Marsenićeva ispovest: U glavi mi se stalno vrte mečevi iz Minhena, nisam se oprostio od reprezentacije

Rane nikako da zacele. Bole. Prošlo je desetak dana od kraha rukometaša Srbije u Minhenu na Evropskom prvenstvu, ali i dalje tuga, razočaranje, neverica. Mnogo pitanja, ali i dalje su odgovori u magli. Većina reprezentativaca su se vratili klupskim obavezama, već su u stroju, a neki, kao Mijajlo Marsenić i Dejan Milosavljev, dobili su nešto dužu pauzu u Fukse Berlinu, pa se u ponedeljak vraćaju na treninge tima iz nemačke prestonice koji puca na krunu u najjačem šampionatu na svetu. Na polovini Bundeslige Lisice su na deobi prvog mesta sa prvakom Evrope Magdeburgom.

Šta je pošlo po zlu, šta je uzrok debakla, samo boda protiv Islanda i minimalnih poraza od Mađarske i Crne Gore i dalje zanima rukometnu javnost. Kao to obično biva posle fijaska, cenu je platila struka. Toni Đerona je napustio kormilo Srbije posle tri i po godine (pet meseci pre isteka ugovora). Očekivalo se da će u srcu Bavarske da bude kruna generacije, a kako je to odmah posle poraza od Crnogaraca rekao pivotmen reprezentacije Srbije Mijajlo Marsenić vruće glave, usledilo je razočaranje generacije.

Život ide dalje, ali neuspeh u Minhenu i dalje tišti reprezentativce. Uz krila Nemanju Ilića i Bogdana Radivojevića, najiskusniji srpski rukometaš, koji je već 12 godina deo selekcije, prošle godine je stigao do trocifrenog broja utakmica u najdražem dresu, Mijajlo Marsenić, u razgovoru za Mozzart Sport sumirao je utiske desetak dana kasnije.

Hladne glave, nije se mnogo promenilo u mišljenju nekadašnjeg asa Partizana, Metalurga i Vardara, već šest godina rukometaša Fuksea iz Berlina. Razočaranje provejava i dalje iz glasa stamenog pivotmena, ali i samokritičnost, svestan da nije pružio, kao i većina reprezentativaca, delić onog što zna i što se očekivalo na šampionatu Starog kontinenta.

Posle meča sa Crnogorcima, Marsenić je najavio da će da razmisli da li da će i dalje da igra za reprezentaciju, a sada je ponovio da se nije oprostio, ali da mu treba možda mala pauza od nacionalnog dresa.

„Moram na početku da pojasnim stav koji sam izrekao posle utakmice sa Crnom Gorom. Dobio sam mnogo poruka, poziva. Nisam rekao da se opraštam od reprezentacije. Možda mi treba razumna pauza, jedno, dva okupljanja. I moje telo sve teže podnosi ove napore. Igram u ludačkom ritmu već šest godina u klubu i nacionalnog dresa. Jedino imam pauzu tokom leta. Teško se nosim s porazima u reprezentaciji. Ne prihvatam ih onako kako bi trebalo, kao sastavni deo sporta. Boli. Drugačije je nego kada igram u klubu“, počeo je Marsenić.

Nedelja, 17.45: (2,95) Francuska (8,50) Danska (1,55)

Da li ćete razgovarati s novim selektorom?

„Naravno, ko god bude bio izabran, pričaću kao što je to bio slučaj sa prethodnicima, da vidim njegovu ideju, da li me vidi u reprezentaciji ili ne. Prošao sam mnogo toga, već 12 godina sam tu. Ako mi bude rekao da ima bolji, mlađi, da bi trebalo da prepustim mesto, nema nikavih problema, uvek sam za to da treba da se pruži šansa igračima koji dolaze. I dalje su otvorena vrata za nacionalni tim, ali sve zavisi od novog selektora i njegove vizije“.

Trka za Đeroninog naslednika: Ništa od Anđelkovića - Rojević i Matić ostali u igri

INTERVJU – Milena Delić: Prvi pik za selektora nas je odbio, sad je momenat za domaćeg trenera

Kraj i zvanično: Đerona više nije selektor Srbije

Šta je pošlo po zlu u Minhenu? Da li se desetak dana kasnije nešto promenilo u razmišljanju?

„Posle tog remija sa Islandom, osećali smo se svi tužno, kao da smo nešto izgubili, a nismo ili nije trebalo da se tako osećamo. Osvojili smo bod protiv reprezentacije koja je kvalitetnija od nas. Da nam je fokus bio na ostale dve utakmice kao na toj premijernoj protiv Islanda, ne bi bilo problema, ne bismo se vratili kućama sedam dana ranije. Ne znam kako nismo uspeli da se dignemo posle toga. Umesto da nam to bude podstrek, pali smo na psihološkom planu. Bili smo loši protiv Mađarske i taj poslednji meč... Nismo imali energiju kakvu je trebalo. Opet ponavljam da je Crna Gora zasluženo pobedila i trebalo je ona da ide dalje“.

Ne bežite od samokritike?

„Fizički sam se osećao odlično, imao sam dobru polusezonu u klubu, dobro sam se osećao pred ovaj šampionat. Stvarno sam verovao da možemo... Ne mislim da imamo kvalitet za medalju i završnicu, ali bar da smo došli do druge runde, da budemo na mestu na kojem je recimo Austrija. Nije to bilo nerealno, moglo je i u Kelnu da se igra sa svima. Videli smo i da su ti Islanđani od krvi i mesa. Igrali smo mnogo puta protiv njih u klubovima, znali samo da možemo. Polazim uvek od sebe, preuzimam odgovornost kao jedan od najiskusnijh. Nisam to bio ja, nisam igrao kao u klubu, ni blizu partija iz prvog dela sezone u Berlinu. Ova grupa momaka su odlični momci, svi smo želeli, ali jednostavno nije išlo. Atmosfera u reprezentaciji nije poljuljana. Žao mi je zbog načina na koji smo izgubili, da je to uvek bilo zbog lošeg finiša. Da smo recimo kao Rumunija ili Bosna i Hercegovina gubili po sedam-osam golova, pa da su nas razbili, ali ovako... Sve je bilo tu na jednu, dve lopte. I zbog toga više boli. Preko dana su tu porodica, prijatelji, zaboraviš na Minhen, ali uveče vraćaju mi se utakmice iz grupe, razmišljam gde smo grešili, šta je trebalo da uradimo. Da smo bar stigli do druge runde, da se „pobijemo“ za još koji bod, dva, a ovako gledamo na televiziju drugi deo šampionata. Nije lako. Svi smo razočarani“.

Niste bili miljenici javnosti u prošlosti, a tek sada posle kraha, ljudi su razočarani. Da li ste čitali komentare na portalima, društvenim mrežama?

„Ne, stvarno me to ne zanima. Nisam čitao niti sam primetio da je neko od saigrača na to obraćao neku pažnju. To sam radio kao mlađi, na početku karijere dok sam bio u Partizanu. Ljudi koji ostavljaju loše komentare moraju da znaju da je nama igračima najteže. Svi volim da igramo za reprezentaciju, žrtvujemo vreme koje možemo da provedemo sa porodicom, decom, da bismo uradili nešto veliko, obradovali svoje najmilije, ljude koji su uz nas uvek, ali i celu naciju. S druge strane, shvatam da mi od 2012. godine i srebra u Beogradu ništa nismo napravili i onda mogu da razumem te negativne komentare. I dalje verujem da će ova generacije, ali i ovi mlađi što dolaze, da obraduju jednog dana naciju, da će ovi loši komentari da budu dobri. Ostaje nam da radimo, da pokušamo u godinama za nama da popravimo taj loš imidž koji imamo“.

Bez Plana B, prvog levog i desnog beka, napad zakazao, protivnički pivotmeni se proslavili...

Prošle godine, osmesi posle Svetskog prvenstva u Katovicama. Niko nije imao šta da vam zameri. Smatrate li da je to bio možda pik generacije, da ste tada bili u mnogo boljoj formi?

„Moramo da budemo iskreni, ni u Poljskoj nismo dobili nijednu, da kažemo, jaču reprezentaciju osim možda Holandije na kraju. Kada se pobeđuje bolja je atmosfera, lakše se igra. Da smo dobili bar jednu od ove dve utakmice sa jači rivalima, Nemačkom i Norveškom, to bi bilo sasvim nešto drugo. Jeste, i ja sam tada bio u boljoj formi, kao i većina igrača, ali opet smo poraženi u te dve ključne utakmice. Imali smo i mnogo problema s povredama prošle godine. Na kraju to 11. mesto je bio korak napred, ali i tada smo očekivali više nego što smo uradili“.

Kako ste vi igrači videli dolazak Danijela Anđelkovića na pripreme reprezentacije? Rukometna čaršija je videla već naslednika Tonija Đerone i pre šampionata?

„Deni je bio i pre Evroskog prvenstva u Segedinu 2022. Vidi se da on radi na sebi, da nije sujetan, da želi da je u toku, napreduje... Iskoristio je trenutak, pošto je u Beogradu da priča sa Urošem Kojadinovićem koji će naredne sezone da igra kod njega u klubu. Najnormalnije je to bilo, niko od nas nije to video da sada neko smenjuje Tonija. Posle smo videli da se od toga napravila afera u medijima“.

Kakav je bio odnos sa Tonijem Đeronom? Sa strane je delovalo da ne drži konce u svojim rukama tokom utakmica, da nema plana, da su izmene čudne, da nemamo prvu postavu, da su stare zasluge preovladavale umesto trenutne forme, da nisu jasno razdeljene uloge kao na prethodnim takmičenjima...

„Sad, posle šampionata možemo sve da analiziramo. Sigurno da bi i Toni sada neke stvari drugačije uradio nego tada. On je bio isti kao i ranije, posvećen poslu, dao je sebe 100 odsto. Trudio se da nam ukaže na greške, radili smo dosta video analiza, dobro smo se spremali za rivale. Neću da komentarišem odluke da li je trebalo ovaj da igra ili onaj, za to je selektor zadužen. Meni je bila čast da sarađujem sa takvim čovekom i stručnjakom. Samo reči hvale imam za njega i želim mu sreću u budućem angažmanu“.

Marsenić, Orbović i Pušica pokušavaju da zaustave pivota Mađarske Banhidija u Minhenu (©Reuters)

I sada već bivši selektor Đerona je odmah posle eliminacije sa EP rekao da je ta poslednja dva minuta meča sa Islandom uvukla crv sumnje u vaše redove, da nije bilo sigurnosti u nastavku takmičenja. Mislite li da bi u stručnom štabu mogao u narednom periodu da bude psiholog? Moderan sport je nauka, svaka pomoć je dragocena.

„Mi smo ranije imali iskustvo sa psihologom u reprezentaciji. U Fukse Berlinu imamo jednog momka, on je bivši hokejaški reprezentativac. Bavi se sportskom psihologijom i povremeno razgovara s nama. Apsolutno sam za to, ne treba da bežimo od toga“.

Da li ste imali razgovor sa predsednicom RSS-a Milenom Delić ili s nekim od čelnika u vezi novog selektora?

„Ne, nisam imao. Verujem da će RSS da donese pravu odluku, da izaberemo selektora za budućnost s kojim bismo mogli da napravimo iskorak. I dalje sam optimista da to možemo da uradimo“.

Sila je ta Danska: Tata-mata Hansen, razbijač Pitlik i genijalni Nikolaj Jakobsen (VIDEO)

Francuzi iz "mrtvih" do finala: Čelični živci i čudesni Prandi (VIDEO)

Kako dalje, sledi sudbonosni baraž u maju? Pre toga EHF nedelja u martu? U drugom smo šeširu, rivali pakleni, tu je i jedna Španija, Slovenija, Mađarska, Portugalija, Crna Gora...

„Kakve smo dosad imali nesreću u žrebu, siguran sam da će da nam zapadne neki od najtežih protivnika. Teško jeste, razočarani smo, ali moramo što pre da se oporavimo i da vidimo da prođemo taj dvomeč jer bi bila katastrofa da se ne plasiramo na Svetsko prvenstvo naredne godine“.

Proveli ste deset dana sa porodicom, malo odmorili glavu. Od nedelje ste opet u Berlinu, opet obaveze sa Fukse Berlinom, napad na titulu u Nemačkoj, Kup, tu je i odbrana trona u Ligi Evrope. Kako dalje?

„Osećam psihički umor. Fizički brzo prođe, jedan dan odmoriš i kao nov si, ali... Profesionalac sam, od ovoga živim, hranim svoju porodicu, ne postavlja se pitanje da li mogu da se oporavim već da moram. Neće sigurno u klubu da mi kažu: ’Ti se izbori s problemima, pa ćemo mi da te čekamo’. Svestan sam da sam važan igrač u timu, da imaju svi velika očekivanja, da možemo do trofeja, da napadnemo titulu u Bundesligi što je velika želja svih u Berlinu. Verovao sam da ću da se vratim u klub uzdignute glave, a ne kao sad spuštene, ali idemo dalje. Moram i ja da izađem jači iz ovoga“, zaključio je Marsenić.