Naših nema, ali imamo za koga da navijamo: Srbin i Kubanac rešeni da obraduju Poljake

Kreću završne bitke! Poljska – Amerika (16.00) i Francuska – Italija (20.00) biće poznato i koje velesile nastavljaju da maštaju o osvajanju zlatne medalje.

Srbija nije uspela da se plasira u završnicu, ali će verovatno oči i simpatije nacije biti usmerene ka Poljskoj. Ništa neobično, jer vladare Starog kontinenta predvodi legendarni Nikola Grbić. Doputovao je nekada trofejni tehničar, sada i sve cenjeniji trener, u Pariz sa jasno postavljenim imperativom javnosti da je najsjajnije odličje uobičajen i podrazumevajući ishod. Pogled na sastav prve postave, kao i dužinu klupe, samo su potvrda očekivanih ambicija. Dodatni kvalitet i vrednost nacionalnog tima stečeni naturalizacijom Kubanca Vilfreda Leona pre pet godina, uz iskusnog i proverenog korektora Bartoša Kureka, sve boljeg srednjaka Jakuba Kohanovskog, rovitog, ali i dalje dovoljno spremnog primača Tomaša Fornala s razlogom su svrstali ekipu srpskog stručnjaka u prvi red favorita.

Čak i dosadašnje partije ukazuju na to da se moraju prihvatiti nametnute uloge. Grupnu fazu takmičenja čekirali su na skoro savršen način. Pored trijumfa nad Brazilom i Egiptom, jedini poraz, prilično ubedljiv, doživeli su od Italijana. No, već u četvrtfinalu protiv Slovenije pojavila se neka nova Poljska. Stekao se i utisak da je Grbić možda svesno sakrio pojedine karte za dalju fazu. Njegovi puleni izgledali su daleko bolje u odnosu na evropski derbi. Konstantna Olimpijski turnir za odbojkaše polako dobija rasplet, a posle polufinalnih mečeva i konkretna igra, uz manji pad u finišu drugog seta, svakako je obećavajuća. Oslobodili su se i velikog tereta nadigravanjem Zmajčeka. Ponovo su u polufinalu, posle čak 44 godine. Verovatno je i došao trenutak da naprave još jedan korak i dodatno se približe željenom stepeniku pobedničkog podijuma...

Podjednake težnje imaju i njihovi rivali – Sjedinjene Američke Države. Pokušava četa Džona Speroua da vrati zlato u bogate vitrine od Igara u Pekingu 2008. Popularni Jenkiji su pred početak takmičenja u Gradu svetlosti pomalo bili i misterija. Potpuno su se izolovali uoči najveće sportske smotre, stavljajući u drugi plan i Ligu nacija. Na osnovu prikazanog, uopšte nisu povukli pogrešan potez.

Gvideti tumarao i pravio gafove, ali pustiti Santarelija u Tursku je bila skupa cena

Na terenu deluju poprilično sigurno, bez većih oscilacija. Kao i prethodnih sezona, među moćnim rosterom iskristalisala se postava predvođena Metjuom Andersonom, Aranom Raselom, Torijem Defalkom, Majkom Kristensonom, Maksvelom Holtom, Tejlorom Ejverilom, kao i nezamenljivim liberom Erikom Šođijem. Koliko su dobitna kombinacija, pokazuje da su lagano savladali Argentinu, malo se namučili protiv Nemačke i slomili borbeni duh i otpor Japana. Ni u četvrtfinalu nisu strepeli, mada su za protivnika u klasiku imali Brazilce. Slavili su posle četiri seta, ali je neizvesnost trajala samo u prva dva. 

Mala prednost je na strani Poljaka, čak i bez Mateuša Bjenjeka. Srednjak je zbog povrede završio učešće u Parizu. Ostaje tako Grbiću da računa samo na već pomenutog Kohanovskog i Norberta Hubera. Treću opciju nema, uprkos tome što je odmah aktivirao rezervnog igrača Bartolomeja Bolaža, ali valja podsetiti da ovaj „džoker“ pokriva poziciju korektora. Iako su šampioni Evrope u seriji od tri pobede nad Amerikancima, ne bi trebalo naglašavati da Olimpijske igre uvek posebno ispirišu i motivišu... A poznato je i odavno da selekcije preko Bare svake četiri godine aposlutno sve podređuju tom vrednom takmičenju na kraju duge reprezentativne sezone.

Italijani posle preokreta nad Japanom (Reuters)

S druge strane, Francuska i Italija prošli su pakao na putu do polufinala. Bili su na pragu eliminacije u četvrtfinalu, ali su preokretima za prepričavanje pobegli sa ivice ambisa i od potpunog debakla. Azuri su pred sobom imali nemoguću misiju, pošto su gubili sa 0:2 u setovima i čak 21:24. Verovatno ni sami ne znaju kako su uspeli da se izvuku i spasu pred naletima Japanaca, posebno Judžija Nišide i Jukija Išikave. Pogoduje im i da Trikolori nisu pokazali ništa bolju igru. Bio je i domaćin blizu predaje olimpijske krune protiv Nemačke, a onda je prepisao italijanski recept i zakazao novi evropski derbi.

Francuska kao branilac zlata iz Tokija nebrojeno puta proglašavana je glavnim pretendentom za visok plasman. Dosadašnje partije razuverile su i najveće optimiste da je u planiranoj formi dočekala Igre. Mučila su se protiv Srbije, očekivano savladala Kanadu, doživela poraz od Slovenije, potom bila na pragu neprijatnog iznenađenja u četvrtfinalu. Prikazana igra daleko je od one koju je zamislio šef struke Andrea Đani. Sada će po prvi put na turniru odigrati i utakmicu u kojoj im se ne daju veće šanse za pobedu nego protivniku. Do sada je „verifikovano“ da se Trikolori najviše oslanjaju na individualni učinak Ervina Engapeta. Dosta se očekuje i od Žana Patrija, ali slabo izdanje u prva dva seta protiv Pancera, koštalo je korektora u nastavku izbacivanja iz postave. Stare zasluge trebalo bi da imaju presudnu ulogu da se ponovo nađe na terenu, jer je teško verovati da bi Teo Far stvarno mogao da dobije priliku pre njega. Naravno, moraće i puno bolje da odigra, ukoliko želi da se sa saigračima izbori za finale. Velika uzdanica domaćina je i Trevor Kleveno, koji je praktično uskočio na mesto Jasina Luatija od premijere sa Orlovima, dok odavno ima prednost i u odnosu na Kevina Tilija.

U igri Italije, pored maestralnog dizača Simonea Đanelija, sve zavisi od moćnog terceta. Primači servisa Aleksandro Mikjeleto i Danijele Lavija i korektor Juri Romano trebalo bi još jednom da predstavljaju glavne napadačke poluge reprezentacije sa Apenina. U međuvremenu im se pridružio i sjajni Roberto Ruso, donoseći čvrstinu u bloku, ali i sigurnost u napadu. Azuri su delovali poput kaznene ekspedicije u prvoj fazi, pogotovu što su bili u grupi smrti. Pregazili su Brazilce, Poljake i slabašne Egipćane. Kada se činilo da bi svetski šampioni mogli i da se smatraju nepobedivim, potpuno ih je iz ritma izbacio Japan. Iskoristili su poslednju šansu da produže meč, a nema sumnje da će im takav povratak umnogome značiti, makar na poboljšanju samopouzdanja.

Ko bi trebalo da bude bliži pobedi, nezahvalno je procenjivati... Sudeći po raspoloživim opcijama, formi i raspoloženju, možda se veće šanse daju Italijanima. Ono što je izvesno je da će ovo (zaista) biti prvi pravi test za Francuze bez obzira na jačinu prethodnih rivala, dok deluje da su se Azuri zahuktali već u grupnoj fazi. Da li je protiv Japana bio samo loš dan, tek četa Ferdinanda de Đorđija malo je pokvarila utisak sa početka takmičenja. Igrali su nedavno i u Ligi nacija. Međutim, utakmica na završnom turniru, koju su inače dobili Trikolori, nije pravo merilo zbog nešto izmenjenih sastava.

OLIMPIJSKI TURNIR ZA ODBOJKAŠE – POLUFINALE

Sreda

16.00: Poljska – Amerika

20.00: Francuska – Italija

Piše: Uroš Selenić