Minja Osmajić: Uvek sam zamišljala sebe u dresu Jedinstva, volim da izvodim koreju kao Eda Erdem

Bila je na spisku Zorana Terzića, zaslužila je poziv i Danijelea Santarelija, a ove godine je skrenula pažnju i novog selektora Đovanija Gvidetija. Osvajala je medalje sa mlađim selekcijama Srbije, postala je šampion Superlige u dresu Jedinstva, a dobila je i nagradu za najbolju igračicu meseca. Bez sumnje, Minja Osmajić krupnim koracima ide ka vrhu...

U februaru je napunila 20 godina, visoka je 192 centimetra i pokriva poziciju srednjeg blokera. Danas će biti na okupljanju seniorske reprezentacije zajedno sa još četiri saigračice iz Stare Pazove.

Titulu su podigle pre devet dana, imale su malo vremena da predahnu, a sada ih čeka novo dokazivanje...

"Da sam imala malo više odmora, onda bi me uhvatila panika. Kad se vratim posle pauze, lopta mi leti na sve strane. Nekoliko dana je sasvim u redu... Sad kad se vratim, videću da li sam zaboravila čekić", uz osmeh priča Minja Osmajić za Mozzart Sport.

Kad je neko podseti da je nedavno njen tim postao prvak države, Minja se stidljivo nasmeje...

"Lepo zvuči, ali nisam svesna da smo mi šampioni Srbije. Mislim da jedno vreme neću biti, i dalje se osećam kao da se ništa nije desilo. Iza nas je baš teška sezona. Pored domaćih takmičenja koja smo igrali, imali smo i utakmice u Čelendž kupu. Igrali smo na tri dana i bilo je naporno baš. Nisu to ekipe koje su lake, prilično su iskusne i znaju šta rade. Sama ta putovanja – igranje kod nas, pa onda kod njih, bila su naporna. Hvala Bogu izdržale smo sve, odigrale kako treba na kraju i zadovoljne smo kako je sve ispalo".

U finalu su Pazovčanke pobedile Ub, a pre toga su veliku borbu vodile sa Crvenom zvezdom... Bile su blizu eliminacije, ali su ipak u Beogradu uspele da se podignu iz pepela.

"Mi inače na Banjici ne znamo da igramo, ne prija nam ta dvorana, tako da smo očekivale da će biti komplikovano. Dobro je pa smo odigrale tu utakmicu dobro, bile smo rasterećene, nismo ni razmišljale mnogo o prolazu dalje. Uspele smo u petom setu i bez trenera da pobedimo. Malo nas je naljutilo što on nije bio pored nas".

Publika je tokom cele sezone bila veliki adut ekipe koju sa klupe vodi Jovo Caković.

"Čak i na Banjici nam je pomogla publika, podigli su nas u teškom trenutku. U Pazovi je naravno još bolje jer su ti ljudi odatle. Protivnice nije imao ko da podigne, kada im je pala energija. A nama su snagu davali navijači".

Prvi spisak selektora Gvidetija: Maja je tu, ali nema Brankice

Jedinstvo je bilo najbolje u prvenstvu, u Kupu je poraženo u finalu, a u CEV Čelendž kupu je zaustavljeno u polufinalu. Ekipa se u svim takmičenjima odlično pokazala, a Minja je bila jedan od glavnih šrafova. Za sjajne partije stigla je i nagrada - proglašena je za najbolju igračicu Superlige u martu. 

"Ove sezone mi je plan bio samo da odigram što bolje, jer sam prošle sezone imala neku povredu ramena, bilo je sve super i onda mi se odjednom desio pad. Kad sam se vratila na teren – nije me bilo, nisam bila zadovoljna. Tako da sam želela da krenem dobro kao i prošle godine, pa da tako i nastavim... Drago mi je što sam uspela da ostvarim svoj cilj. Samim tim je došla i nagrada za najbolju igračicu meseca, nisam to ni očekivala. Drago mi je zbog priznanja, ali naravno ne bih ga dobila da nije bilo mojih saigračica".

Veoma dobar posao Jedinstvo je odradilo u bloku. Taj element je bio na veoma visokom nivou tokom plej-ofa...

"Rekla sam baš u jednoj izjavi za RTS da su srednji blokeri za sve krivi. To i jeste tako. Čim nešto ne valja – okreću se prema nama. Baš sam zato još ponosnija... Sve što nam trener govori na treningu i utakmicama – uspele smo da odradimo. U poslednjih nekoliko utakmica baš kad je trebalo, bile smo na visokom nivou".

 KAD SAM DOŠLA U REPREZENTACIJU IMALA SAM UTISAK DA ŠTRČIM U ODNOSU NA OSTALE

Nije mnogo toga do sada Minja prošla, jer je Jedinstvo tek druga stanica u njenoj profesionalnoj karijeri. U taj klub je stigla 2020. godine, a pre toga je jednu sezonu provela u Omladincu.

"Kad sam došla iz Novog Sada u Omladinac, to je bila baš velika promena za mene. Prvi put sam krenula da živim sama, morala sam sama da se brinem o sebi... Imala sam 16 godina. Bilo je to novo okruženje, a inače sam osoba koja ne voli da upoznaje nove ljude. Bilo mi je teško da se uklopim. Ali posle kada sam napredovala i dotigla nivo igre na kom su ostale devojke, onda su krenule više da me poštuju. Želele su i da pričaju sa mnom nešto više. Kad si novi – onda nije lako. Znala sam samo Isidoru Kockarević, jer smo zajedno trenirale u Novom Sadu. Ostale devojke sam samo poznavala površno sa nekih turnira... Nekad su bile dobre prema meni, a nekad je bilo kritikovanja jer nisam tehniku dobro znala. Ali sve se to posle nauči".

Dok je trenirala u opremi Omladinca tokom sezone 2019-2020 imala je samo jednu želju... 

"Gledajući taj prvi tim na treninzima, uvek sam zamišljala sebe u dresu Jedinstva kako igram sa Jovanom Mirosavljević, Milenom Koprivicom, Emom Žakić... Stalno sam zamišljala da budem na tom terenu jednog dana. I eto, sad se ostvarilo".

Minja je tokom leta 2020. bila na treninzima B reprezentacije na Ubu. Prošle godine je trenirala sa seniorkama pred Svetsko prvenstvo, a ove se nada što dužem upoznavanju sa Gvidetijem.

"Bila sam na pripremama za podmladak kod Terze kad je tek počela korona. Prošle godine me pozvao Santareli, ove godine Gvideti. Čudno je jer dolaziš na viši nivo. Ja sam imala utisak da ne znam sve i da štrčim u odnosu na ostale. Ali to su ipak devojke koje imaju iskustva i mogu da igraju odbojku žmureći. Bilo je teško da se uklopim, ne znam šta da kažem, ne znam šta treba da radim jer sam najmlađa – da li da nosim lopte, vodu... Sve to prođe, pa bude lakše. Videćemo kako će izgledati ove godine".

Bila je Tanja u rukometu, sad je Milica Medved u odbojci: Dete iz Stare Pazove, najviši libero u ligi

Upoznajte sestre Miljević: Starija sve radi prva, mlađa prati kao bubica, tata insistirao da budu zajedno

Njen talenat nije promakao ni jednom ni drugom Italijanu. 

"Prošle godine posle EP za mlade Santareli me pitao kako smo uspele da izgubimo od Italijanki – tako da verujem da je ispratio i te mlađe kategorije. Posle je bio i na jednom našem treningu. Verovatno sam mu ostala u nekom dobrom sećanju pa me je pozvao. A ove godine sam bila na tom treningu kandidatkinja iz Superlige i neko mi je rekao da sam se dobro pokazala. Drago mi je što sam uspela da ostavim dobar utisak kod Gvidetija. Tu su bile sve devojke koje poznajem i sa kojima sam igrala, tako da nije bilo nikakve treme, izgledalo je kao da je trening mlađih selekcija. Ali, sad kad bih otišla sa starijima, bilo bi frke sigurno".

BILO MI JE BAŠ FRKA KAD SAM PREŠLA U OMLADINAC, SKORO SVAKI DAN SAM IŠLA U NOVI SAD KOD RODITELJA

Sada Minja zna da odbojka predstavlja njenu budućnost, ali taj sport nije bio prvi izbor u detinjstvu...

"Prvo sam bila na džez baletu. Uvek kada to kažem, svi mi se smeju. Bila sam mršava, volela da igram i skačem. Posle sam probala odbojku, kolektivni sport, želela sam da vidim kako je. Otišla sam u Novom Sadu u NS Volej tim kod Ivone i Ane Šobot. Tu sam naučila prve korake... Bila sam nekoliko godina, dok me nije video neko iz Saveza i Marko Nikolić, koji je trener Omladinca. Zvalo me mnogo klubova, ali sam se odlučila za Omladinac. Tamo me je Marko uzeo pod svoje... U tom trenutku se dobro radilo sa mladim igračima, a i bilo je blizu. Bila mi je baš frka, pa sam želela da budem blizu roditelja. Skoro svaki dan sam iz Stare Pazove išla kući u Novi Sad. Taj period mi je bio najteži".

(MN Press)

Odbojkašica Jedinstva je pažnju skrenula odličnim partijama na poziciji srednjeg blokera, a do te uloge je došla sasvim slučajno...

"Nekad sam bila korektor. Onda se desilo da je jedan srednji bloker propustio utakmicu zbog bolesti, a otac Isidore Kockarević je rekao da bi ja mogla da igram na toj poziciji. I od tada sam srednji bloker, jer sam mnogo dobro odigrala taj meč".

Na listi idola izdvojila je nekoliko imena. 

"Svi obično kažu Stefana Veljković Lisinac. Ja nju obožavam, ali imam i neke strane koje gledam. Između ostalog to je Zehra Guneš, a i Eda Erdem. Nju volim zbog koreje, to najviše volim da izvodim baš kao i ona".

 I naredne sezone publika će u Srbiji moći da uživa gledajući Minju Osmajić.

"Imam još jednu godinu ugovora u Jedinstvu, planiram da ostanem jer još nisam spremna da idem dalje - kod Cakovića da uradim još šta treba, pa ću onda videti šta dalje... Napeto je kod njega. Mada s godinama se navikneš da prihvatiš sve što priča. Mnogo ga poštujem kao trenera. Mnogo toga su me naučili Marko i on. Nekad kaže da ga ja ne poštujem, ali to stvarno nije istina. Jeste da on viče, ali stvarno nas je mnogo naučio", podvukla je Minja Osmajić.

PIŠE: Miljana ROGAČ