Kukić: Sportska smo nacija, malo fali za euforiju, svestan sam da se od mene mnogo očekuje

Ne možete da pobegnete od španskih stratega. Prvo vas je u Logronju sačekao Hota Gonzales, pa Ćema Rodrigez u Benfiki, Toni Đerona u reprezentaciji, Ćavi Paskval u Dinamu iz Bukurešta i sada Raul Gonzales.
„Posle Hote je bio Migel Velasko, sadašnji Ćemin pomoćnik u reprezentaciji Mađarske. Slična škola, ali ima razlike. Recimo, Paski (prim. aut. nadimak sadašnjeg trenera Vesprema Ćavija Paskvala) nije toliko detaljista i perfekcionista, pa se njegov stil igre razlikuje od ostalih Španaca“.

Kod Tonija Đerone niste igrali u odbrani. Čini se da vam više odgovara sada kod Šveđanina Mikaela Apelgrena u Segedu da igrate krajnjeg, da možete da vodite brzi centar, vučete polukontre.
„Odgovara mi više sada ovo što igram u klubu. Mnogo je bitno u današnjem rukometu kada se igra u oba pravca. Ubrzao se sport i sve je manje izmena, možda jedna može da se izvrši, da bi se trčao brzi centar. Videćemo kako je to kod Raula, kakva je pozicija srednjeg beka u odbrani. Nadam se da ću imati neki period i u defanzivi, da mogu da trčim polukontru, brzi centar... To je nešto što mene krasi godinama, da svojom brzinom i eksplozivnošću mogu da pomognem ekipi u tranziciji i polukontrama, da dajemo što više lakih golova. U Dinamu takođe nisam imao odbranu, kao i kod Tonija u reprezentaciji. Takav je bio njihov stil bio da srednji bekovi odmaraju u defanzivi. Kod Apelgrena u Segedu srednji bek igra krajnjeg u odbrani. Vučem polukontru. Cilj je što više da trčimo, dajemo lake golove. Na tome insistira Apelgren i to mi odgovara“.

Lazar Kukić (©Starsport)

Posle tri godine i Svetskog prvenstva u Katovicama, opet će na velikom takmičenju da bude Stefan Dodić. Da li je napredovao, kako vidite njegovu ulogu u nacionalnom timu?
„Stefan je izvanredan igrač, veoma telentovan. Sada kada ga gledam na treninzima, posmatram ga... I kada je bio kod Tonija, on je možda jedan od retkih igrača koji igra u Srbiji da ima takav osećaj za rukomet, da prepoznaje taj španski sistem, da mu je lako da se uklopi u taj stil igre. Radio je u Vardaru sa Davidom Dejvisom. Lakše se prilagođava nego drugi. To je veoma pozitivno. Zasluženo je najbolji igrač u srpskoj ligi i mislim da da je vreme da igra u mnogo većem klubu nego što je Vojvodina, da kroji karijeru u inostranstvu u timovima koji igraju jaka evropska takmičenja“.

Sigurno ste svesni da će sve oči da budu uprte u vas, da ćete biti dirigrent Orlova i neko ko će biti motor reprezentacije u Herningu?
„Svestan sam, naravno. Sada sam u najzrelijim godinama. U dobroj sam formi, osećam se dobro posle povrede. Osećam i tu odgovornost, igram na najvišem nivou, Ligu šampionu. Imam mnogo tih jakih utakmica iza sebe. Treća mi je sezona u Ligi šampiona, tri puta sam igrao i Ligu Evrope. Naravno, tu su i Marsenić, Milosavljev, Pešmalbek, odlična krila, ovi mlađi momci...Verujem da ćemo da se uigramo i da ćemo odlično da predstavljamo Srbiju na Evropskom prvenstvu“.

Očekivanja javnosti su opet mala, ali videlo se i kod rukometašica na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, da jedna velika pobeda (Španija) odmah stvori euforiju i pojača očekivanja.
„Kod nas se uvek očekuju najviši mogući rezutati u timskim sportovima. Tako je i u rukometu, iako mnogi ne poznaju toliko naš sport. Sportska smo nacija, pa uvek pucamo na visoke domete. Znamo u kakvoj smo grupi, da je najteža na EP, ali imamo šanse. To smo pokazali u kvalifikacijama. Verujem da ćemo konačno probiti led, plasirati se u narednu rundu, da napravimo iskorak i da malo stvarimo euforija u Srbiji za rukomet, da će nas gledati što više kraj malih ekrana“.

Iskustvo nam govori da nam ne odgovara taj turnirski sistem, utakmice na dva dana. Može li to da se promeni, da ne letimo mnogo posle pobeda i što je još važnije ne tonemo posle poraza?
„Može i mora. Imali smo tu situaciju sa Islandom iz Minhena. Posle tog boda, a znamo šta se dogodilo u finišu, svi smo se loše osećali. Ja prvi sam napravio grešku, imao sam osećaj kao da smo izgubili. Tu su nam se srušili svi snovi, sve se srušilo kao kula od karata, pa nismo uspeli da se vratimo u preostale dve utakmice. Tako je na velikim takmičenjima. Nema mnogo vremena, samo dan odmora, mora brzo da se zaboravi. Sada, dolazimo sa boljim iskustvom. Sigruran sam da neće doći do takvih situacija. Znamo da bi nam pobeda nad Španijom dala vetar u leđa“.

Nekako uvek igramo najbolje na početku, posle padnemo. Velika takmičenja su maraton, a ne sprint.
„Prva utakmica jeste najbitnija. Španija jeste ključna, ali smo svesni da možemo to da dobijemo, a ako izgubimo naredne dve da se nećemo plasirati dalje. Cilj je da napravimo iskorak u odnosu na prethodna Evropska prvenstva, da plasiramo u drugi krug“.

Šta da kažemo o eventualnoj drugoj rundi i rivalima – Danskoj, Portugaliji, Francuskoj i Norveškoj?
„To je baš posebna priča, ali da se ne opterećujemo sada. Idemo korak po korak, da se skoncentrišemo, kao što kaže naš selektor, na prvu utakmicu, da probamo da pobedimo“.

Vaš nekadašnji saigrač Sergej Ernandez je trenutno ubedljivo najveća španska zvezda. Kako protiv njega?
„Jeste! Bez sumnje, najbolji igrač Španije. Poštovanje za Aleksa Dujšebajeva i ostale, ali Sergej izvanredno brani poslednje dve sezone. Potpisao je za veliku Barselonu. Odličan golman, nenormalno je napredovao. Biće sigurno prepreka za nas. Španci su iskusni, dobri na svim pozicijama. Očekujem taktično nadmudrivanje s obe strane, sigurno će biti egal utakmica. Ko bude smireniji, slaviće se. Naravno, u rukometu, od golmana mnogo zavisi. Oni ti daju veter u leđa. Neću da stvaram pritisak na naše golmane, ali su veliki faktor. Imamo poverenje u naše čuvare mreže i verujem da će oni da odnesu prevagu“.

Pričate li sa saigračem Sebastijanom Frimelom o Evropskom prvenstvu? I od Austrije mnogi zaziru, reprezentacija koja napreduje krupnim koracima.
„Pričam, naravno. On mi kaže da najbolje da mi pobedimo Špance, oni Nemce, da igramo na kraju za prenošenje dva boda u narednu fazu. I njima je finale sa Nemcima na premijeri, veliki je rivalitet, ne vole se. Naravno, Austrijance niko ne sme da potceni. Imaju nekoliko igrača iz Bundeslige, nezgodni su“.

Mi ćemo biti nepoznanica Špancima. Novi selektor, novi stil igre, neće kormilar Furije Đordi Ribera imati gde da nas vide. Kako gledate na to da ćemo sa Poljacima da igramo dve utakmice zatvorenog tipa?
„To je tipično i pametno što se tiče španskih trenera. Igramo sa Poljskom koji trenira Hota Gonzales, Raulov veliki prijatelj. Sigurno su se lako dogovorili. To je deo sporta, skrivanje aduta, cilj je da se što bolje spremimo za taj prvi duel sa Španijom“.

(©Pickhandball)

Kako ste zadovoljni prvim delom sezone vašeg kluba, PIK Segeda?
„Znamo da je ključni deo sezone u martu i aprilu. Od osmine finala Lige šampiona praktino kreće ono najbitnije. Imamo primer prošle godine kada je Vesprem bio dominantan u prvom delu sezone, sve dobijao, a onda naletio na Magdeburg, koji je tempirao formu, vratili su se i povređeni igrači, i na kraju je uspeo da ga eliminiše. Početak sezone je bio slabiji. Osim mene, povredili su se i Smarason i Rod, a to su bili ključni igrači, koji su eksplozivni, dobro igraju ‘jedan na jedan’. Konsolidovali smo se u finišu godine, četvrti smo u grupi i verujem da ćemo biti mnogo bolji u nastavku sezone, posebno u ključnim mečevima kada se lomi“.

Kako se uklopio Jovica Nikolić u ekipu?
„Odlično! Dobro je igrao na početku, ali je onda imao peh na treningu, povredio je skočni zglob. Nadam se da će brzo da se vrati na teren“.

Poznat je da ste veliki Grobar. Gledate li voljeni Partizan?
„Pratim naravno, koliko god mi mogućnosti dozvole. Ispratio sam Ligu Evrope. Svaka čast momcima. Stvarno je šteta što se nisu plasirali u narednu rundu, nisu se poklopili rezultati, pa je taj poslednji meč u Švajcarskoj odlučivao. Pratim i košarku naravno. Malo sam deprimiran ove sezone. Bolna tema je i taj odlazak Željka Obradovića. Pratio sam večiti derbi u Areni. Ranije sam završio polusezonu, pa sam stigao da ogledam na licu mesta. Eto, bar smo pobedili Zvezdu, iako sezone nije dobra“, zaključio je Kukić.