Mozzart Sport na Kopaoniku: Potraga Srpkinja za blagom i zlatnom olimpijskom medaljom (FOTO + VIDEO)

Poslednje skraćivanje spiska pred Olimpijske igre čini se da nikada neće biti teže. Odbojkašice Srbije pakleno rade kako bi se spremile za napad na jedinu zlatnu medalju koja sjajnoj generaciji nedostaje. Kvalitet, požrtvovanje, želja - sve je na visokom nivou, biće prilično bolno kad bilo koja od devojaka bude precrtana.

Redakcija Mozzart Sporta je mogla uživo da se uveri kako su izgledali treninzi u najtežoj fazi priprema na Kopaoniku. Radilo se u grupama - i u utorak i u sredu bila su po dva treninga. Nije se izlazilo iz sale sve dok nije završeno baš sve što je brojni stručni štab na čelu sa Đovanijem Gvidetijem zacrtao.

Pauze su bile samo za vreme doručka, ručka i večere i dok se spavalo - preostalo vreme je bilo rezervisano za dvoranu ili teretanu. Treneri, fizioterapeuti, analitičari su sve vreme bili zaposleni, a devojke su se samo smenjivale.

Koliko god bilo naporno - osmesi su sve vreme prisutni. Svaka odbojkašica zna zašto je tu, koji joj je cilj i kakav je izazov pred ovim timom.

Treninzi su bili otvoreni, pa su svi posetioci Hotela Grand ili ljudi koji su se bilo gde okolo slučajno zadesili u prethodne dve nedelje mogli da pogledaju kako uživo izgledaju dvostruke vezane svetske šampionke. Neki su sedeli na malim tribinama, a neki su samo stidljivo i radoznalo provirivali sa vrata. Bilo je i devojčica koje su izdržale tri sata da gledaju, kako bi posle dobile fotografiju ili autogram na majici za uspomenu od idola.

Pozitivna energija je isijavala iz sale, u kojoj je posebnu pažnju skretala velika fotografija zlatne olimpijske medalje. Niko ne krije da je to cilj ekipe koja je od 2015. godine uzela devet odličja na devet velikih takmičenja.

"Ta slika nam je samo motiv, nije pritisak. Svaki dan gledamo u nju i zamišljamo nas sa zlatnim medaljama oko vrata. Zadovoljstvo je gledati je i trenirati", rekla je za Mozzart Sport mlada nada Aleksandra Uzelac.

Radilo se na Kopaoniku veoma kvalitetno. Poseban akcenat bio je na prijemu servisa - elementu od koga sve kreće i bez kog se ne može. Početne udarce izvodili su kako treneri koji su zvanično u stručnom štabu, tako i momci koji su volonterski došli da pomognu i dobiju dragoceno iskustvo. Moglo je da se čuje u više navrata: "Vargaaas". Aludiralo se na to da iz pomoćne mašine ispaljuju servise nalik igračici koja je moćno oružje Turske, reprezentacije koja nas je pobedila prošle godine u finalu EP.

S obzirom na to kako su Srpkinje "crtale" prijem čini se da su spremne za bombe koje budu slale protivnice sa osnovne linije. Posle svakog dobrog poteza čule su se pohvale...

"Bravo mala, bravo mačko. Idemo komšo...", odzvanjalo je u dvorani.

Čuo se zvuk udara lopte non stop, a u pozadini je išla muzika.

"Ma ko se to zaljubio, sad bi od sreće popio, osećaj mene ne laže, ma ona je samo za tebe...".

Muzika je ipak činila atmosferu malo opuštenijom i prijatnijom za rad. Zna se koliki je pritisak na ovoj ekipi, pa treba učiniti sve da psihološka priprema bude prava. Vikala je Maja Aleksić: "Pojačaaj". Puna samopouzdanja nova odbojkašica Novare izgledala je na svakom treningu veoma dominantno - kako u napadu, tako i u bloku. Baš kao što je to bio slučaj prethodne sezone u Italiji.

Sa odličnim prijemom, kao i fantastičnim odbranama oba libera - bilo je uživanje gledati dizače. Maja Ognjenović i Bojana Drča su plesale po terenu, slale lopte baš gde je Gvideti tražio i bodrile se međusobno.

Tijana Bošković je udarala iz sve snage, a veoma dobro su je u napadu pratile i sve ostale devojke. Posebne pohvale od saigačica dobijala je više puta mlada Vanja Ivanović kada je u odbrani uspela da uhvati veoma snažne Tijanine lopte.

Pored terena na platnu išao je snimak treninga sa šest sekundi zakašnjenja - posle svake završene akcije devojke su gledale kako je izvedena - da li je bilo dobro, da li je greška, šta treba da se promeni. Sve to svedoči koliko je ozbiljan pristup svih članova reprezentacije.

Starije igračicu su davale savete mlađima. Silvija je bodrila iz sve snage Aleksandru Jegdić, Jovana Stevanović je pokazivala Heni kako da uradi neke stvari, Maja i Bojana su hvalile Slađu... Nijednog trenutka se nije osetilo bilo šta negativno, nije se videlo da devojke zapravo vode veliku bitku za mesta u avionu, kojih je ovog puta samo 13.

Danas se ekipa vraća za Beograd, tako da su dva prethodna dana bila rezervisana za jak trening. Pre toga je bilo vremena i za druženje... Radilo se na timskom duhu, što je moglo da se vidi i na slikama koje su iskakale sa svih strana na društvenim mrežama.

"Bio je slobodan dan, pa su nam treneri organizovali druženje. Imali smo orjentacionu igru na Kopaoniku, podelili su nas ti ljudi iz agencije koji su pravili to okupljanje", pojasnila je Aleksandra Uzelac. "Bilo je devet stanica, imali smo mapu planine, dobili smo kompas. Na svakoj stanici je trebalo da se čekiramo i da skupljamo blago. Trebalo je da nađemo neke skrivene magnete, imali smo i zadatke, merili su nam i vreme. Bilo je stvarno zanimljivo i lepo nam je prošao dan, super smo se družili. Moja ekipa je pobedila - u njoj smo bili Bojana Drča, Bojana Milenković, Mina Popović, trener Jovan i ja. Dobili smo medalje, a i vožnju kvadovima kao nagradu za prvo mesto. Kasnije smo imali zajednički ručak na kome smo pričali o avanturama koje smo proživeli. Bilo je svega i uživali smo stvarno".

Blago su na Kopaoniku pronašle, a vrlo brzo će krenuti u potragu za zlatnom olimpijskom medaljom. Gledaju je svaki dan, sanjaju je dugo, vrlo dobro znaju kako izgleda i koliko se teško do nje dolazi. Imaju srebro iz Rija, bronzu iz Tokija - potpuno su potkovane za sve igre na terenu i van njega, pa nije ni čudo što svi veruju da će njihova potraga ovog leta po stanicama u Parizu biti uspešna.

PIŠE: Miljana ROGAČ