PRELAZZI: Barbarosa 2014.

Zvuči kao početak vica, ali verujte da nije: Koja je razlika između Rusije i Amerike?

Jedna od te dve zemlje je ona u kojoj manjina ugnjetava većinu; u kojoj vlada ima diskreciono pravo da vas ubije, samo ako to moćni predsednik dozvoli; u kojoj postoje nelegalni zatvori s najstrašnijim mučenjem i bez ikakvog prava na suđenje; u kojoj caruju oni zaslepljeni svojom verom, ubeđeni da je ona jedina ispravna; u kojoj na državnim televizijskim i radijskim kanalima imate voditelje i "ugledne novinare" što negiraju teoriju evolucije, misle da je homoseksualnost bolest, a da žene treba da budu poslušne domaćice i kuvarice, te da je feminizam izmišljen da se taj veliki narod, što nastanjuje dotičnu zemlju, ne bi dalje razmnožavao.

A druga? U drugoj se trenutno održavaju Zimske olimpijske igre.

Sve ovo, naravno, ne bismo mogli da saznamo iz mejnstrim medija koji prate Olimpijske igre u Sočiju. Kao da je neki zapadnjački Agitprop izdao naređenje, gotovo svaki medijski izveštaj – pa bio on i o takmičenju u karlingu – obojen je rusofobijom, prozivanjem lika i dela predsednika Vladimira Putina i tobožnjom brigom za stanje ljudskih prava u Ruskoj Federaciji.

Čak je i spektakularna ceremonija otvaranja, s osvrtom na tu veliku kulturu, s Čajkovskim, Gogoljem, Ajzenštajnom, Kandinskim, Tolstojem dignuta na sprdnju – bilo zato što se jedan krug, i to baš onaj peti, nije otvorio, ili zato što je Čajkovski, zamislite, bio homoseksualac, a Putin ne voli homoseksualce. Ili zato što, već negde u Sočiju, postoji neki WC u kojem nije sve potaman.

Novinari su i kada su borbe počele nastavili da bombarduju svet negativnim izveštajima zaboravivši pritom na duh olimpizma – jer koga briga što su i ratovi umeli da stanu zbog Igara ako postoji jedan veliki opasni medved u kojeg treba ispaliti ampule s uspavljujućim dejstvom?

Ili otrovne, još bolje...

Licemerje je zapanjujuće: mnogi saveznici tih istih Amerikanaca ne poštuju ni osnovna ljudska prava, a kamoli da tolerišu gej-propagandu – Saudijska Arabija je dovoljan primer. A šta reći za dodeljivanje drugog najvećeg događaja na planeti, Svetskog prvenstva u fudbalu, državi Katar, u kojoj se homoseksualnost kažnjava smrću, polni odnosi van braka bičevanjem, a žene su tek pre koju godinu dobile pravo glasa? Zašto se Gardijan i Njujork Tajms Katarom bave tek u uzgrednoj fusnoti, a zemlja koja je čovečanstvu podarila neka od najvećih dela, pa i čitava njena herojska istorija, ponižavaju s tako opakom zluradošću?

Histerija zapadnih medija, taj orkestrirani schadenfreude, ide toliko daleko da se od Putinovih kvaziprotivnika prave nekakvi heroji, iako to ničim ne zaslužuju. Istorija je, zahvaljujući onim ubogim devojkama iz Pussy Riot, dobila krunski dokaz koliko je kvalitet disidenata opao: nekada su to bili Solženjicin i Saharov, danas su tri cice čiji prethodni "uspesi" uključuju stavljanje zamrznutog pileta u vaginu, gađanje "Mekdonaldsa" jajima i javne orgije.

Niko, naravno, ne treba da podiže spomenik Vladimiru Putinu za života, niti da negira da postoje problemi s ljudskim pravima, s korupcijom, sa sumama novca koji je od Sočija napravio najskuplje Igre u istoriji, ali zar medijska ofanziva na Rusiju, skoro pa jednaka Operaciji Barbarosa, nije mogla da sačeka da svi oni talentovani momci i devojke odvoze svoje trke, otklizaju svoje performanse, odigraju gladijatorske hokejaške utakmice na radost svih nas koji volimo zimske sportove? Pa neka onda PR topovi ponovo zapucaju.

Samo su na jedno zaboravili: ko god je išao đonom na Ruse, nije se dobro proveo. Ponosni slovenski narod može da trpi svašta, da se povija i da ćuti, ali ne i da se slomi. Što je opozicija Putinu glasnija i histeričnija i što se Zapad više bavi njegovim "zlodelima" i "kultom ličnosti", to je Vladimir Vladimirovič jači.

A u ruskom su blatu znali da se zaglave i mnogo moćniji...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(Foto: Action Images)