Od vrha do dna, pa opet nazad: Radnički je projekat budućnosti srpskog vaterpola

Svega nekoliko meseci timskog rada nije dovoljno da bi se jedan tim, bez obzira na to što je okovan ozbiljnim zvezdama vaterpolo sporta, pretvorio u pravu osvajačku mašineriju. To je jednostavno deo stvaralačkog procesa ekipe koja cilja najviše domete, ne samo na domaćem, nego i na evropskom nivou. Završni turnir Kupa Srbije jasno je pokazao da u takmičenjima ove vrste, kada se sve lomi u jednoj utakmici, prevagu donosi uigranost jednog tima, a samim tim i sposobnost ekipe da se reaguje u prelomnim situacijama. Niko nema dilemu da će Novi Beograd krenuti ka ostvarenju ambicija koje su zacrtane prilikom stvaranja ekipe, ali je prvi domaći trofej ove sezone, otišao u ruke najzrelijeg i najistrajnijeg projekta u našoj državi - Radničkog iz Kragujevca.

A možda je zapravo sve ovo plod činjenice da su se Kragujevčani već jednom opekli na sličnom skupocenom projektu. Onom, kada su sa Filipom Filipovićem, Vanjom Udovičićem, Borisom Zlokovićem i Damirom Burićem osvojili LEN Kup Evrope i igrali finale Lige šampiona u Barseloni, gde su poraženi od domaće Barselonete. Sve to je kasnije dovelo do raspada sistema, klub je krenuo od nule iz beton lige, okrenuo se razvoju dece u sopstvenoj školi i to mu se prilično brzo vratilo kroz konkretne rezultate. Prošle sezone Radnički je osvojio Regionalnu ligu i domaće prvenstvo, a sinoćni Kup Srbije, bio je šlag na torti, s obzirom da je osvojen u nikad žešćoj konkurenciji domaćeg vaterpola.

Stub dobro organizovanog kluba, kojim predsedava legendarni Jugoslav Vasović, predstavlja dugogodišnji trener Uroš Stevanović. U pitanju je čovek koji zanat pekao u mlađim selekcijama Crvene zvezde i Partizana, potom radio i kao pomoćnik i prvi trener u gigantu sa Banjice, a 2013. godine preuzeo je Radnički, koji se prethodno okitio trofejom u Kupu Evrope, a sa njim prošao sve što jedan trener može da prođe i uradio ono što je bilo najteže. Išlo se od vrha do dna i nazad, stasavalo uz sve te momente i došlo do nivoa da u ovom trenutku nema mnogo stratega u domaćem, pa i evropskom klupskom vaterpolu, koji mogu da se pohvale takvim znanjem i iskustvom.

SAČUVANA OKOSNICA TIMA U SEZONI VELIKIH BUDŽETA

Stevanović ©Star Sport

Kragujevčani su prošlog leta uspeli da urade ono što je predstavljalo pakleno težak zadatak, a to je da sačuvaju okosnicu tima u trenucima kada je konkurencija drastično povećala budžete. Radnički je sačiuvao skoro ceo tim, nije bilo moguće samo zaustaviti samo Strahinju Rašovića, koji je kao istaknuti reprezentativac i prva zvezda tima otišao u novobeogradski tim snova, ali je srž ekipe sačuvana. Na golu je ostao Dobožanov, tu je kapiten Filip Janković, zatim Nikola Lukić, Marko Radulović i Aleksa Ukropina, kao i mladi prvotimci Stefan Branković i Nemanja Stanojević. Praktično se ništa nije menjalo, većina tih igrača je već nekoliko godina u klubu, a kvalitet i iskustvo nadomestili su Miloša Ćuk i Josip Vrlić. Stevanović je vrhunac svoje dosadašnje karijere doživeo na Svetskom prvenstvu u Pragu ove godine, gde je osvojio zlatnu medalju sa juniorima Srbije, a u timu imao šestoricu igrača Radničkog. Sve to jasno pokazuje kakav potencijal poseduju Kragujevčani i da bi upravo oni trebalo da budu okosnica državnog tima u budućnosti.

"Ogroman motiv je bio to što ih nismo dobili u prethodne dve utakmice. Prelako su nas dobili u Ligi šampiona i prvenstvu. Radili smo na sebi sve ovo vreme i uspeli smo da nadoknadimo njihov veći kvalitet. Sezona je duga, biće još mnogo duela sa Novim Beogradom, ali i sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Ovo je samo početak. Velika je stvar to što je Radnički objedinio domaće trofeje, ali mi se nećemo zadovoljiti sa tim. Ovo je veliki podstrek da napravimo još veće rezultate", rekao je Miloš Ćuk posle finala.

Stevanović je očigledno i najbolje tempirao formu svojoj ekipi u odnosu na konkurente. Kragujevčani nisu blistali na početkju sezone, izgubili su dva puta od Novog Beograda i jednom od Partizana. Redovno su izlazili na kraj samo sa Crvenom zvezdom, koju su srušili i u polufinalu Kupa. Ono što je posebna satisfakcija za sve uklubu, jeste da na završenom F4 pažnju nisu privukli samo oni iskusni Janković, Ćuk i Vrlić, već su zablistali MVP Svetskog prvenstva za juniore Marko Radulović, Nikola Lukić i Lazar Dobožanov.

Radulović ©Star Sport

Radulović je rođeni Riječanin, koji je odabrao Srbiju, i deluje kao da ima sve predispozicije da postane jedan od lidera Delfina kroz nekoliko godina. Poseduje neophodnu sportsku drskost, u mečeve ulazi bez respekta prema rivalima, ima razoran udarac i ne libi se da šutne iz svake moguće pozicije. Postigao je tri gola u finalu, od čega sva tri sa distance i u mnogo važnim trenucima meča. Prvi je dao pri rezultatu 1:3, drugi za preokret (6:5), a treći kada je trebalo potvrditi slavlje u završnici.

Poseban Stevanovićev kvalitet, pored prilično studioznog rada, predstavlja i činjenica da izuzetno dobro priprema i motiviše ekipu za važne utakmice. Vrlo je aktivan i na samim utakmicama, ne dozvoljava ekipi da padne već im konstatno drži pažnju. Kragujevčane krasi i izuzetna timska odbrana, što su zasluge upravo mladog stratega.

Više je nego jasno da turnir kao što je bio Kup Srbije nije ogledalo generalnog odnosa snaga i kvaliteta, pa tako neće biti ni ovaj. Novi Beograd i dalje preti da preuzme apsolutni primat u domaćim okvirima, ali u ovom trenutku na timskom nivou dosta zaostaje za Radničkim. Vladimir Vujasinović nema nimalo lagan posao, s obzirom da u svojim redovima ima mnogo igrača koji se u ovom trenutku oslanjaju na individualan kvalitet, pa je neophodno formirati jednu pravu celinu. Ukoliko legendarni as uspe u tome, ne samo da će uspostaviti dominaciju u domaćem vaterpolu, već će postati i glavni favorit za osvajanje Lige šampiona.

Pišu: Nenad Jovanović i Stefan Tanasić