Podraščanin pred praznik odbojke u Topoli: Ne dolazi Lube svaki dan u goste

Inostrano bitisanje Marka Podraščanina počelo je pre skoro dve decenije na Apeninima, u redovima Koriljana. Bio je srednji bloker tada golobradi momak od tek 20 leta, željan da ispuni dečačke snove u jednom od najjačih prvenstava na svetu. Obeležio je proteklih 17 godina i maestralnim nastupima u čuvenoj Seriji A. Ne samo da je u međuvremenu postao šampion Italije, nego je ličnu riznicu obogatio i trofejima Superkupa, Kupa, evropskog Kupa izazivača, Lige šampiona...

Dugo je i u pauzi između dve sezone bio bez angažmana. Znalo se da neće sigurno ostati u taboru Trentina sa kojim je zagospodario u najjačem klupskom takmičenju na tlu Starog kontinenta. Različite spekulacije jedino su naglašavale da ne planira da menja državu, već isključivo odoru. Nekako je i bilo podrazumevajuće, pogotovu zbog vrednih dostignuća i ostvarenja od te 2007.

Previše i nije žurio. Rešio je prvo da završi reprezentativne obaveze. Imao je sreću u napornom letu da bude deo Lige nacija, potom i Olimpijskih igara u Parizu. Kada je stavio tačku na učešće u prestonici Francuske, bacio je pogled na pristigle ponude. Među onima koje su privukle pažnju bio je poziv Lubea. Kako je u gigantu ranije i čekirao osmogodišnji mandat, od 2008. do 2016. nije se mnogo i dvoumio. Rekao je toliko čekano "da", zatim i nastavio sa avanturom u Ćivitanovi... Baš tamo gde je stao nekada uoči prelaska u Peruđu.

"Vratio sam se u stari klub, gotovo posle deset godina. Negde sam zacrtao da pred kraj ili na samom završetku karijere ponovo budem u Lubeu. Ništa nije drugačije, osim igračkog kadra. Promenjeno je nekoliko standardnih odbojkaša u odnosu na prethodnu sezonu. Razlika je da sada ima dosta mlađih igrača, ali ne i presije od čelnika i stručnog štaba da se napravi određeni rezultat", istakao je Podraščanin za Mozzart Sport.

(© Lega volley)

Dobrodošlicom je bio oduševljen. Možda je dočekan na očekivani način, posebno zbog traga koji je ostavio u prošlosti.

"Kako sam pretpostavio, tako sam i prihvaćen. Od kluba, trenera, navijača... Proveo sam prethodno i prelep deo života u Ćivitanovi. Simpatizeri se nisu nadali da ću se vratiti. Znalo se samo da ne ostajem u Trentinu, ne i da ću još jednom da zadužim opremu Lubea".

Pregovori su se odužili usled opravdanih i objektivnih okolnosti, iako je prethodno lako sklopljen dogovor na obostrano zadovoljstvo.

"Delovalo je da su razgovori malo obavljeni u tajnosti. Međutim, sačekao sam završetak reprezentativnih akcija da bih potpisao ugovor, ujedno se i vratio svojoj drugoj kući".

Zanimljivo je da pored Markovog imena na zvaničnom sajtu Serije A stoji i podatak da poseduje italijansko sportsko državljanstvo. Ne krije da je posedovanje pasoša, uz mogućnost da se vodi kao domaći igrač, verovatno i bilo presudno da bude glavna meta stratega Đampaola Medeia na transfer pijaci.

"Postojala je molba sa moje strane da se završe Olimpijske igre. Čitav administrativni proces i papirologija se planirano i odužila. Poznato je da u postavi moraju da igraju minimum tri Italijana. Sada je situacija i daleko jednostavnija zbog samog broja stranaca u ekipi".

(© Lega volley)

Oformio je Lube do oficijalnog dolaska pojačanja kompletnu okosnicu tima, predvođenu Turčinom Adisom Lagumdžijom, Kanađaninom Erikom Lepkijem, Bugarinom Aleksandrom Nikolovim, Francuzem Bartolomejom Činjenezom... Kuriozitet je i da je Novosađanin iskusniji od većine.

"Osećam se mlađe kada sam sa njima. Prija mi da se nadmećem. Oni su svesni tradicije kluba, ali i nekadašnjih rezultat. S druge strane, evidentno je i da me motivišu da se međusobno takmičim(o)".

Zaokret u strategiji samo je delimično promenio ambicije, pošto ime i stečeni renome zahtevaju da se i dalje bude u konkurenciji za pehare.

"Čini mi se da je Peruđa i jača nego prošle sezone. Osvojila je četiri trofeja, samo nije Ligu šampiona. A razlog je zato što nije učestvovala. Sada ima mogućnost da poboljša učinak. Što se tiče Lubea, svesni smo da nismo favoriti. Međutim, znaju se očekivanja. Prihvatili smo i poziv da budemo deo Svetskog klupskog prvenstva u Brazilu od 10. decembra. Sasvim jasan pokazatelj šta je postavljeno pred nama, ali uz izostanak bilo kakve presije da nešto moramo. Želja je i da u Seriji A budemo konkurentni, ujedno i izborimo plej-of.

Pored takmičenja na Apeninima, Podraščanin je zahvaljujući Kupu izazivača u prilici da se vrati u Srbiju. Osmina finala na međunarodnoj sceni donosi i dvomeč protiv Karađorđa. Prvi duel je na programu u sredu (4. decembar, 19.00 časova), dok bi revanš trebalo da se odigra 19. decembra u Ćivitanovi.

"Nisam imao šansu da često igram protiv naših klubova. Sećam se da sam tokom karijere dolazio u Novi Sad i Beograd zbog mečeva sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom. Kao i u Crnu Goru na utakmicu protiv Budve. Ostatak porodice obično ode za Srbiju za praznike, ne i ja. Nekako se namestilo, pogotovu što do leta neću moći ponovo da budem u otadžbini".

(© Lega volley)

Raduje se zbog susreta sa bivšim saigračem, ali i velikim prijateljem, Nevenom Majstorovićem.

"Ozbiljna priča Karađorđa je i počela sa Nevenom. Pratim domaću ligu, primetio sam i da postiže odlične rezultate. Na početku trenerskog mandata borio se za opstanak. Prošle sezone je već ušao u polufinale plej-ofa. Ojačao je i sastav, pa pretenduje na domaće trofeje. Srećan sam da i on podiže srpsku odbojku, kao što je slučaj i sa Aleksom Brđovićem, prethodno i Bojanom Janićem i Ivicom Jevtić. Vidi se napredak klupske odbojke, a moji drugari su na važnim funkcijama".

Upoznat je i kakva uzavrela atmosfera vlada u Topoli...

"Svi smo u određenim fazama karijere igrali u sličnim salama. Rekao mi je i Neven da požurimo sa tuširanjem, čisto dok bude i tople vode. Naravno, šalim se malo... Očekivanja su standardna. Pripada nam uloga favorita, pa je i plan da pokažemo da smo bolja i kvalitetnija ekipa. Pretpostavljamo da će biti i praznik odbojke. Navodno se očekuje i prisustvo brojnih odbojkaških radnika. Normalna pojava, jer ne dolazi baš Lube svaki dan u goste".

Ukoliko i preskoči Voždove, nastaviće da stremi ka zacrtanim ciljevima. Jedan od primarnih zadataka je i bitka za evropski lovor.

"Nekako je realno da igramo finale, uz Lublin. Poljski klub je doveo Vilfreda Leona. Ako se i ne varamo, do finala nije ni moguć međusobni okršaj. Čudno nam je samo da izostajemo iz Lige šampiona. No, nadanja su da ćemo se vratiti u elitu već sledeće godine".

Osvrnuo se kratko i na pomen godina, svestan da je posle oproštaja u nacionalnom timu, blizu i kraj profesionalne karijere.

"Imaću zanimljivo leto. Po prvi put posle skoro dvadeset godina neću biti deo reprezentacije. Znao sam i pre poslednje utakmice u Parizu da sam završio priču. Na kraju je i došla ta pobeda nad Kanadom kao najlepši mogući epilog. Reč je o normalnom procesu. Napunio sam 37 godina, treba mi i više vremena za oporavak. Srbija ostaje u dobrim rukama, jer su polako počeli i da dolaze mladi i talentovani igrači. Nadam se da rezultati neće izostati".

(© Lega volley)

A po čemu će pamtiti pustolovine širom planete, teškog srca je izdvojio.

"Imao sam san da igram za reprezentaciju. Na kraju se i ostvario. Krenuo sam od 2006... Bio deo nacionalnog tima sa Milošem Nikićem i Nikolom Kovačevićem. Ostaje u sećanju i evropsko zlato u Beču iz 2011. Posle je u reprezentaciji stasao i drugi od braće Kovačević, Uroš, zatim mlađurija predvođena Aleksandrom Atanasijevićem i ostalima. Ispostavilo se da sam zakačio tri do četiri generacije. Lepo je igrati u klubu, ali igranje za reprezentaciju je nešto posebno".

Ipak, povratak na najveću smotru na svetu, prvu nakon Igara u Londonu 2012, možda je i poput filmskog "hepienda".

"U dugoj karijeri imao sam dosta simbolike. Otišao sam iz reprezentacije, kao i selektor Igor Kolaković. Sve se dešava sa razlogom, nekako se namestilo da zajedno završimo sa nacionalnim timom. Često su me i pitali da li mi je krivo što nisam otišao na Igre u Rio de Žaneiru ili Tokiju, kada je i bio vrhunac. Međutim, ostaje Pariz u sjajnom sećanju. Borio sam se protiv budućih olimpijskih šampiona, praktično i potvrdio da mogu da pretendujem na visok plasman", zaključio je Podraščanin.