Bojinović: Srbija nije za 20. mesto u Evropi! Partizanov "dosije" interesantan Ligi šampiona

Godinama unazad (is)tanjila se srpska vera u muški rukomet. Od Londona reprezentacija nije učestvovala na Olimpijskim igrama, Srbija nije redovan učesnik Svetskih prvenstava, dok je na šampionatima Evrope uglavnom puki protagonista i učesnik prve faze.

Vrhunskih rukometaša Srbija ima, od letos na kormilu ima i jednog od najboljih evropskih stručnjaka Raula Gonzalesa, a pre nepunih godinu dana vrlo bitnu poziciju u Savezu preuzela je legenda srpskog rukometa, Mladen Bojinović. Od sportskog direktora A reprezentacije, popularni Dugi je pre tri nedelje postao direktor svih muških selekcija Rukometnog saveza Srbije sa zadatkom da se jačanjem i mlađih kategorija isklešu momci kadri da Srbiju vrate u konkurenciju za medalje.

Rođeni Banjalučanin je upravo u svom gradu, za Mozzart Sport pričao o svojoj ulozi, selektoru Gonzalesu, gorućem problemu koji Srbiju tišti još od njegovih reprezentativnih dana, ali i o klupskom rukometu, odnosno Vojvodini i Partizanu.
"Bio sam zadužen za A selekciju, sada sam direktor svih kategorija. Još uvek se uhodavam. Fokus je na A selekciji jer sad imamo okupljanje krajem oktobra. Čeka nas Evropsko prvenstvo u Danskoj u januaru i to je moj primarni posao odkako sam 1. novembra 2024. godine angažovan u RSS-u. Zadovoljan sam kako sve ide i napreduje, sa novim selektorom koji je ovde sa mnom na panelu. Imamo fenomenalnu saradnju i očekuje nas ono najlepše u budućnosti“, počeo je Bojinović, pa označio osnovni cilj: „Primarni cilj je oporavak rukometa. Trenutno nismo selekcija za medalju, ali nismo ni da budemo 20. u Evropi. Od 2012. I posle srebrne medalje, nismo mnogo puta prošli prvu fazu. Sa Cvetkovićem 2018, i 2013 i 2023. na Svetskom prvenstvu. Selektora Gonzales je potpisao na tri godine i u tom periodu se nadam da ćemo sigurno proći prvu fazu.“

Posle Tonija Đerone, još jedan Španac sa dirigentskom palicom u A reprezentaciji Srbije – Raul Gonzales koji je pre osam godina napravio čudo s Vardarom osvojivši titulu prvaka Evrope, a koji je potom uspostavio surovu dominaciju francuskim rukometom kao trener Pari Sen Žermena.
"Raul donosi mnogo Srbiji. Imati jednog trenera, koji je, ja kažem u top pet trenera na svetu. Poznat je po radu sa mlađim kategorijama, i mnogi mladi igrači će imati benefit. Ne samo da mi momentalno napravimo rezultat što bi svima bilo drago, meni prvom… Ipak, više bih voleo da na duže staze napravimo reprezentaciju koja će kada dođe do tog vrha, ostati tu duže vremena. Sve to dobijamo s Raulom. Možda ćemo dobiti i instant rezultat, ali na duže staze jednu ozbiljnu reprezentaciju Srbije i dosta generacija koje će se uklopti u jednu. Nadam se povratku Srbije na evropski i svetski vrh.“

Jezička barijera neće predstavlati problem. Tako bar tvrdi osvajač Lige šampiona sa Monpeljeom.
"Raul je drugi stranac u istoriji srpskog rukometa. Raul je poliglota, perfektno govori makedonski, razume sve na srpskom. Još nema hrabrosti da priča, ali će cela javnost biti iznenađena kada ga uskoro bude čula da priča na srpskom. Pratim ga već duže vreme, za pola godine u Makedoniji na tajm-autima je pričao makedonski, ni tri meseca nije prošlo od dolaska u PSŽ, pričao je francuski. Ima profeora srpskog jezika. On nije samo jedan prolaznik ovde, on je trener i selektor koji ozbiljno svhata svoj angažman i respektuje kulturu i zemlju u kojoj radi i mislim da će naša javnost biti oduševljena njime.“

(©Starsport)

Na prethodna tri Eura, Srbija je završavala takmičenje na 20, 14, pa 19. mestu. Poslednji put kada se našla na svetskom šampionatu, bila je 11. Da li je vreme za iskorak, uprkos paklenoj grupi sa Španijom, Austrijom i Nemačkom?
"Posle žreba je cela rukometna Srbija malo zanemela. Iskreno, optimista sam. Mislim da imamo ekipu i mogućnosti i potajno se nadam jer nemamo pritisak. Ponavljam, cilj je u naredne tri godine da sa Raulom da se stabilizuje reprezentacija, kao i sve selekcije u rukomentnom savezu. Da se stvori dobra, respektabilna generacija koja će biti dugo godina na sceni u svetskom i evropskom rukometu. Na Euru igramo prvo protiv Španije, Austrije pa Nemačke. Svi se maksimalno spremamo, svi igrači su upoznati sa planom i programom od letos. Sve ih pratimo. Imamo manjih problema sa povredama, ali se nadamo da će u januaru svi biti zdravi i doći. Koga nema bez njega se može i mora, a mi na Euro moramo ići sa najvećim željama. A naše želje su napredak, da budemo bolji, jer mislim da ne može gore od ovoga što je bilo na poslednjem Evropskom prvenstvu. Svaki uspeh će biti dobar, a što veći bude bio, Srbija će se brže vratiti na scenu.“

18.00: (7,75) Ukrajina (13,0) Srbija (1,12)

Srbija ima nemali broj vrhunskih rukometaša u A reprezentaciji. Kukić, Marsenić, Milosavljev, Pešmalbek… Ali utisak je da iz turnira u turnir, pojedinci kada obuku reprezentativni dres ne uspevaju da izvuku ono najbolje iz sebe. U čemu je problem i kako ga rešiti?
"Ja to nisam mogao da rešim ni kada sam bio igrač. Godinama smo imali isti taj problem. Vujin, Momir, Ratko Nikolić, Nikčević, ja... Cela generacija je igrala u vrhunskim klubovima, skoro svi smo osvajali Ligu šampiona, ali nikako da se uklopimo u celinu. Dosta je tu bilo individualnih propusta. Nikako se nismo uklapali u kolektiv. Možda je bilo do nas, možda do struke. Taj problem vučemo dugi niz godina. Postoji to i u fudbalu, ali u rukometu je još simptomatičnije, jer bilo je po četiri, pet osvajača Lige šampiona u generaciji, a ne prođemo grupu ili ispadnemo u nekoj osmini finala. Nadam se da će nove generacije to promeniti i da ćemo se svi radovati.“

Ko je potencijalni naslednik Dugija Bojinovića u reprezentaciji Srbiji? Neko ko će igrati za vrhunske klubove poput Barselone, Monpeljea, Kila, Berlina, Pari Sen Žermena?
"Sad ste malo zatekli. Da ne govorim o momcima iz A reprezentacije, osvrnuo bih se na juniore i kadete. Aljoša Damjanović iz Metaloplastike obećava. Može da igra i levog i srednjeg beka kao što sam ja igrao. Mali Stupar, vrlo je mlad, biće u kadetskoj reprezentaciji. Nadolazi, ima potencijal. Mi moramo sve da ih pratimo i nadati se njihovim velikim karijerama, ali ja bih voleo da naprave bolju reprezentativnu nego klupsku. Mi smo svi napravili veće klupske nego reprezentativne karijere i osećam da smo ostali dužni našoj zemlji i reprezentaciji. Ja imam bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva 2001. godine, ali svi zajedno smo mogli više.“