MVP Mozzart Sporta - Tijana Bošković: Nisam mogla ni da sanjam sve što sam ostvarila

Postalo je pomalo i uobičajeno da Tijana Bošković na kraju svake godine pobere lovorike u različitim izborima. Ostala je verna tradiciji i na izmaku 2024, dodavši bogatoj i prestižnoj kolekciji još dva priznanja MVP Mozzart Sport. Ako je i bilo očekivano da bude dobitnica nagrade za najbolju odbojkašicu u inostranstvu, mogla je da bude privilegovana i po saznanju da je zvanično najuspešnija i u poređenju sa koleginicima iz ostalih sportova.

Treneri i kapiteni superligaša, čitaoci Mozzart Sporta i predstavnici čuvene sedme sile i nisu imali većih dilema. Upoznati su oni odavno sa kvalitetima maestralne Bilećanke. Kako ljudskim, tako i igračkim. A na terenu sada već legendarna dama, iako je tek napunila 27 leta, iz godine u godinu prikazuje briljantne partije. Prešlo je i popularnoj Tići u naviku da bude u vrhu statističkih parametara. Nižu se i takmičenja, klupska, reprezentativna... Međutim, njena efikasnost i efektivnost doprinosima i uspesima Srbije i turskog Ezačibašija su nepromenjeni. Ukoliko se pojedini i dalje pitaju u čemu je tajna, dovoljno je samo pokazati prstom ka ubojitoj levici od koje i strahuju najveći rivali širom planete.

Dočekala je sebi svojstveno, onako skromno i nenameljtivo, da u prilično popunjenu riznicu unese još odlikovanja. Primila je nova, baš kao i svaka prethodna, mada ni sama ne zna tačan broj, sa velikom radošću i ponosom, znajući koliko je napornog truda i rada uloženo da bi uopšte preuzela primat u konkurenciji Zorane Arunović, Aleksandre Perišić, Maje Ognjenović, Bojane Drče...

"Iako ne brojim individualne nagrade, drago mi je svaki put kada ih dobijem. Ukoliko i znam(o) odranije koliko Srbija ima sjajnih sportista i sportistkinja, posebna je čast da budem najbolja u okviru države", istakla je Boškovićeva za Mozzart Sport.

Kada je i primila novosti posle presude žirija, otkrila je da se malo i čudno osećala.

"Mozzart Sportov izbor je malo drugačiji u odnosu na ostale. Obično sam nagrade dobijala pre, tokom ili posle takmičenja. Sada su drugi odlučili da sam najbolja u nečemu. Prisutno je zadovoljstvo, jer su i prepoznali moj rad. Naravno, priznanja doživljavam kao i svaka druga do sada, gledajući na njih kao na dalju motivaciju".

Protekle sezone ponovo je bila glavna karika čuvenih Tigrica sa Bosfora. Možda primarni ciljevi, barem po pitanju broja trofeja, nisu sprovedeni u delo. Doduše, istanbulski gigant je potvrdio da je konkurentan u borbi za visok plasman, uz vrednu titulu u dalekoj Kini.

"Ispostavilo se da je pehar svetskog klupskog prvaka najveći uspeh u godini za nama. U međuvremenu smo igrale i finala Kupa i nacionalnog prvenstva Turske, dok smo u četvrtfinalu Lige šampiona poražene od Koneljana. Među svim ostvarenim rezultatima je ostao mali žal zbog majstorice u plej-ofu. Na kraju je peta utakmica odlučila prvaka. Žao nam je što nismo uspele i da budemo najbolje u Sultanlar ligi".

Rešila je da previše i ne očajava...

"Nova sezona je i nova prilika da ostvarimo dostignuća koja su izmakla u prethodnoj".

Sastav je pretrpeo samo delimične promene. Okosnica se nije menjala, već je pojačana američkim internacionalkama.

"Prvi deo sezone obično podrazumeva prilagođavanje zbog novih igračica. Kada uporedimo prošlogodišnju i ovogodišnju ekipu, nije bilo drastičnih modifikacija. Imamo novog srednjeg blokera Danu Retke i primača Ketrin Plamer, koja se tek priključila u proteklih nekoliko nedelja zbog oporavka od povrede. Ne možemo da dajemo tačne prognoze kada bi trebalo da zaigra, ali evidentno će da bude od velike koristi".

Pretpostavlja Tijana i šta sledi u predstojećim mesecima. Pored glavnih pretendenata za tron, kao što su Ezačibaši, Vakifbank i Fenerbahče, šampionske ambicije gaje i klubovi koji ne spadaju u prvu grupu favorita.

"Svake godine je sve paklenija konkurencija. Sada je situacija da i protiv slabijih protivnika mora da se igra u kompletnom sastavu. Osim standardnih koji se bore za trofeje, skreće se pažnja i na Galatasaraj i Turk Havu Jolari. Zna se cilj... Želimo da budemo prve, iako smo svesne da najvažnije dolazi tek posle januara".

Približavanjem 2025. kreću i razmišljanja o reprezentativnim akcijama. Pred Srbijom je i veliki izazov – da po treći put uzastopno osvoji zlatnu medalju na planetarnom nivou.

"Radujem se narednim takmičenjima. Rano je da se priča o Svetskom prvenstvu na Tajlandu. Reprezentacija je posebna priča za svakog sportistu. Nastupe za nacionalni tim doživljavam kao najveću čast i ponos. Možda ta sezona traje samo nekoliko meseci, ali odbojkaški kalendar je takav da svako leto imam barem dva takmičenja. Glavni fokus je sada na klupskim obavezama, ali će i biti prilike da se priča o Srbiji".

Podsetila se i dešavanja u prestonici Francuske. Krenula je put Pariza sa ogromnim nadanjima, pogotovu posle olimpijskog srebra i bronze iz Rio de Žaneira i Tokija. Na kraju je i izostao plasman na podijumu.

"Nismo uspele da donesemo medalju, kao što je bio slučaj prethodnih godina. Ono što smo planirale, nismo ostvarile. Međutim, bilo je divno da se ponovo plasiramo na Olimpijske igre".

Prisetila se Boškovićeva i neverovatnog perioda od 2014. Svašta je prošla od tada. Počevši od debija u dresu nacionalnog tima, preko prvih uspeha, pa sve do dostignuća neslućenih razmera.

"Nisam mogla ni da zamislim šta će se sve dogoditi u proteklih deset godina. Toliko se dugo zadržati na vrhu je teško. Možda i izazovnije nego samo osvojiti medalju. Pokazalo se da Srbija ima kontinuitet, pošto se pred svako takmičenje i zna da pretenduje na odličje. Imala sam želje i maštanja, ali nisam mogla ni da sanjam ono što sam ostvarila".

A u retkim trenucima slobodnog vremena prati i sportske obaveze ostalih članova porodice.

"Brat Vuk igra za banjalučki Borac. Takmiči se u ABA 2 ligi i šampionatu Bosne i Hercegovine. Nije mi lako da gledam, baš sam nervozna u tim momentima. Najvažnije je da se nalazi na dobrom košarkaškom putu. Nadam se da će napredovati u narednom periodu. Kao starija sestra mogu da ga podržim i posavetujem. Što se tiče Dajane, prošle sezone je doživela baš tešku povredu. Sada se oporavlja, uz veru da će uskoro da se vrati na teren".

Nije propustila i da iskaže želje, pogotovu uoči predstojećih novogodišnjih praznika.

"Samo su tri – osvajanje prvenstva Turske i Lige šampiona, kao dva najvažnija takmičenje. Daleko značajnije je da ostanem zdrava, fizički i mentalno. Ako se to i ostvari, tek onda mogu da dam maksimum. To je i jedino što želim", zaključila je Boškovićeva.