Od igre koja obećava do taktičke perfekcije i obrisa bolje Srbije

Da je neko pre dvomeča baraža za Svetsko prvenstvo rekao da će rukometaši Srbije da igraju na jednu loptu sa supersilom, bronzanom sa Olimpijskih igara u Tokiju pre tri godine, trećom selekcijom planete na SP u Švedskoj i Poljskoj 2023, srebrne sa EP 2022. i zlatne sa EP 2020... Možemo mnogo o uspesima Furije poslednjih godina. Činjenica je da je to selekcija u padu, da je doživela šamarčinu ove godine na EP, da fale mlade snage, ali je i dalje to rukometna nacija rame uz rame sa Francuskom, Danskom i Švedskom.

Prognozirano je 10-15 razlike u Lalinu, otaljavanje posla u Novom Sadu, a da je lopta Miloša Kosa ušla u mrežu, da nije golman Barselone Gonzalo Perez de Vargas imao čudesnu intervenciju uz zvuk sirene, možda bi sada bilo vanredno stanje na Pirinejima i apliciranje Furije IHF-u za “vajld kard“.

Ono što je loše je krajnji rezultat. Opet za „malo“, opet za „dlaku“, ostajemo praznih rukava kao i u Minhenu protiv Islanda i Crne Gore, ali nova reprezentacija Borisa Rojevića obećava, vide se obrisi nove i bolje Srbije u godinama koje slede. Vidi se glava i rep, taktička disciplina, gledanje „u se i u svoje kljuse“, a ne pravljenje taktike u odnosu na to ko je s druge strane.

NEVIDLJIVI ŠPANSKI BEKOVI U NOVOM SADU

Za selektora Španije Đordija Riberu se kaže da mu je život rukomet, da mu je on sve, ali može da se kaže da je Boris Rojević taktički nadmudrio mnogo iskusnijeg kolegu. Na počecima oba meča, brzo je Ribera morao da zatraži tajm-aute, da pređe na Plan B. Granitna odbrana je postavljena, kao što je i ona iz Vojvodine. Falila je rotacija na bekovskim pozicijama, ali naši spoljni igrači u Novom Sadu su bili neuporedivo bolji od zvezda sa suprotne. Igrao je Rojević sa onim čime raspolaže, sa samo pet bekova u rotaciji, od toga dvojicom iz Superlige Srbije, Urošem Kojadinović kome i dalje fale velike utakmice u nogama koje nije imao u dresu Partizana i povratnikom Milanom Jovanovićem koji se u dresu Metaloplastike vratio na veliku scenu posle skoro pet godina pauze zbog teške povrede kolena i dugog oporavka posle košmarne operacije.

Bio je prinuđen novi selektor Srbije da veći deo meča igra bekovska trojka - Lazar Kukić, Miloš Kos i Miloš Orbović. Sva trojica su imala veliku minutažu, trošili su se protiv gabaritnih defanzivaca Španije. Kukić je bio motor, probijao gustu odbranu Španije. Falila je završnica u nekim trenucima, a i čini se i slovenačke sudije u nekoliko navrata nisu svirale sedmerce, već samo deveterce u situacija kada je naš organizator igre probijao čuvare. Kos je na početku meča slao bombe koje Vargas, godinama jedan od najboljih čuvara mreže na svetu, nije ni video. Kasnije je uštopovan, dobro je čuvan, dok je iskusni desni bek Kriens Lucerna odigrao fantastično oba meča. Nije ga išlo u Minhenu, kuburio je s povredom, pred prvi meč sa Islandom se razboleo, ali Vrbašanin uvek igra „do koske, a i najbolji je defanzivac od naše bekovske petorke.

Srbija i dalje može na Svetsko prvenstvo!

Ko su potencijalni rivali Srbiji za „vajld kard“?

Rukometni savez aplicirao za ’wild card’, Milena Delić kaže: Nadigrali smo Špance

Dok su nam bekovi Španije zadavali problem u Lalinu, pucalo je uglavom na sredini, Rojević je u Novom Sadu posložio to, nije dozvolio prostora za spoljne igrače koji su delovali nemoćno protiv naše granitne odbrane. A imena klubova gde igraju bekovi Furije ledi krv u venama – braća Dujšebajev, Aleks i Danijel, brane boje poljskog Kjelcea, imaju na desetine velikih utakmica u borbi za trofeje i na klupskom i na reprezentativnom planu, Imanol Garsijandija iz PIK Segeda, Agustin Kasado iz Vesprema, pa prekaljeni Horhe Makeda koji 15 godina igra na visokom nivou, pa nadolezeća zvezda iz francuskog Eksa Jan Tarafeta koji će biti jedan od traženijih rukometaša u ovom prelaznog roku.

KOSOVO SAZREVANJE, KOJADINOVIĆEVA RUTINA VELIKIH UTAKMICA I NOVI TALAS KAO ZALOG ZA BUDUĆNOST

Sledeća lopta ulazi u mrežu: Miloš Kos (©Starsport)

S druge strane, od naših bekova jedino na evropskom nivou imamo Miloša Kosa koji faktički ima prvu sezonu u Ligi šampiona u dresu Zagreba i Lazara Kukića koji brani boje Dinama iz Bukurešta i igraće finalni turnir Lige Evrope krajem meseca u Hamburgu. Orbovićev Kriens Lucern je skromnog kvaliteta (igra finale šampionata Švajcarske sa favorizovanim Kadetenom iz Šafhauzena), da ne pričamo o Partizanu i Metaloplastici čiji dresove brane Kojadinović i Jovanović.

Jeste Miloš Kos promašio poslednji šut, odnosno Vargas mu je odbranio, ali sledeća lopta će da uđe. Dobili smo bombardera za narednu deceniju. Ove godine je rešio neke bitne utakmice u Ligi šampiona u dresu Zagreba („probušio“ je Niklasa Landina Jakobsena jesenas za veliki bod protiv Olborga u Ligi šampiona). Momak iz Kozarske Dubice ne libi se da preuzme odgovornost, za godinu, dve, kada dobije rutinu, bude imao više velikih utakmica u nogama, biće Miloš svetski as i rukometaš nekog od najboljih evropskih klubova. Tek su mu 22 godine.

Kojadinovića od septembra čeka ozbiljna liga, druga najjača na svetu. Radiće sa Danijelom Anđelkovićem u Tuluzu, najboljim trenerom u Francuskoj poslednje dve sezone. I kod njega ima mnogo prostora za napredak.

Šta je Rojević uradio na početku mandata? Promešao je karte u odnosu na prethodnika Đeronu. Nema više Petra Đorđića, do skora standardni Uroš Borzaš i Predrag Vejin su pali u drugi plan, nisu odigrali ni sekund u dve utakmice.

MILOSAVLJEV – JEDINA SVETSKA KLASA

Milosavljev: Uvek nam fali ta jedna lopta; Pušica: Zašto sreća nije bar jednom na našoj strani?

Rojević: Španija nije zaslužila da prođe dalje

Nemamo mnogo bekova u rotaciji, fale nam kvalitet na spoljnim pozicijama. Ovoj petorici koja je iznela teret u dvomeču sa Španijom za naredne akcije treba dodati trojicu – Marka Milosavljevića, Nikolu Zečevića i svi se nadaju povratku Stefana Dodića (ove godine skoro da nije ni igrao). Milosavljević takođe ima mnogo problema s povredama. Dolazak u Nant početkom godine je mnogo veći nivo nego Ademar Leon u Asobal ligi, pa se sledeće sezone očekuje i eksplozija levog beka koju je najavio na SP u Katovicama prošle godine. Zečević i Dodić su mladi talas, imali su obojica mnogo problema s povredama, ali to je nova snaga Srbije za narednu deceniju, rođeni 2002 i 2003. godine, zajedno sa vršnjakom Kosom. Milosavljeviću je 26, Kukić je u najboljim godinana (28), imaće veliki izazov u PIK Segedu od naredne sezone, viši stepenik u odnosu na Dinamo iz Bukurešta, dok je jedino Miloš Orbović zašao u četvrtu deceniju (u novembru napunio 30). Videćemo da li Jovica Nikolić i Milan Milić mogu da se vrate na reprezentativni nivo i da pojačaju konkurenciju na desnom beku.

Rojević je promenio i krilne pozicije. Više od decenije standardne Nemanju Ilića i Bogdana Radivojevića zamenili su Vanja lić i Darko Đukić. Vanja je godinama bio u senci tri godine starijeg Nemanje, ali je posebno u Novom Sadu pokazao da je trenutno najbolje krilo Srbije. Aleksa Kolaković je Rojevićevo iznenađenje za dvomeč sa Španijom. Igrač Šartra, od naredne sezone Bijera, pokazao je da može odlično da odigra na dvojci u odbrani. Dobio je prednost u odnosu na Marka Srdanovića iz Vardara. Treba očekivati na desnom krilu povratak Vukašina Vorkapića iz Vojvodine. Šteta za mladog Aleksu Tufegdžića koji blista u dresu mađarskog Čurga. Povreda kolena ga je odvojila od ove akcije, a bilo je prostora da se dokaže u dresu Orlova.

Na pivotmenu u dvomeču je teret izneo Dragan Pešmalbek. Falio je povređeni kapiten Mijajlo Marsenić, dok je velika šteta što je mladi Luka Rogan imao peh s leđima pred ovu akciju, a mogao je da potvrdi da se radi o jednom od najtalentovanijih evropskih kružnih napadača, detetu Vojvodine, koji će naredne sezone braniti boje bundesligaša Lajpciga.

Aplauzi Novosađana za Orlove (©Starsport)

Zasad, imamo samo jednu svetsku klasu. Golman Dejan Milosavljev je u Novom Sadu pokazao zašto je jedan od najboljih na svetu i uzdanica Srbije. Miljan Pušica je ostao stub odbane, dok je kapiten Vojvodine Miljan Vukovljak pomogao u središnjem delu defanzive.

Sve u svemu, od igra koje obećava u Lalinu, u Novom Sadu smo baš dobili ono što je Rojević tražio, da svako pruži bar pet do 10 odsto bolju partiju u odnosu na duel u Galiciji. Nisu Španci pokazali da su bolji od nas, tačnije je da nisu zaslužili prolazak dalje, ali... Sport je brutalan, računa se samo krajni rezultat.

VERA U SRPSKU DIPLOMATIJU I „VAJLD KARD“ ZA KONTINUITET

Selektor Boris Rojević bio je pomešanih osećanja posle meča, ali jasno je i njemu da ga igrači slušaju, da ima podršku većine javnosti i da ima mogućnost da uradi nešto veliko. Za početak da nas vrati u evropski i svetski Top 10. Sada je na srpskoj diplomatiji, na čelnicima RSS-a, posebno prvom operativcu Aleksandru Brkoviću. Bilo bi loše da propustimo SP u januaru gde bismo izvesno igrali u komšiluku, u Hrvatskoj. Treba nam kontinuitet velikih takmičenja. Opet kao Damoklov mač preti propuštanje velikog takmičenja, kao pre tri godine kad nas nije bilo na SP u Egiptu.

Srbija voli rukomet, ali i dalje je potreban veliki rezultat da se „zapali“. Videlo se da se u Novom Sadj da se teško puni SPENS i sa podeljenim ulaznicama. Zemlja koja ima svetskog vicešampiona u košarci, svetskog šampiona u ženskoj odbojci, najboljeg košarkaša na svetu Nikolu Jokića, najvećeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, nekada i zlatne vaterpoliste, teško je zadovoljiti pričom o Top 10.

Svaki početak je težak, ovo je po ko zna koji put „reset“, a obrisi Rojevićeve Srbije obećavaju velike domete u budućnosti. Sada možemo da kažemo da je ovo za klasu bolje nego na Evropskom prvenstvu u Minhenu.