Legendarni kapiten Vesna: Finale je druga priča, a Tijana vanzemaljac koji se igra odbojke

Uspon srpske ženske odbojke na svetskoj sceni započeo je jeseni 2006. godine kada smo se budili i čekali prenose iz Zemlje izlazećeg sunca i navijali za jednu neverovatnu generaciju koja je još bila zelena i iza sebe imala tek dve grupne faze na evropskim prvenstvima.

Ekipa koju je kao kapiten predvodila nezaboravna Vesna Čitaković, a igru pored nje nosile Ivana Đerisilo, Anja Spasojević, Maja Ognjenović, Suzana Ćebić i ostale devojke, pravila je čuda u Japanu. Jedne za drugima padale su Italijanke, Kubanke, Turkinje, Poljakinje, Korejke i ostale, a u borbi za prvu medalju naše ženske odbojke – opet Italijanke, predvođene legendarnom Frančeskom Pićinini. 

Te devojke su unele odbojku u srpske kuće, inspirisale na hiljade devojčica na ovim prostorima da počnu da se bave ovim sportom i mogu se nazvati majkama srpske odbojke. Kasnije su Tijana Bošković i ostale aktuelne reprezentativke govorile da su im idoli bili Vesna, Maja, Ivana…

Nasledile su ih, nadmašile i danas će se u Holandiji boriti za drugo uzastopno svetsko zlato. Bivše reprezentativke su danas najveći navijači svojih naslednica i veruju da će Srbija večeras protoiv Brazila odbraniti svetski tron.

Vesna Čitaković Đurišić je danas uspešan predsednik ŽOK Jedinstvo, nekadašnjeg giganta kojeg polako diže iz pepela u koji je pao pre nekoiko godina. Stvara neke nove šampionke i generacije koje će jednog dana nastaviti stopama Tijane, Jovane, Brankice, Bianke… Veliki je optimista pred finale sa Brazilkama.

“Realno, ovo je veliki uspeh. Žao mi je samo što nam Italija nije rival u finalu da im vratimo za ono finale iz Beograda prošlog leta. Ali i Brazil je inspirativna ekipa. Ne sumnjam u motiv i samopouzdanje naše ekipe”, kaže nam Vesna Čitaković Đurišić.

Postoji teorija da Brazil tradicionalno ne odgovara našoj reprezentaciji. Izgubili smo poslednjih sedam duela od njih…

“Istina je. Nikad nam Brazil nije ležao. Ali isto tako treba znati da Brazil nikada nije osvojio Svetsko prvenstvo. A mi jesmo. I sad možemo drugi put uzastopno. Nadmudrivale su nas Brazilke u grupama, nekim polufinalima, ali finale je nešto sasvim drugo. Ovo je meč gde možemo da pokažemo zašto imamo devet pobeda u devet mečeva na SP, zašto smo aktuelni svetski prvaci i zašto nema razloga da ih se plašimo. Brazil i tradicija su samo ime, a parket večeras je neka sasvim druga priča. Bez obzira koliko su one razigrane, srećne, vesele na terenu, naše devojke treba da igraju svoju igru. Isti taj Brazil je gubio 0:2 od Japana koji je jedna korektna ekipa ali ništa više od toga. Istina, vratile su se, preokrenule ali i pokazale slabosti. Ako su gubile od Japana, zašto ne bi i izgubile od Srbije? Šanse su na našoj strani”.

Jesi li očekivala baš ovakav rezultat s obzirom da je letos u Beogradu na neki način napravljena smena generacija?

“Istina je da nam ne igraju neke dugogodišnje reprezentativke, ali mlade snage su pokazale da su nadošle i da su spremne da zauzmu ta mesta. Ne treba objašnjavati ko je Maja Ognjenović i šta znači, međutim moram reći da je Boša Drča odradila jako dobar posao na ovom prvenstvu i da diže sjajno. Tijanu neću ni da pominjem…”

Kao nekadašnji srednjak, kako komentarišeš povratak Jovane Stevanović i koliki je njen značaj za ovu reprezentaciju?

“Joca je specifičan srednjak. Ima taj poseban mladež na licu. Možda joj on doprinosi toj ludoj energiji. Ha-ha-ha… Svaka čast Maji i Minki, one su srednjaci koje su našle svoje mesto pod suncem, ali Jovana Stevanović je bloker koji može sa svima i protiv svih. Uvek na terenu ostavlja zadnji gram energije. Pogotovo je opasna na toj ‘koreji’ koju jako dobro ispucava. Znaju to i Brazilke pa bi jedan od mojih saveta bio da večeras bije tempo iza tri metra”.

Brazilke su Italiju uništile upravo blokom. Čak 21 poen su imale iz bloka, skoro ceo set, a briljirala je Karol sa 11 blokova. Uništila je Egonu u nekoliko direktnih duela i Brazilke najviše nada polažu u nju nadajući se da može da zaustavi i Tijanu Bošković.

“Mnogo puta su me pitali o tom poređenu Tijane i Egonu i uvek kažem da su to dva različita korektora. Italijanka je fizički drugačija, ima tu dugu dijagonalu, može dobro da otpuca “šesticu”… Ali ona je nesiguran igrač kojoj nikada ne znaš da li će da osvoji 5 ili 30 poena. Pokazalo se to u par utakmica, pokazalo se i protiv Brazila kada joj je verovatno ‘pala klapna’… Nije videla ništa, mahinalno je ispucavala lopte… Tijana je mnogo korisniji igrač, pametno traži rupe svuda na terenu. Ona se igra odbojke. Ma ona je vanzemaljac! Može da igra sama protiv svih. Samo neka je naljute da proradi onaj njen hercegovački inat i nema tog bloka koji će je zaustaviti”.

Tijana je prvi put kapiten na nekom velikom takmičenju, ti si nekad bila kapiten. Koliko traka menja sportistu?

“Traka ne menja ništa. Samo ti nabije više moralnih obaveza. Prednost je što prvi dođeš da uzmeš pehar. Cela priča kod kapitenske trake je ‘budi prvi kad su svi poslednji’. Tijana je ista sa trakom i bez nje”, kaže Vesna Čitaković Đurišić.