Posao koji nije bio neophodan Dejanu Saviću

Velika nadanja i očekivanja u Crvenoj zvezdi su se ugasila, a počela su da kopne u trenutku najveće radosti - prilikom ulaska u Ligu šampiona. Crveno-beli vratili su se posle dve godine odsustva u društvo najboljih, Srbija je tek drugi put došla u situaciju da ima tri predstavnika u elitnom takmičenju Starog kontinenta. Počela je Zvezda da veruje kako može da se suprotstavi favorizovanom Novom Beogradu, šampionu iz Kragujevca i večitom rivalu Partizanu, počeo je da tinja plamen o osvajanju titule prvaka, možda i o proboju na F8 Lige šampiona. Sve se završilo neočekivanim ispadanjem u četvrtfinalu Superlige Srbije, iako sezona zvanično nije gotova za Zvezdu, kraj je označen porazom na peterce od Šapca.

Zvezda se ugušila u velikim ambicijama, pojela ju je Liga šampiona, iscedila i ubila samopouzdanje. Poraz za porazom uzdrmao je crveno-bele, negativna energija prelila se i na derbi susrete u prvenstvu Srbije. Tek na mahove Zvezda je uspevala da se trgne iz apatije, čak ni autoritetu kakav je Dejan Savić nije pošlo za rukom da iskoreni određene anomalije u igri i unese novu energiju. Po treći put je seo na Zvezdinu klupu sa namerom da pomogne i pogura crveno-bele makar do novih kvalifikacija za Ligu šampiona, nije želeo da odbije klub u delikatnom trenutku i, sva je prilika, napravio grešku.

Dolazak ili bolje rečeno povratak Dejana Savića u Zvezdu - ako je dobro pitanje da li je zaista ikada i otišao, jer je bio sveprisutan - može se okarakterisati kao potez koji selektoru Srbije iz ove perspektive nikako nije bio potreban. Jer, u finalnom pečatu na sezonu bez trofeja stoji ime najuspešnijeg trenera u prethodnoj dekadi. I on je potpisnik, iako će kormilar biti tek nekoliko meseci, a stigao je na gotovo.

Turbulentniju godinu Crvena zvezda ne pamti. Visok let do Lige šampiona i strmoglav pad oličen u slobodnom padu. I dva pokušaja da se "ispeglaju stvari" koja su bila bezuspešna. Sada se zasigurno u crveno-belom taboru pitaju u kom smeru bi sezona otišla i kako bi tekla da nije bilo podviga u vidu ulaska u Ligu šampiona, da je Zvezda zaigrala u LEN Kupu Evrope u kome bi bila jedan od favorita - ako ne i prvi - za osvajanje evropske titule u drugorangiranom takmičenju Starog kontinenta. 

Potop Savićeve Zvezde, izbacio je Šabac

Liga šampiona došla je prirodno, bila je logičan sled događaja posle prošlogodišnjeg plasmana u polufinale LEN Kupa Evrope, osvajanje Kupa Srbije, te očuvanja okosnice. Nadogradila je Zvezda tim, sačuvala je Gavrila Subotića, Ivana Basaru i druge. Aleksandar Filipović je konačno imao kontinuitet na klupi... Imala je Zvezda na osnovu čega da polaže nade i očekuje bar jedan trofej. Ostala je praznih šaka. 

Konačni bilans je takav da se zvezda već u prvom delu sezone oprostila od F8 Lige šampiona, predala je pehar Kupa Srbije kragujevačkom Radničkom, nije mogla do F4 Jadranske lige, a potpuni fijasko doživela je ispadanjem u četvrtfinalu Superlige od Šapca. Drugačije se ne može nazvati poraz od tima koji nije ostvario niti jednu vrednu pobedu u sezoni - šabački Delfini naređali sve same poraze od Novog Beograda, Partizana i Radničkog, a čak tri puta do četvrtfinala izgubili su od Zvezde - i boriće se da očuva status prvoligaša u regionalnom takmičenju. 

Veljko Tankosić (©MN Press)

Mogu u Zvezdi da traže opravdanje u velikom broju ispadanja igrača iz stroja - što zbog korone, što zbog povreda - imaju i alibi da im je u četvrtfinalu Superlige nedostajao Veljko Tankosić, najbolji strelac crveno-belih u 21. veku. Ali, sa figurom kao što je Dejan Savić, te veteranima Milošem Vukićevićem i Nikolom Rađenom, asovima Gavrilom Subotićem i Ivanom Basarom, nije smela Zvezda da stavi prolaz na kocku i uđe u penal seriju na bazenu podno Kalemegdana. Rutinski su Beograđani rešavali Šapčane pred kraj mandata Aleksandra Filipovića, pa i za vreme kratkog boravka Mirka Vičevića. I upravo je celokupna situacija oko crnogorskog stručnjaka hrvatskih korena bila tačka gde je sezona definitivno otišla u krivom smeru. 

Najbolji vaterpolo igrala je Crvena zvezda pod dirigentskom palicom Mirka Vičevića. Možda i zbog toga što je znao kako dišu momci iz Boke kotorske, a takvih je mnogo u beogradskom klubu. Živnuli su crveno-beli preko noći, odigrali su jednu od dve najbolje partije u sezoni - nadigrali su Partizan u regionalnoj ligi. Klupa je ubrzo ostala upražnjena, u Zvezdi nisu imali rešenje,a trener im je bio pod hitno potreban. Dejan Savić nije želeo da kaže “ne” svom klubu i u teškom trenutku preuzeo kormilo. Nije ni stigla zvanična potvrda, a vaterpolisti Crvene zvezde su pred očima novog trenera u trileru dobili novobeogradski drim-tim, koji je poput crveno-belih bio na prekretnici. U slično vreme Novi Beograd promovisao je Igora Milanovića, a legendarni stručnjak je na konferenciji za medije apostrofirao da je Savić došao da gasi požar.

"Uskočio je u jednom delikatnom trenutku da pomogne Zvezdi. Poštujem njegovu odluku. On je veliki čovek i veliki trener, želeo je da pomogne klubu u kome je radio nekoliko puta", rekao je Milanović. 

No, selektor Srbije nije uspeo da razbije letargiju i apatiju u timu koji na papiru ima dubinu,a stvarnost je zapravo drugačija. Mladi vaterpolisti crveno-belih nisu napravili iskorak, napredak nije ostvaren. Kada god se lomilo, bežali su od odgovornosti i gledali prvenstveno ka Subotiću i Basari, koji su završavali gro napada. Čitave sezone bilo je primetno da ne postoji konekcija između mlađih i iskusnijih, stvorio se generacijski jaz o kome je Dejan Savić govorio u poslednje vreme. I tu će biti na ogromnom ispitu. Kako ponovo stvoriti hemiju u reprezentaciji, od nove generacije napraviti porodicu koja će disati kao jedno? To će verovatno biti i najveći Savićev ispit do Olimpijskih igara u Parizu. Preko noći u Zvezdi jaz nije otklonjen. 

Dejan Savić (©MN Press)

Prihvatio se Dejan Savić posla koju mu nije bio neophodan. Mit da su najbolji stručnjaci čudotvorci, da imaju čarobni štapić i da mogu situaciju za tili čas da okrenu je srušen na primeru najboljeg od najboljih. Stoga će Crvena zvezda morati da počne da vuče poteze planski, obavi razgovore sa Savićem i na vreme zna na čemu je, kako joj ne bi vatra gorela pod nogama na leto. Jer, letnja rekonstrukcija joj izvesno predstoji, a prva karika u lancu mora biti trener. U suprotnom - neće imati čemu da se nada. Takođe, bude li polazna tačka vraćanje Aleksandra Filipovića za prvog trenera, nastaviće Zvezda da se vrti u krug. Živeće kao u matriksu, pošto je sve to već viđeno po prethodnom odlasku Savića sa klupe. I nije urodilo plodom. 

A, dok klupsko rukovodstvo crveno-belih ne dođe do ključnih pitanja Crvenoj zvezdi predstoji mučan deo sezone. Od svih trofeja se oprostila, predstoji joj razigravanje od petog do osmog mesta u Superligi - utakmice koje niko ne voli - kao i četiri meča u Ligi šampiona. Sada kada je na rezultatskom polju sve gotovo, na Dejanu Saviću je da dopre do mladih igrača, promeni im način razmišljanja i izvede na pravi put zarad dugogodišnjih uspeha reprezentacije Srbije. Materijala ima, samo sa njim mora aktivno da se radi. 

RASPORED U LIGI ŠAMPIONA DO KRAJA SEZONE:

29. mart: Hanover - Crvena zvezda

8. april: Crvena zvezda - Pro Reko

19. april: OSC Budimpešta - Crvena zvezda

10. maj: Špandau - Crvena zvezda