Kovač se u pauzi od pecanja dotakao povratka u reprezentaciju: Predočene su mi ideje...
Vreme čitanja: 4min | čet. 31.10.24. | 16:01
"Interesantna priča, ostaje da se vidi šta će biti na kraju", ističe odbojkaška legenda
Kada kalendar Slobodana Kovača nije prebukiran sportskim obavezama, poznato je gde možete pronaći olimpijskog šampiona iz Sidneja. Legendarni Boba odavno je izabrao Srebrno jezero kao oazu mira. Na desnoj obali Dunava, u blizni rodnog Velikog Gradišta, zna se da uživa u velikoj pasiji kakvo je pecanje.
Opet, kako mu je i kompletan život prepleten odbojkom, nije neobično da svaki razgovor počinje i završava se na temu trofejnog srpskog sporta. U prijatnom dijalogu za Mozzart Sport "otkrio" je da funkcioniše poput pripadnika određene sekte. Zato i priznaje da njegovim sagovornicima obično bude dosadno, jer se uvek vrati na probematiku magične igre čuvenog profesora Vilijama Morgana iz Lokporta. Tako je bilo i ovog puta...
Izabrane vesti
Pomalo je čudna situacija da sadašnja trenerska veličina u Kovačevom liku nema rešeno pitanje angažmana. Nacionalna prvenstva širom Starog kontinenta i sveta uveliko su startovala, iako deo istih nije 57-godišnji stručnjak. Svemu je kumovao neplanirani rastanak sa Halkbankom. Prethodno se neočekivani rasplet nije naslućivao. Osvojena dupla kruna na klupi turskog giganta garantovala je produžetak saradnje. Međutim, naprasne organizacione promene krajem prošle sezone, naterale su Bobu da ima nešto duže plandovanje.
"Ono što se dogodilo, upravo je bilo iznenađujuće. Halkbanka je u poslednjem trenutku presekla da smanji budžet. Na kraju se i planovi da zadrže najbolje igrače kao što su Francuz Ervin Engapet i Holanđanin Nimir Abdel Aziz nisu ostvareni. Prvo su se zahvalili njima, a potom i meni", istakao je Kovač.
Najveći problem bio je da su do tada vizije ambicioznog kluba išle u drugačijem smeru.
"Ostalo je samo da dobijem ugovor iz kluba. Međutim, sve se neočekivano promenilo. Krenuo sam iz Ankare sa informacijom da se isključivo čeka odobrenje oko produžetka saradnje. Čim sam stigao u Srbiju, zazvonio mi je telefon... Menadžer mi je u tim momentim saopštio šta se dešava. Situacija je bila više nego jasna. Oni koji su ulagali novac u Halkbanku, očigledno su rešili da smanje sponzorisanje. Sasvim normalna pojava u sportu".
Oproštaj od tabora prvaka države zatekao je bivšeg kormilara kragujevačkog Radničkog, Peruđe, Slovenije, Belgoroda, Srbije, Jastržebskog, Latine i Belhatova.
"Bilo mi je lepo u Halkbanci, uopšteno nisam planirao da menjam sredinu. Imao sam odličnih rezultata, a vladala je i sjajna atmosfera unutar tima".
Prihvatio je odluku čelnika kao pravi profesionalac, upravo se delimično vodeći mišlju da su finansijske muke realnost u njegovom poslu.
"Očigledno je da postoji ekonomski problem u turskoj muškoj odbojci. Nije prvi put da Halkbanka podiže ili spušta budžet. S druge strane, angažovali su Mareka Šotolu i Dika Koja koji ne spadaju u grupu jeftinih igrača. Došao je u međuvremenu i trener Igora Kolaković. Možda su procenili da sa manje ulaganja mogu da budu najbolji u Turskoj. Ostali klubovi nemaju sličnih problema. Pimera radi, Zirat se pojačao sa Trevorom Klevenoom, Žan Patri je zadužio opremu Galatasaraja".
Postalo je evidentno i da specifično odbojkaško tržište iziskuje da se vodi različitim rezonima u procesu potencijalnih pregovora sa ostalim ekipama.
"Najbolji klubovi pitanje trenera reševaju već u februaru ili martu. Razloge moje slobode izbora je što nisam želeo da prihvatim ponude koje sam imao na raspolaganju. Nikada se nisam vodio isključivo novcem, nego i ambicijama. Mogu sam da preuzmem timove koji bi se borili za opstanak, bez nekih daljih vizija i planova. Nije postojao dugoročni cilj, kao što je recimo Zaksa uradila sa Andreom Đanijem. Dovela je italijanskog stručnjaka, iako nije konkurentna za najviši plasman. Doduše, ima želju da se vrati kroz određeni period na stari nivo".
U međuvremenu je ostala upražnjena i selektorska funkcija u reprezentaciji Srbiji. Kao jedan od najozbiljnijih kandidata za naslednika Igora Kolakovića iskristalisao se Kovač. Koliko ima istine u brojnim spekulacijama, rado je pojasnio.
"Odbojkaški savez Srbije mi je obrazložio određene ideje, planove i uopšteno viđenje. Rekao sam posle određenog vremena da mi deluje kao interesantna priča. Ukoliko sam dobro razumeo, obavljeni su razgovori i sa drugim trenerima. Ostaje da se vidi šta će se desiti na kraju".
Motivacija da se ponovo nađe u staroj odori nije upitna. Prvi mandat obeležio je osvajanjem evropskog zlata pre pet leta, ali i "krahom" u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju.
"Najveći problem u prethodnom periodu na klupi bio je što se nacionalni tim nije plasirao u Japan. Naravno, reč je o opipljivoj stvari, pošto je dvogodišnji angažman obuhvatio i kvalifikacije. One su podrazumevale četiri dana skupljanja ekipe i odlazak na turnir. Baš je bilo nezgodno da se napravi rezultat, pogotovu ako se uključe i objektivne okolnosti oko zdravstvenog stanja reprezentativaca".
Vratio se ili ne, svestan je šta je pred budućim šefom struke. Pojedini reprezentativci već su se oprostili od dresa nacionalnog tima. Smena generacije je i neminovnost...
"Postoji problem u muškoj odbojci. Situacija jeste loša, ali Srbija je talentovana nacija. Došlo je vreme za podmlađivanje igračkog kadra, uz cilj koji bi trebalo da podrazumeva plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028".
Proces zahteva i strpljenje, a ne postoji dilema da li javnost uglavnom priznaje medalje sa najvećih takmičenja.
"Nisam siguran da je Srbija kao nacija spremna za program i rekonstrukciju. Normalno je da svaki trener ima visoke ciljeve, kao i uopštene ambicije da bude prvi. Neophodno je da prođe i određeno vreme u radu novog selektora i igrača. Nešto što se dešava, ne bismo bili prva, ali ni poslednja reprezentacija koja prolazi kroz sličnu priču".
Razgovor je i priveden kraju Bobinom konstatacijom da će predstojeći period provesti u pecanju sa prijateljem i odbojkašem Vladimirom Trifunovićem iz Velikog Gradišta. Naravno, uz "sektaško" podsećanje...
"Nastavljam da pratim takmičenja. Postoji ona čuvena da dok jednom treneru ne smrkne, drugom ne svane. Čovek uvek treba da se nada nekom angažmanu. Ne mogu bez odbojke, ona je sastavni deo života", zaključio je Kovač.