Krah kao otrežnjenje: Kako do visokih ciljeva ako imaš igrače koji u klubovima greju klupu?

”Totalno su dve različite generacije. Prošla je imala rukometne virtuoze, od Stefana i Mateje Dodića, Luke Rogana, Nikole Zečevića, Miloša Kosa, od koga se već sada trese cela Evropa. Zaboraviću nekog, ali ne mogu da ne pomenem i Predovića, Krivokapića, Simića. Preozbiljna ekipa, zaista. Ovi momci su drugačiji, ja njima kažem, oni su najbolja generacija u istoriji našeg rukometa. Ovo je prvi put da imamo selekciju koja ponašanjem podseća na Francuze, Dance, Šveđane, Norvežane, Nemce. Nikada nismo imali ovako disciplinovane igrače“, euforično je rekao selektor rukometnih nada Đorđe Teodorović pred Evropsko juniorsko prvenstvo u Sloveniji.

Otišli su Orlići sa velikim ambicijama, ali na startu dva poraza, od ipak, za nas trenutno, rukometnih sila Nemačke i Portugalije. Borba za prvih osam mesta ostaje ipak nemoguća misija. Ima u ovoj selekciji talentovanih igrača, ali očigledno njihov razvoj ne ide očekivanom uzlaznom putanjom. Tu dolazimo do ključnog problema ne samo srpskog rukometa, nego i ostalih sportova, prelazak iz juniorskog u seniorski uzrast.

Doduše, ova generacija se nije proslavila ni u kadetskom uzrastu kada ju je vodio Aleksandar Brković, sadašnji generalni sekretar RSS-a. Na Evropskom prvenstvu u Podgorici generacija 2004. i mlađi, sa istim nosiocima igre, Simom Šijanom, Vukašinom Antonijevićem i Urošem Mitrovićem, bila je 13. od 16 selekcija. Malo je falilo za plasman među osam najboljih. Imali smo isti broj bodova kao i drugoplasirana u grupi Danska, ali zbog slabije gol-razlike smo završili u razigravanju i na kraju tek 13. pozicija, što je značilo neodlazak na Svetsko prvenstvo prošle godine.

Prethodna generacija sa Stefanom i Matejom Dodićem, Milošem Kosom, Lukom Roganom, pojačana sa Nikolom Zečevićem na juniorskom SP prošle godine u Atini i Berlinu (nije igrao na EP u Portugaliji zbog povrede), vratila je veru u srpski rukomet. Pomenuti igrači su bili ili su već deo najbolje selekcije i na njima selektor Boris Rojević gradi budućnost nove Srbije.

Stefan Dodić je vanserijski talenat, MVP EP 2022. godine, neko o kome su s pravom pisale bajke. Nažalost, povreda ga je usporila u karijeri. Kos je kao tinejdžer dobio šansu u Izviđaču iz Ljubuškog, sa 20 godina napravio transfer u Zagreb, igra već dve sezone Ligu šampiona. Nikola Zečević je tri godine predvodnik Partizana, kapiten tima je bio sa nepunih 20. Luka Rogan je rastao sa Vojvodinom, takođe kao kilnac osvojio EHF kup i brojne trofeje na domaćoj sceni. I nije bio epizodista već prvi pivotmen Lala. I nije slučajno nemački Lajpcig odmah iskeširao 80.000 evra i otkupio talentovanog Novosađanina od srpskog šampiona. Ne pamti se poslednje decenije da je neki naš klub prihodovao za rukomet i Srbiju ozbiljno obeštećenje. Desno krilo Mateja Dodić je dugo perjanica Metaloplastike.

Dolazimo do ključnog problema ove generacije. Neki su napunili 20 ili su blizu, a nijedan nema ozbiljnu ulogu u klubu. Može se reći da jedino levo krilo Metaloplastike Filip Milovanović ima važnu rolu u redovima vicešampiona Srbije. Prethodne sezone je zasenio dve godine starijeg Uroša Simića i izborio se za ozbiljnu minutažu kod Vladana Matića.

Krah Orlića u Celju, poraz za kraj nada o visokom plasmanu

Nemci prejaki na premijeri: Loša odbrana kumovala porazu Orlića

Mnogo smo očekiovali od naših bekova, vukli su tim protiv Nemačke, ali nedovoljno da se napravi iznenađenje. Simo Šijan već dve godine stagnira, ne napreduje onako kako su u Vojvodini očekivali. Posle pozajmice u Kikindi pretprošle sezone, prošle je na startu imao odličnu rolu u redovima šampiona, ali jaka konkurencija i visoki ciljevi u Evropi, ali i povrede, uticali su da krajem febraara ode na novi pozajmicu u komšijski Jugović.

I sada je talentovani bek na raskršću, počeće verovatno pripreme s Vojvodinom, ali je pitanje ima li za njega mesta u timu gde su na njegovoj poziciji levog-srednjeg beka Petar Đorđić, Milan Jovanović, Stefan Dodić, Brazilac Žoaa Pedro da Silva i Belorus Boris Puhovski. Prošle sezone je Šijan imao važnu ulogu sa dve godine starijim saigračima na Svetskom prvenstvu, ali neigranje i nerešen status u srpskom šampionu uticali su na manjak samopouzdanja.

Vukašin Antonijević takođe ništa nije dobio odlaskom u Celje. Dve godine malo igra u slovenačkom velikanu koji iza sebe ima košmarnu sezonu. Otišao je rano iz Metaloplastike gde je mogao da bude glavni igrač. Zov inostranstva je bio jači. U prvoj sezoni srednji bek skoro da nije ni igrao u timu iz Zlatoroga kod našeg stručnjaka Alema Toskića, prošle je dobijao šansu, ali i dalje na kašičicu.

Uroš Mitrović je već nekoliko godina pečalbar. Stigao je u Visli iz Plocka, zatim igrao u austrijskom Bregencu, a od prošlog leta je u Tuluzu. I levorukI Vrbašanin ima potencijal za velika dela, sjajan šut, ali se i od njega očekivalo više. Nije mnogo igrao kod Danijela Anđelkovića u debitantskoj godini u Francuskoj. Na njegovoj poziciji je briljirao Alžirac Ajub Abdi koji je pojačao Nant ovog leta. Iz Partizana je došao Uroš Kojadinović. Neshvatljivo je da u profesionalnom rukometu neko na dve vezane utakmice za manje od 24 sata dobije isključenje zbog nepravilne izmene.

Razočarao je na prve dve utakmice EP i golman Nikola Zorić, od ovog leta novi čuvar mreže Partizana. Dve sezone je bio u Benfiki, posle stažiranje u drugom timu lisabonskih Orlova, prošle je imao solidnu rolu u portugalskom timu. Rad sa Mihailom Radosaljevićem u Humskoj sigurno će dobro da mu dođe da napreduje. Zna se da čuvari mreže kasnije sazrevaju. Drugi naš golman koji je ostavio mnogo bolji utisak, Marko Draško iz Vojvodine, daleko je od prvog tima Novosađana.

Na desnom krilu su bili Milija Papović iz Metaloplastike i Luka Lazić iz Partizana, koji su imali epizodne uloge u svojim klubovima. Pivotmeni Luka Panić i Marko Vujović igraju u drugoligaškoj konkurenciji, dok Mladenko Draško je takođe van prvog tima Vojvodine. Vojin Čabrilo iz Tuluza nije ni igrao na ovom šampionatu, dok je solidan utisak u drugom meču imao Leo Feješ, koji je ovog leta prešao u Dinamo iz Pančeva, a prošle je igrao u Crvenki u drugoj ligi.

Aleksa Bukvić je ispao sa Proleterom iz elite, kapiten Aljoša Damjanović je imao solidnu rolu u Metaloplastici, ali je na ovom šampionatu imao samo odbrambenu ulogu. Nedostajali su nam povređeni, pivotmen Igor Milovanović i desni bek Brana Mirković iz Metaloplastike, a nije bilo ni desnog krila francuskog Nima Aleksandra Antića.

Sve u svemu – tanko za neke velike domete. Odilčno je to što je selektor Teodorović imao velike ambicije, što je govorio da smo svedoci renesanse srpskog rukometa, da je ovo najbolja generacija u istoriji, ali realnost ga je surovo demantovala.

„Dva teška poraza. Osećamo da smo tu, ali nikako da prelomimo. Imali smo previše promašenih šuteva u prvom poluvremenu, ali su svi mahom bili iznuđeni. Kad je tako, protivnički golman se razgoropadi, dok je nama takva podrška zafalila u oba susreta. U svakom slučaju, treba da se fokusiramo na pozitivne stvari. Ovo je generacija koja ima potencijal i treba ga nadograđivati na ovom iskustvu. Tu su, veoma blizu, ali nam se tokom utakmice dešavaju neverovatne stvari o kojima ćemo interno razgovarati u želji da ih poboljšamo. Kvalitet je evidentan, ali nedostaje bolja organizacija“, rekao je selektor Teodorović posle poraza od Portugalije u četvrtak i kraj nadanja da možemo da se nađemo među osam najboljih timova Starog kontinenta u uzrastu do 20 godina.

Sledi nastavak takmičenja na Evropskom prvenstvu, dvoboj s Grčkom u subotu (12.00) za treće mesto u Grupi B. Teoretski, Orlići mogu na kraju da budu deveti, što bi bio lep rezultat, ali za to su potrebne sve pobede do kraja šampionata u Celju.