S. TanasićOdlazak u ilegalu i beg od odgovornosti
Vreme čitanja: 3min | čet. 08.10.26. | 16:32
Slobodan Soro kao da se vodi onom narodnom – brigo moja, pređi na drugoga
Izborna Skupština Vaterpolo saveza Srbije bila je zakazana, jedini predsednički kandidat bio je Slobodan Soro i imenovan je na ovu funkciju. Dobio je četvorogodišnji mandat i – problemi su krenuli da se nižu. Ne sami od sebe, ne tek tako...
Nesmotrenim izlaganjima izazvao ih je Slobodan Soro. Odmah po stupanju na funkciju, krajem aprila, praktično već u prvom obraćanju naglasio je kako selektor neće moći da bude trener u domaćem klubu, a to je rezultiralo ostavkom Uroša Stevanovića. U nekom od narednih istakao je kako je osvojeno zlato na Evropskom prvenstvu u Beogradu plod trenutne inspiracije, što je dovelo do toga da se 11 reprezentativaca povuče i ne želi da igra za državni tim dok je Slobodan Soro prvi čovek Vaterpolo saveza Srbije. Unizio je uspehe i nestao.
Izabrane vesti
Trag se Slobodanu Soru nije izgubio, tu i tamo je viđen: pojavio se na okupljanju reprezentacije tokom letnjih priprema za Mediteranske igre, bio je i na Sajmu sporta. Ali, obraćanja javnosti u kojima bi potanko objasnio sve oko javnosti i dao odgovore na mnogobrojna pitanja nije bilo.
Odlučio je da ode u ilegalu, sklonio se po strani i pustio da sve teče svojim tokom.
Zapravo, stvari vezane za vođenje razgovora sa vaterpolistima koji su odjavili reprezentaciju dok je Slobodan Soro na mestu na kome se nalazi od aprila prepustio je selektoru Vladimiru Vujasinoviću. Obavio je dve runde razgovora i – ništa se nije promenilo. U međuvremenu je broj evropskih šampiona koji su 'u autu' porastao, pošto je Nikola Lukić suspendovan.
Sve skupa bi moglo da se tumači kao beg od odgovornosti i prebacivanje iste na Vladimira Vujasinovića. I te kako ima smisla da selektor bude taj koji bira ko će igrati u državni tim i ko će dobiti poziv da predstavlja Srbiju, međutim, zatekao ga je nered. I brdo problema.
Slobodan Soro kao da se vodi onom narodnom - brigo moja, pređi na drugoga.
Jer, prvi čovek Vaterpolo saveza Srbije, a i bilo koje krovne organizacije, treba da se bave gorućim problemima. Za srpski vaterpolo to jeste odlazak šampiona. Samo što je uzročnik problema, onaj koji je stvorio neželjenu situaciju nepromišljenim izlaganjima, upravo predsednik. Prošlo je pola godine, jasno je da nema nameru da odstupi sa pozicije, a muke bi u dogledno vreme mogle da postanu još veće...
Ode januara iduće godine počeće da se održavaju takmičenja na kojima će moći da se izbori viza za Olimpijske igre. Iako je vaterpolo reprezentacija Srbije trostruki uzastopni olimpijski šampion, nema automatsku prohodnost u Los Anđeles. Prva prilika biće Svetski kup, druga Svetsko prvenstvo, zatim Evropsko prvenstvo i na koncu kvalifikacioni turnir. Na pomenutim stanicama Vladimir Vujasinović će moći da računa isključivo na one koji su igrali na Mediteranskim igrama i koji su bili tu tokom letnjih priprema, plus eventualno na Miloša Ćuka. Drugi će dolaziti u najjačim sastavima.
Svaki put od 2000. godine srpski vaterpolisti su na Olimpijskim igrama uzeli medalju. U tom intervalu tri puta bili su zlatni, jednom srebrni (pod imenom SCG) i tri puta bronzani (jedna pod imenom Jugoslavija). Potezi jednog čoveka i te kako dovode u pitanje produžetak tog niza.
Kako da se sve prebrodi – odgovora nema. Slobodan Soro ih ne nudi mesecima.
Ideja o povratku reprezentativaca je propala. Vladimir Vujasinović nije uspeo kroz razgovore da reši džinovske probleme koji su ga sačekali. Sada je put do Olimpijskih igara uspon na Mont Everest.