Multipraktik - Aljoša Damjanović, novi biser iz šabačke fabrike talenata

Da li vas je zvao selektor Gonzales?
„Nije. Da sam na spisku mi je javio njegov pomoćnik Nemanja Pribak. S njim sam bio u kontaktu sve ovo vreme. Iskreno, imam tremu pred okupljanje. San je igrati sa takvim igračima koji dugo godina brane boje Srbije. Nekadašnji saigrač iz Metaloplastike, Mateja Dodić, pričao mi je da su to sjajni momci i veliki profesionalci i sigurno da ću imati šta da naučim od njih. To je veliki podstrek za mene. Trudiću se da ispunim očekivanja“.

Aljoša Damjanović je levi ili srednji bek?
„Kao što je moj nekadašnji trener Matić rekao, multipraktik sam. Igrao sam prošle sezone i desnog beka kada su se povredili levoruki igrači Mirković i Jevtić. Ove sezone igram kod Davida Rašića više levog, što mi odgovara zbog šuta. Ne biram poziciju, mislim da mogu dobro da se snađem na obe pozicije“.

Šabac je uvek bio rasadnik talenata. Metaloplastika je poznata poslednjih godina po izbacivanju u orbitu mladih igrača. Pre vas i Milije Papovića, koji se takođe našao na premijernom spisku Raula Gonzalesa, do najbolje selekcije u plavom dresu došao je i Mateja Dodić, sada rukometaš Zagreba. Poziv u A selekciju dobijao je i levo krilo Filip Milovanović.
„Većina misli da sam rođeni Šapčanin pošto sam već četiri godine ovde. Rođen sam u Herceg Novom, ali su se moji preselili u Aranđelovac. Igrao sam i dve sezone na dvojnu registraciju u Radničkom iz Obrenovca. Prvo sam igrao treći rang, posle smo se plasirali u Super B ligu“.

Prošle sezone treće mesto, ove znatno mlađa ekipa. Ispali ste iz Evrope od švajcarskog Arau Sura, nenadani poraz od Šamota na svom terenu. Kako ocenjujete dosadašnji tok sezone?
„Uh, taj poraz od Šamota nas je baš zaboleo. Pitanje je da li ćemo uspeti da ga nadoknadimo. Baš nam je teško pao. U Evropi smo slično kao prošle sezone protiv Krke propustili šansu u Šapcu. I tada sam se povredio kao i pred meč sa Arauom ovog meseca u dvorani Zorka. U revanšu smo bili bolji, blizu da anuliramo minus iz Šapca, ali nismo uspeli. Ostaje žal što nismo bar pobedili. Putovanje je bilo dugo, naporno. Imamo mlad tim, roster je takav da kada neko iskoči zbog povrede da se to oseti. Mlada smo ekipa, trener David Rašić igra taj moderan, brzi rukomet. Imamo Darka Arsića i Đorđa Pisarića koji su stariji, ostali su uglavnom s prosekom od 20 godina. Cilj ostaje plej-of. Nadam se da ćemo biti bolji u nastavku sezone i da ćemo da nadoknadimo ta dva boda od Šamota. Moji Aranđelovčani su nas iznenadili, odrastao sam s tim momcima, znaju da igraju rukomet“.

Svi kažu da igrate za oko najdopadljiviji rukomet u Srbiju, uz Vojvodinu? Sada je bilo 77 golova u vašem „revolveraškog“ obračunu na Slanoj bari.
„Nije trebalo da bude baš tako, primili smo veliki broj golova. Moramo bolje odbranu u nastavku sezone da igramo“.

Radili ste prvo sa trenerom Kažićem u Šapcu, dve godine s Matićem, sada sa Rašićem. Da li slična filozfija Vladana i Davida?
„Rekao bih i da nije. Kod Matića smo dosta radili taktički da nađemo greške protivnicima, da to napadnemo. Kod Rašića je akcenat na trčanju, trčanju i samo trčanju. Gaje obojica taj brzi rukomet i meni se to sviđa. Kada sam došao u Šabac, David je tada bio pomoćnik Kažiću, uvek me je bodrio, podržavao. On je i sada tu da me spusti na zemlju kada malo poletim, da mi ukaže na greške“.

Ostaje li žal što niste mogli da pomognete saigračima na junioskom Svetsko prvenstvu u Poljskoj?
„Baš mi je bilo krivo. Igrali smo meč za treće mesto sa Dinamom. To je bila subota, a odmah u ponedeljak trebalo je da budem sa reprezentacijom. Nažalost, rame je opet bio problem. Pokušali su ljudi u RSS-u sve da učine da se vratim, bio sam u kontaktu sa selektorom Čuturom, ali je povreda bila takva da nisam mogao. To je trebalo da mi bude poslednje takmičenje s mojom generacijom. Bilo mi je teško da gledam saigrače putem malih ekrana. Šteta zbog rezultata, mislim da smo mogli mnogo više“.

Damjanović u meču sa Partizanom na Banjici (©Starsport)

I vi imate problem s povredama. Taj mladi talas srpskog rukometa, od Stefana Dodića, Miloša Kosa, Marka Tasića, Nikole Zečevića, Sima Šijana, sada i Đorđa Draška, već na početku karijere ste se susretali s pehovima, dužim izostancima...
„Nažalost! Takav je rukomet sport, kontaktni je, ima mnogo duela, mi se ne štedimo, pa dođe do tih teških povreda. Nadam se da će u nastavku karijera da nas ti maleri mimoiđu“.

Da li gledate rukomet na TV-u, pratite šta se dešava u svetu?
„Kako da ne, kad god imam slobodno vreme gledam rukomet, što kod nas, što u inostranstvu. Sviđa mi se kako igra Magdeburg, taj stil rukometa“.

Imate li nekog uzora, nekog koga volite da gledate?
„Sviđa mi se kako igra Fazekaš iz Visle iz Plocka. Naravno, tu je Gisli Kristjanson, ali bi izdvojio meni omiljenog igrača Feliksa Klara. Jeste Gisli možda medijski u epicentru, ali Klar je motor tima. Kad je teško, uvek se on pojavi“.

Jednog dana u Bundesligi?
„To je san svh rukometaša. Zna se da se tamo igra najbolji rukomet. Želja postoji, sad videćemo da li je izvodljivo“, zaključio je Damjanović za Mozzart Sport.