PRELAZZI: Ledene staze

Cool Runnings Džona Turteltoba jedan je od onih divnih sportskih filmova koje možete da gledate po hiljadu puta, i da vam nikad ne dosadi. Priča je istinita, i dirljiva, praćena rege ritmom koji ne priliči snegu, ali jako prija. U "Ledenim stazama", kako je nesrećno preveden, sećate se, četvorica momaka sa Jamajke, ostrva večitog leta i rastarafijanizma, kuju plan da se plasiraju na Zimske olimpijske igre u Kalgariju, 1988. I to u - bobu. Tropska nacija nikad nije videla sneg, a kamoli sanke, i utoliko je sve čudnije i lepše.

Bilo je to svega četiri godine pošto su se u Sarajevu održale 14. Zimske olimpijske igre, poslednji veliki jugoslovenski događaj, poslednji veliki miting naroda i narodnosti koji nije bio obeležen nacionalizmima, već samo ponosom. Na tim se Igrama, nama značajnim i zbog Jureta Franka, koji je osvojio prvu medalju za Jugoslaviju na ZOI, pojavio Lamin Geje, prvi crnac na skijama, preteča kvarteta s Jamajke.

Nije baš pokorio Bjelašnicu i Trebević, ali je probio led rasizma, i ušao u istoriju... Kao i poker nasmejanih manijaka s dredovima...

Tri decenije i ceo jedan svet - i za Jugoslovene, i za Sovjete - kasnije, planeta odbrojava dane do početka 22. Zimskih olimpijskih igara, u Sočiju (7-23. februar), najskupljih u istoriji, paprenijih čak i od onih u Pekingu, kojima su Kinezi dokazivali i dokazali da su uveliko uhvatili korak sa svetom.

Tako i sada Vladimir Putin pokazuje svu moć, snagu i duboki unutrašnji džep probuđenog ruskog medveda...

I vrte nam se u glavama, na srpskom minusu i snegu filmovi, i taj Turteltoba i oni pravi, sa svih smotri najboljih skijaša i skakača: od olimpijskog plamena u Sarajevu, preko okršaja snežnih letača Nemaca, Japanaca i Finaca u Naganu i Lilehameru, do Hermana Majera, braca i seke Kostelić, Lindzi Von, hokejaških gladijatora zbog kojih će proključati led, i svih onih klizačica u koje ćemo se naprasno zaljubiti, da bismo ih ubrzo zaboravili...

Bilo bi mnogo, znamo, da od nekog iz Srbije očekujemo bilo kakav rezultat - makar dok nam ne stasaju klinci koji treniraju hokej odmalena, i dok ne ubedimo njihove mame da koji izbijen zub tu i tamo nije strašna stvar - ali zar ne bi, na tridesetu godišnjicu "naših" igara, bilo sjajno kada bi naši reprezentativci makar na kratko opčinili svet kao što su to uradili Jamajčani 1988?

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(Foto: Action Images)