Prekid pazovačke superiornosti: Zahuktala Ćira juri ka tituli, ali pitaju se i Obrenovčanke

Evo da vam rešim, ispadaju Omladinac i(li) Spartak, zavisno od toga koga dobiju u baražu za opstanak u ligi, da li opet neki Novi Sad koji nema ambicije da udje gore ili nekog drugog. 9-10 su Indjija i Radnički, taman dovoljno da opstanu, podele medjusobno lovu iz budžeta koju dobijaju redovno svake godine, a da opet ništa ne urade. 6-8 slična priča, samo malo uspešnija i to su Srem, Partizan i Užice, gde ni jedna od tih ekipa nema ambiciju da ide u Evropu i da bilo koga ugrozi, parazitiranje na opštinskim kasama sa čuvenom floskulom, eto bili smo blizu ali vidite jedna utakmica je odlučila. Od Jove Cakovića zavisi da li će uspeti da nagradi ekipu da bude treći ili peti. Tu će biti i Ub, koji bi morao da se po imenima bori za titulu, ali to neće biti slučaj. TENT ima najveće šanse da (konačno) osvoji nešto, ali pitanje je sposobnosti trenera. Nakon prošlogodišnje metle od Pazove, nisam baš siguran koliko mladi i neperspektivni Žak može tu da učini ako kola krenu nizbrdo. Finale bi trebali da podele sa Željezničarom dok Zvezda vreba iz senke ali takođe ima problem trenera. Sve u svemu poludirigovana liga, preplaćenih igrača i trenera kojoj će kvalitet biti nikad gori. Upravo taj kancer srpske odbojke koji se nakotio na Superligi vam je i slika i prilika napredne Srbije, gde znanje nije nikakvo merilo vrednosti već posao mogu da rade samo podobni.