Kakve reči Viktora Jelenića: Sa Šapićem ne govorim 12 godina! Cilj je bio da me neki smene tokom Igara u Parizu

Vaterpolisti nikad ne iznevere. Ni kao ljudi, ni kao sportisti. Zato su nagrađeni veličanstvenim uspehom, trećim uzastopnim zlatom na Olimpijskim igrama. I to u situaciji manjka poverenja, kad su mnogi od njih okretali glavu zbog nedostatka uspeha na kontinentalnim i planetarnim šampionatima u poslednje tri godine.

Pariz je bila šansa nove generacije. I tu priliku su momci zgrabili, još jednom razgalil naciju i dali povoda i čenicima Vaterpolo saveza da likuju. To se može zaključiti na osnovu izlaganja Viktora Jelenića, prvog čoveka te organizacije.

„Pred početak priprema u Kragujevcu imao sam sastanak sa igračima i stručnim štabom. Rekao sam da je naš cilj zlato i da, ako razmišljamo drugačije, nećemo ništa da uradimo. To je obaveza prema njima samima ali i prema svim prethodnim velikim generacijama. Pred poslednji trening sam rekao selektoru Stevanoviću, može da potvrdi, da ću da podnesem ostavku ako ne osvojimo medalju. To je moja moralna obaveza. Kada sam ih ispraćao, na aerodromu, samo sam mu kazao: „Borite se, bićemo ili pukovnici ili pokojnici“. Uroš mi je odgovorio: „ Bićemo pukovnici“. Verovao je, bio optimista, za razliku od mnogih“, rekao je Jelenić za VSS.

Tvorac zlata o pomoći mentalne gromade, propalom povratku Prlainovića i srpskom inatu

Ti „mnogi“ kao da su se sladili problemima na početku turnira u Parizu, kad Delfinima nije išlo.

„U Beogradu se događalo da su neki, da ne pominjem imena, tek što su izašli iz bazena, poželeli da preuzmu organizaciju. Igre se nisu ni završile, a podelili su funkcije, razgovarali sa predstavnicima klubova. Cilj je bio da smene mene, selektora, kompletan vrh Saveza. Makar je trebalo da sačekaju da se završi takmičenje. Prvo skoči, pa reci hop. Moj dobronamerni savet je da se spuste u rudnik, odnosno u klub, da nauče posao i potom razmišljaju o preuzimanju Saveza. Ostaje mi još 18 meseci mandata i Savez ću ostaviti kao uspešan i rezultatski i finansijski. Posle neka rade šta hoće ako dođu na čelo. Ponosan sam, jedini sam funkcioner u Evropi koji je kao predsednik kluba osvojio Ligu šampiona i Superkup a kao predsednik saveza dva olimpijska zlata sa dvojicom selektora. Sa mlađim kategorijama na poslednjih deset takmičenja osvojili smo devet medalja, sedam svetskih i dve evropske. Pokušavamo i da ženski vaterpolo podignemo. Ne zaboravite, bila je i godina korone. Sve to je domaći zadatak za naslednike, ko god to bio“.

Jelenić i Mandić (MN Press)

Po povratku našeg tima u Beograd, prilikom prijeam u Skuštini grada, nisu se rukovali Aleksandar Šapić i Dušan Mandić, što je svako tumačio na svoj način. I Jelenić je osetio potrebu.

„Samo Mandić zna kako se osećao posle svega što se događalo u Novom Beogradu. Pokazao je kako je to prevazišao i kako je postao jedan od najboljih koji su se ikada bavili ovim sportom. I ja sam bio u Skupštini Beograda i nisam prišao da se pozdravim. Aleksandar Šapić i ja ne govorimo više od 12 godina. Zajedno smo igrali u tri kluba i reprezentaciji, bili pet godina cimeri. Ne bi bilo primereno da komentarišem. On zna da znam šta se događalo godinama unazad. Možda ćemo jednog dana rešiti nesuglasice pre nego što se preselimo na neko bolje mesto. Verujem da postoji neka sila koja te nagradi ako radiš dobro i obrnuto. Živim kako živim, moja supruga, sa kojom sam u braku 31 godinu, kaže da sam težak čovek. Trudim se da ne završim u devetom krugu pakla iz Božanstvene komedije. Tamo idu oni koji su prevarili ljude koji su im verovali“.

Pariski dnevnik Save Ranđelovića: A, onda se ukazao Novak...

Možda, ipak, nije vreme za teške reči. Pre za smišljanje plana kako dalje, jer bi najpre bilo logično da selektor Uroš Stevanović potipše novi ugovor, pošto mu je dosadašnji istekao.

„Naravno, imaćemo sastanak, rekao bih pro forme. Pokazao je Uroš da zna kako se vodi ekipa, pravi rezultat i pored brojnih problema na koje je naišao. U poslednjih 40 godina samo petorica trenera su osvajali Igre, Uroš je jedan od njih i to je za maksimalno poštovanje. Znamo šta se događalo posle Tokija, promenili smo selektora. Rekao sam tada Stevanoviću da će biti teško, baš teško. Evo, sad na kraju, kako sve izgleda, treće uzastopno olimpijsko zlato za Srbiju. Kontinuitet postoji, to je najvažnije. Tri uzastopna zlata ima u vaterpolu Mađarska, mi smo kao Amerikanci u košarci. Imamo sedam u nizu“.

HTELI SMO DA VRATIMO PRLAINOVIĆA U REPREZENTACIJU

Za poslednjuu akciju državnog tima vratili su Miloš Đuk i Nikola Dedović pod kapicu. A mogao je još jedan as.

„Dedović i Ćuk su dali ono što je trebalo. Bio sam i za to da se vrati Prlainović, predomislio se. Niko ne može da kaže da nismo uradili veliku stvar za srpski vaterpolo i srpski sport u celini. Mislim da je vaterpolo, zaista, naš nacionalni sport. Svetsko prvenstvo 2025 je još u mom mandatu. Nastavljamo da radimo, imamo odličnu saradnju sa našim ljudima u evropskoj i svetskoj federaciji. Hoću još jednom da zahvalim igračima, lavovski su se borili, Urošu i stručnom štabu na sjajno urađenom poslu, ljudima koji su bili sa nama, predsedniku Vučiću na stalnoj podršci sve vreme. Svaki plafon je novi pod. Nije lako ali, eto, borimo se“, dodao je Jelenić.