Zbiljić: Radujka za predsednika FSS; Voša i Radonjić, možda se i desi

Dragljub Zbiljić, čelni čovek Fudbalskog kluba Vojvodina i Zajednice Mozzart Bet Super i Prve lige, jedan je od najomiljenijih sagovornika novinara među svim bitnim facama u srpskom fudbalu. To što kaže, često može i ovako i onako da se komentariše, ali uvek ima šta da se komentariše. Nikoga ne ostavlja ravnodušnim i prilično otvoreno priča čak i o škakljivim temama. Tako je bilo i u intervjuu koji je dao za izdanje Sportskog žurnala od srede, u kojem je uglavnom govorio o ambicijama i planovima novosadske Stare dame, ali se dotakao i predstojećih (već nekoliko puta odlaganih) izbora u Fudbalskom savezu Srbije. Zbiljić ima svog favorita za predsednika:

“Poslednjih godinu, godinu i po otvoreno predlažem Branka Radujka za predsednika Fudbalskog saveza! Nema razloga da bivši fudbaleri vode fudbal, trebalo bi to da čine menadžeri, to je nauka o upravljanju. Ne fudbalski, već ekonomske struke. Smatram da je Radujko neko ko to može da povede kako treba. S druge strane, dužni smo da kooptiramo i istaknute privrednike u rad FSS, naravno – i velika imena, priznata, fudbalska. Moramo da uozbiljimo i samu Skupštinu, sviđaju mi se imena delegata, pre svega drago mi je što je Vladimir Jugović prihvatio poziv i Vojvodine i OFK Vršca. Skupština je mesto gde je neophodno da razgovaramo! Eto, krenuli smo nekim putem, Radujko će - ako bude Radujko, ima moju javnu podršku i savet – da prvi sastanak održi sa svim relevantnim činiocima srpskog fudbala, zna on na koja imena mislim. Bez obzira na lične animozitete pojedinih ljudi, moramo da sednemo i razgovaramo”, poručio je Zbiljić.

On ističe model funkcionisanja Zajednice klubova Mozzart Bet Super i Prve lige kao redak pozitivan primer u srpskom fudbalu:

“Zajednica je najzdraviji deo Fudbalskog saveza Srbije i jedino nešto što funkcioniše kako treba. FSS mora hitno da uđe u reforme, kadrovske promene, novu energiju, pravac. Neophodno je da to počnemo da pričamo uglas, pritom, ne mislim da upirem prstom ni u koga, jednostavno – samo da konstatujemo da ne valja. Kada to učinimo, svi mi autoriteti koji činimo u ovom trenutku srpski fudbal imamo obavezu da sednemo za isti sto i vidimo šta ćemo da radimo bez obzira na neke lične animozitete.”

Vojvodina u aktuelnom sastavu reprezentacije Srbije, ovom na koji selektor Veljko Paunović računa u trenutnom ‘prozoru’ u Ligi nacija, ima gotovo dvocifren broj igrača koji su nekada nosili njen dres. Zbiljić veruje da tu ima prostora za još neke:

“Zukić i Njegoš Petrović sigurno to zaslužuju, dominiraju u našoj ligi i moraju i sad da budu u reprezentaciji Srbije! Žao mi je što je od bivših igrača, velikih vojvodinaša, Mirko Ivanić koji je ‘zalutao’ u dres Crvene zvezde i sad nosi čak i kapitensku traku igrao za Crnu Goru. U reprezentaciji Srbije bi, recimo, imao ozbiljnu ulogu. To mi je, onako, baš krivo – što nije u Vojvodini i među Orlovima. Naravno, da ne zaboravim i Kataija, takođe, velikog majstora.”

Jedno ime, ipak, posebno podvlači:

“Dobili smo istraživanje na nivou evropskog fudbala – Sukačev je među deset najperspektivnijih igrača Evrope. Dva najpriznatija leva beka! Izuzetno važno: konačno smo mu našli poziciju. Tu bih da pohvalim prethodnog šefa stručnog štaba Miroslava Tanjgu, odmah ga je video kao levog beka, međutim, malo se i lutalo – da li je krilni napadač? Marko Savić ga je ustalio na tom mestu, vidim da i u reprezentaciji traži šansu. Deficitarna pozicija u Evropi, drago mi je što je dobio laskavo priznanje u istraživanju evropskih stručnjaka.”

Vojvodina se etablirala kao drugi tim u srpskom fudbalu. Partizan je trenutno, i na tabeli, miljama daleko, a uvek je aktuelno pitanje rivalstvo sa Crvenom zvezdom i koliko je realno biriti se za titulu?

“Uskoro će da bude normalno i da lako dobijemo Crvenu zvezdu! Baš zato što imamo dobre klince... Igramo s puno igrača čija se prezimena završavaju na – ić, ili kao što je rasprostranjeno u Vojvodini – ov/ev. Sa ovog podneblja! To su, pre svega, srpski reprezentativci sa šireg spiska, uz nekoliko igrača iz BiH, naše škole. U narednom periodu vrlo malo fudbalera angažovaćemo sa strane, hoćemo da se okrenemo omladincima i kadetima, studiozno se radi s njima. Nama je Zvezda protivnik kao i svaki drugi, dok ih nismo pobedili i prekinuli 13, 14 godina posta – živeli smo za taj trijumf. Hvala Milanu Kolareviću, ponovo, za nezaboravni gol i 3:2 na „Karađorđu”. To slavlje, posle onog kad je Njegoš Petrović zatresao mrežu na Marakani za 1:0, smirilo je određene strasti, možda malo i iracionalne.”  

Svestan je prvi čovek Novosađana da bi, ako želi da bude ravnopravan kandidat za titulu, Vojvodina morala da kikseve u takozvanim “malim” utakmicama, kao nedavno protiv IMT-a, svede na minimum:

“Ne pričam više o tituli, činio sam to prethodnih godina. Sad, govore igrači, trener, navijači... Ceo grad! To je sad normalno. S druge strane, ne možemo da budemo slepi pred kvalitetom Crvene zvezde - kao kluba i tima, favoriti su za titulu. Očekujemo li šansu? Apsolutno! Svesni smo kvaliteta, rada, ne krijemo da smo organizaciono i finansijski najstabilniji u Srbiji. To, uostalom, nije tajna. Potrebno je vreme da se još neke stvari slože, da ne gubimo, pre svega, bodove u mečevima kao protiv IMT-a. Nije nam, očito, bila dovoljna opomena iz duela s Radnikom, provukli smo se, bukvalno, u drugom poluvremenu bili indiferentni. Moraćemo dodatno da jačamo karakter ekipe baš za takve utakmice.”