Marijana Boričić strpljivo sačekala šansu: Vreme za iskorak i novu vrstu sazrevanja

Godinama je Marijana Boričić, uz Mirjanu Musulin, potom i Danijelu Kijac Vulović, bila jedan od retkih ženskih trenera u superligaškom karavanu. Svojevremeno je prvo i značajnije iskustvo sticala u Tentu, dok je u međuvremenu predvodila i Ubljanke. Upravo je oproštaj od klupe dama sa Tamnave omogućio nešto duži odmor od klupske odbojke. Znalo se i ranije da je sledeći logičan korak odlazak u inostranstvo. U novogodišnjim i prazničnim danima zamišljena želja je ispunjena, pogotovu kada je postalo i zvanično da će komandovati Makabi Haifom.

Skoro devet meseci... Toliko je i trajala Marijanina pauza od izazova. Doduše, samo delimično, jer je istovremeno obavljala i funkciju selektora mlađih seniorki Srbije. Naravno, sa velikim uspehom, pošto je do sada osvojila i dve srebrne medalje na šampionatima Starog kontinenta u Italiji - 2022. i 2024.

(© MN Press)

Iako je prilikom donošenja konačne odluke morala da uključi brojne faktore, čak i porodične, primetilo se u njenom glasu tokom razgovora za Mozzart Sport da je motivisana i presrećna posle završetka pregovora i prihvatanja poziva.
"U prethodnom periodu sam se uželela klupske odbojke, ne i rada. Preko leta sam imala akcija sa reprezentacijom, a pomagala sam malo i beogradskim kolegama sa mlađim kategorijama. Kako mi je nedostajala, mislim da sam izabrala pravi momenat. Kada već nisam u prvom delu sezone pronašla pravi angažman, drago mi je da se to dogodilo makar i sada", istakla je Marijana Boričić.

Kako je i napominjala da planira da proba "i malo dalje od Srbije", ukazanu šansu nije i propustila.
"Što se kaže, želela sam da se oprobam u inostranstvu. Prethodno sam punih deset godina radila u Superligi. Verovatno bih osećala i neku vrstu krivice da nisam bila dovoljno hrabra da se odlučim za ovakav korak, naročito u kasnijoj fazi karijere. Postojali su nagoveštaji i proteklih sezona. Međutim, nije mi bilo jednostavno zbog porodice. Iako nije ni sada, verujem da ću sve postići uz dobru organizaciju. Nadam se da ništa neće previše trpeti, kao i da debi neće biti psihološki težak. Ne samo za mene, već i moju decu".

(© CEV)

Možda je tek napustila otadžbinu, ujedno se i stacionirala u Izraelu, ali je svesna visokih očekivanja. Protekla sezona za četu iz trećeg najvećeg grada u državi, odmah iza Jerusalima i Tel Aviva, gotovo je bila savršena. Pored trofeja u Kupu, malo je nedostajalo da bude najbolja u nacionalnom prvenstvu. Koban u finalu plej-ofa bio je imenjak iz Ašdoda. Deluje da je priliku za "popravni" naša sagovornica shvatila ozbiljno. Trentuno drugo mesto na tabeli elitnog ranga očigledno i dodatno obavezuje da se ispune stremljenja čelnika.
"Došla sam u Makabi da napravim iskorak i doživim novo iskustvo. Zato sam i rešila da krenem da radim van srpskog govornog područja. Ne planiram samo da upoznam i druga takmičenja, nego i uopšteno da vidim kako izgleda trenerski posao u inostranstvu. Zna da su klupske ambicije u vezi sa osvajanjem duple krune. Pokušaću da budem uspešna u velikom poduhvatu".

Na ličnom planu odavno je i odredila prioritetne ciljeve...
"Ukoliko osvojim jedan od trofeja, trebalo bi da budem zadovoljna. Ipak, nadam se da ću moći da dođem do oba. Osim pehara, angažman u Izraelu posmatram kao vrstu sazrevanja. Svako novo iskustvo je značajno u životu".

Nastavila je i srpsku tradiciju u Makabiju. Marta Drpa, Ivana Jeremić, Aleksandra Milosavljević, Sanja Gomans (Bursać), Slađana Erić i Božica Marković činile su samo deo nekadašnjih rostera. Specifično je da su i poznata trenerska imena utkana u istoriju tima. Među njima i Dragan Nešić, kao i Branislav Moro, koji je rukovodio taborom "zelenih" od 9. jula do 6. decembra 2024.
"Čula sam se već sa pojedinim igračicama. Dok ne vidim svojim očima, ništa ne može detaljno da se kaže i tvrdi. Do sada sam upoznata da u klubovima, pogotovu onima koji preferiraju borbu za titulu, ima određeni broj kvalitetnih stranaca. S druge strane, postoji očigledna disproporcija zbog domaćih odbojkašica, koje su i nešto lošije. Možda je to i jedan od potencijalnih problema", otkrila je 42-godišnja dama, koja u sastavu može da računa i na sunarodnicu Danijelu Nikić.

(© MN Press)

Pre debija zakazanog za 17. januar protiv branioca krune, prisećajući se boravka u Obrenovc, nije imala dilemu da li bi i drugačije popunjavala sopstvenu biografiju.
"Tent je moj klub, čak sam u njemu i ponikla. Provela sam na poziciji trenera pet godina. Ne samo da sam napravila prve trenerske korake, nego i velike rezultate sa mlađim kategorijama. Ostaju u memoriji i teški periodi, posebno zbog finansija i svih problema u organizaciji posle poplava. Ono što se nije menjalo tokom mandata je želja i zajednička snaga da se Tent održi na visokom nivou i u vrhu srpske odbojke".

Ponosna je i na pola decenije provedene u komšiluku. Pojačala je redove Ubljanki zamenivši stratega Dejana Stojkovića u takmičarskoj 2019/2020, na kraju i ispisala istoriju.
"Devet finala i četiri trofeja. Osećala sam se fenomenalno u klubu koji je bio najmlađi, barem u momentu ulaska u Superligu. Nemam ništa loše i da kažem za Ub, kao i za Tent. Kada se sve sabere, provela sam ukupno deset prelepih godina u Srbiji", zaključila je Marijana Boričić.

(© MN Press)