjeftinija lopta iz kineske radnje, a nekada ni ona; jer apsolutno svako zna pravila, i ona su, uz neke detalje, manje-viša ista i u školskom dvorištu i u finalu Svetskog prvenstva.
Slično bi se moglo reći i za košarku, pa čak i odbojku ili tenis; pa i za biciklizam, kuglanje, borilačke sportove. Na mnogo nivoa, ložimo se na sportove jer mislimo da možemo da imitiramo ono što smo videli na ekranu, da se pravimo da umemo da izvedemo te poteze; imamo makar nejasno razumevanje kako ta igra funkcioniše.
Ništa od toga ne stoji za američki fudbal. Igraju ga klinci u srednjoj školi i na koledžu, ali broj profesionalaca je smešno mali – manji od tri hiljade u ovom i u svakom trenutku. Ne možete da na Viber grupi sakupite ekipu i zakupite termin za američki fudbal tek tako; sve i kad biste pronašli teren, trebala bi vam oprema, sve i kad biste imali opremu, morali biste da nađete ljude koji znaju makar šta je tačdaun, ako ne i sek.
Nije, dakle, do same radosti igre.
Sledeća, po mnogima glavna teorija, jeste da američki fudbal svoj uticaj duguje televiziji. Nema “televizičnijeg” sporta, govoriće vam Reddit, a Wikipedia će vas upućivati na finale odigrano 1958. godine, kada su TV stanice prvi put u kadar stavile legendarnog Džonija Junajtasa, i kada je počeo brak televizije kao masovnog medija i američkog fudbala kao nimalo masovnog sporta.
Samo, da li je to zaista tako? Glavna zamerka, imaće ih verovatno i ispod ovog teksta, jeste da se u 90% vremena “ništa ne dešava” – sem reklama? – a i kada se desi, prosečnom je oku jako teško da shvati šta to zapravo gleda. Čak Klosterman, sjajni američki novinar i publicista, u svojoj knjizi jednostavno nazvanoj “Football”, na tu temu pravi ovakvo poređenje: zamislite kada biste snimili novi nastavak filma “Paklene ulice” u kojem Vin Dizel 134 minuta čeka u MUP-u da registruje kola, a onda ih samo dva minuta vozi?
To je prosečna utakmica NFL-a na televiziji…
Pa dobro, da li je onda američki fudbal zabavan – nama kojima je zabavan – uprkos svim tim ograničenjima, svoj toj maloj i krhkoj akciji, uprkos gledaočevom neznanju? (Uvek ima neko novo pravilo, čak i kada mislite da ste ovladali većinom.) Ili možda baš zbog toga, jer postoji nešto što stalno treba otkrivati?
Zato što je umnogome mehanički, opterećen statistikom, a opet sve može da zavisi od jedne loše odluke, od jedne klizave lopte, od jednog trenutka kada je risiver zaslepljen svetlima ili se kvoterbek spotakne o liniju?
I kao što Klosterman, veliki fan košarke, tvrdi da je košarka “bolja igra” od američkog fudbala, i da svakako nudi ispunjenije ljudsko iskustvo, tako verovatno i svi mi koji čitamo ovaj tekst, uključujući i onog koji ga piše, mislimo da je “naš” fudbal “bolja igra”. Elegantnija, sa boljom ravnotežom između ekipe i invididualnog znanja, sa mogućnošću da prevaziđeš fizička ograničenja, da imaš neku ulogu čak i sa dve leve noge ili jednim velikim nosem.
No baš kao što mi u fudbal počesto učitavamo i ono što on nije, pa ga stavljamo u kontekst filozofije, nacije i nacionalizma, a ponajpre umetnosti i dramaturgije, tako i Ameri rade sa svojim sportom, duboko ubeđeni da je on odraz čvrstine, hrabrosti i samoodricanja, i one potrage za snom, šta god ta reč više značila.
Tako i američki fudbal ima svoje Maradone (Džo Nejmet? Dion Senders? Ili možda O Džej Simpson?), svoje Pelee (Džim Torp?) i svoje Real Madride. Siguran način da se posvađate sa Amerikancem jeste da potegnete temu Dalas Kaubojsa, najvoljenije i najomraženije franšize, kao “America’s Team”; i što im više ljudi osporava tu (medijsku) titulu, to njihov nadimak postaje sve stvarniji.
Ima on i svoje tragedije, bilo one na terenu ili one van njega, ima nad glavom – sasvim doslovno – istraživanja koja govore o promenama na mozgu od toliko udaraca, koji dovode do demencije ili do još težih poremećaja, zbog čega se sve češće otvara pitanje da li vrednost američkog fudbala nadmašuje cenu koju plaćaju njegovi učesnici.
*****
Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket: Nova generacija dobitnih tiketa i rane isplate!
*****
Nema, zapravo, toliko brutalnog sporta koji je u tolikom mejnstrimu; i možda samo treba nazvati stvari pravim imenom, pa se pomiriti sa činjenicom da ga upravo zato Amerikanci cene?
Zato što sa njim običan čovek, koji ga nikada nije igrao, može da se poistoveti, i zato što ujedinjuje zemlju na način na koji nijedan drugi fenomen više ne može.
Zato mu se ne zamera ni to što ga ne igraju žene, ni to što ne odbacuje “toksičnu muškost” (kakva je ironija što je prosečan navijač “sokera” u Americi sušta suprotnost evropskih navijača i huligana, što je u pitanju nežna dušica što verovatno glasa za demokrate i grozi se nasilja?), ni to što je često neprijatan, autoritaran, ružan, pa čak i dosadan.
Samo, da li će američki fudbal, koji je sada u novoj ekspanziji, koji sve više osvaja Evropu, pa se pominje, više ne ni stidljivo, da bi i naš kontinent uskoro mogao da dobije “pravi” klub ili dva, zauvek ostati najveći?
Da smo dobili dinar svaki put kada je neko u komentarima na Mozzart Sportu napisao kako je fudbal “umro”, dosad bismo mu odavno davali četr’es dana; a on se nekako uprkos tome drži i evo ga, zauzima najveći prostor za rasprave u javnosti.
Slično tome, mnogi proriču brzu i neumitnu smrt američkog fudbala.
Možda to i nije nelogično: pre stotinu godina, piše Klosterman u pomenutoj knjizi, u Americi su tri najpopularnija sporta bila bejzbol, boks i konjske trke. Bejzbol se i dalje posmatra kao jedan od četiri velika američka sporta, ali odavno više nema uticaj koji je nekada imao; boks je desetkovan i izubijan, zavisan od marketinga i viđen kao korumpiran; dok konjske trke zanimaju samo entuzijaste koji vise u kladžama ili na sve ređim hipodromima, mada im ni oni ne veruju previše.
NFL trenutno deluje kao drednot, kao tenk koji ruši sve pred sobom; naterali su, uostalom, gorepotpisanog koji prve dve decenije svog života nije znao nijedno pravilo – sem da je kvoterbek plav i da ima najbolju ribu u razredu? – da u ozbiljnoj krizi ispljune više od 250 evra samo da bi imao mogućnost da gleda sve utakmice ove sezone s američkim komentarom, i da pristane na podočnjake ponedeljkom sve tamo do februara.
Pa ipak, ako Amerika nastavi da slabi kao sila, zar se isto neće dogoditi i sa sportom koji je toliko voljen samo u njoj?
Ili će sve to postati nebitno, od sutra rano ujutru po našem vremenu pa sve do kraja Super boula, na Dan zaljubljenih ili Svetog Trifuna u Kaliforniji, kada se ponovo, kao pre svega sedam meseci, sudare Sem Darnold i Drejk Mej?
NFL – 1. KOLO
Četvrtak
02.20: (1,60) Sijetl Sihoks (14,0) Nju Ingland Petriots (2,55)
Petak
02.35: (1,55) Los Anđeles Rems (14,0) San Francisko Fortinajners (2,70)
Nedelja
19.00: (1,25) Džeksonil Džeguars (15,0) Kilvlend Brauns (4,60)
19.00: (1,60) Pitsburg Stilers (14,0) Atlanta Falkons (2,55)
19.00: (1,30) Detroit Lajons (15,0) Nju Orelans Sejnts (4,00)
19.00: (2,00) Hjuston Teksans (13,0) Bafalo Bils (1,95)
19.00: (1,55) Sinsinati Bengals (14,0) Tampa Bej Bakanirs (2,70)
19.00: (2,55) Karolina Panters (14,0) Čikago Bers (1,60)
19.00: (2,55) Indijanapolis Kolts (14,0) Baltimor Rejvens (1,60)
19.00: (1,85) Tenesi Tajtens (13,0) Njujork Džets (2,15)
22.25: (1,20) Los Anđeles Čardžers (15,0) Arizona Kardinals (5,40)
22.25: (1,80) Minesota Vajkings (13,0) Grin Bej Pekers (2,20)
22.25: (1,60) Las Vegas Rejders (14,0) Majami Dolfins (2,55)
22.25: (1,55) Filadelfija Igls (14,0) Vašington Komanders (2,70)
Ponedeljak
02.20: (2,55) Njujork Džajants (14,0) Dalas Kaubojs (1,60)
Utorak
02.15: (1,70) Kanzas Siti Čifs (13,0) Denver Bronkos (2,40)
*igra se u Melburnu
***kvote su podložne promenama