Mi smo najbolji, mi smo najjači i idemo po medalju!

Pod naletom emocija, posle antologijskog polufinala protiv Španije u Tokiju, reči Dušana Mandića odzvanjale su bazenom: „Mi smo najbolji, mi smo najjači“. Kada je bilo sve mračno, kada se nije vrdeo prst pred okom, nisu gubili nadu srpski vaterpolisti. Verovali su da će se tmina razići. Crnih oblaka više nema, rasterani su i ponovo će svi koji se namere na olimpijskog šampiona u podsvesti imati da na Igrama vladaju drugačija pravila.

Potcenite ih i otpišite, sudite po grupnoj fazi – to najviše vole. Kvalifikacije za velika takmičenja u fudbalu i košarci su tu da se prođu, slično je i sa vaterpolom na Olimpijskim igrama. Još jednom se pokazalo: grupna faze je jedno, nokaut nešto sasvim drugo. Nije bitno kako počneš, nego kako završiš turnir, a Srbija je nadomak još jednod pobedničkog podijuma. I da ovaj tim nije tako miran, neko bi koliko juče, posle navodeće rakete Nikole Jakšića, izustio: „Mi smo najbolji, mi smo najjači i idemo po medalju!“

Ali, upravo zbog te hladnokrvnosti Srbija i jeste tu gde se nalazi – u polufinalu. Ostala je pribrana nakon debakla protiv Australije, nije je uzdrmao poraz od Mađarske pred početak eliminacionog dela. Dve najbolje utakmice odigrala kada je gorelo pod nogama, kada je voda u bazenu počela da ključa. Domaćinu Francuskoj nije dala nikakvu šansu, dvoboj sa Grcima je najkompletniji meč u ovom ciklusu, s obzirom na jačinu protivnika, situaciju u koj su Delfini bili i opterećenje koje je raslo sa svakom propuštenom prilikom za uspon na postolje.

Četiri dana do kraja OI: Može li Srbija da popravi porazni saldo od dve medalje?

A, pritisak je poprilično porastao. Nekoga bi i smrvio, oduzeo mu ruke i noge u četvrtfinalu Olimpijskih igara. Baš ta faza na velikim turnirima bila je ona u kojoj su srpski vaterpolisti najčešće zastajali u protekle tri godine. Jedino su u Fukuoki stigli do borbe za medalje, samo su Italiju od svetskih sila uspeli da pošalju na dno bazena i nagoveste da, ipak, materijala ima da se porvu sa najboljima.

Na Grcima su se slomila kola, ali nisu jedini favorit koji je dobio po glavi u Parizu. Od četiri reprezentacije koje su se plasirale u polufinale nijedna nije bila pobednik grupe. I ne samo to, sve su završile na trećim ili četvrtim pozicijama. Razlike između timova su male, stvar je u nijansama. Ko će biti gore, a ko dole može da odluči jedna sitnica, jedna odbrana.

GOLMANSKO IZDANJE KAKVO JE POTREBNO SRBIJI I NAJZRELIJI MEČ VIKTORA RAŠOVIĆA

(©VSS)

U vaterpolu su golmani ti koji prave ogromnu razliku. Ako hoćeš da se boriš za medalje, čuvar mreže u nokaut fazi mora da bude na visokom nivou. Hrvatska je uspehe proteklih godina, pa i duže od toga, gradila umnogome zahvaljujući Marko Bijaču. Španija nekada na Daniju Lopesu Pinedu, a u poslednje vreme potporni stub je Unaj Agire. A, i kada mu ne ide tu je Eduardo Lorio da uskoči.

Postalo je nezamislivo videti ekipu u završnici, bilo klupskog ili reprezentativnog takmičenja, bez pouzdanog golmana. Jučerašnja partija Radoslava Filipovića bila je preko potrebna Srbiji.

Za čitavu grupnu fazu niti jednom nije imao dvocifren broj intervencija, nije mu polazilo za rukom da pročita protivničke šutere. Olimpijski šampion primao je veliki broj golova, ali ne samo njegovom zaslugom, ni prva linija odbrane nije funkcionisala. Ništa bolje nije išlo ni sa Vladimirom Mišovićem. Protiv Grčke je Radoslav Filipović ukrotio 11 lopti, odbranio je i peterac. Takva njegova izdanja biće neophodna Srbiji i u nastavku Igara, ali i Viktora Rašovića.

Na vaterpolo Olimpu i dalje se pitaju Srbi!

Dušan Mandić iza sebe ima gotovo besprekoran turnir, mogao bi da bude najbolji strelac, a konkurisaće i za MVP nagradu. Projektil Nikole Jakšića presudio je Grcima, ali dvadesetak sekundi ranije sve je moglo da bude gotovo, do spektakularnog završetka i pogotka za TV špice nije ni moralo da dođe. Centimetri su bili u pitanju. Viktor Rašović se digao sa vode, potegao pod prečku i lopta je ostala na imaginarnoj gol-crti.

Utakmica protiv Grčke je verovatno bila i najzrelija koju je Viktor Rašović odigrao u kapici Srbije. Definitivno u ovom olimpijskom ciklusu. Imao je kvalitetno izdanje na Evropskom prvenstvu u duelu sa Mađarskom, sada u Parizu zapaženu ulogu u dvoboju sa Francuskom, međutim, podigao je letvicu u četvrtfinalu. Nije bilo ishitrenih poteza, tri lopte smestio je u mrežu, a malo je nedostajalo da u njoj završi i ta četvrta.

Čudovišna mirnoća, neka bude prisutna i u polufinalu.