Kad Rusi, Amerikanka i Iranac sanjaju da čuju “Bože pravde”

Bili Rusi, Amerikanka i Iranac. I svi zajedno se nadali da će u Parizu, u svoju čast, slušati “Bože pravde”. Zvuči kao vic, ali je istinita priča. Jer boje Srbije na Olimpijskim igrama braniće i nekoliko sportista koji su poreklom iz drugih zemalja, sa raznih strana planete.

Ništa neobično, nekako smo na to već i navikli. Jer američke košarkašice Danijel Pejdž i Ivon Anderson su odavno postale “naša Danijela i Ivona”, dok je u Tokiju medaljuu rvanju Srbiji doneo i Gruzin Zurab Datunašvili .

Ali neobično je što je ove godine naturalizovanih srpskih olimpijaca više nego ikad: od ukupno 112 sportista koji će se boriti pod našom zastavom, biće osmoro onih koji su rođeni negde drugo.

Šestoro je Rusa. Bilo bi ih i sedmoro da Hetik Cabolov nije suspendovan zbog izbegavanja doping kontrole.

Od troje naših predstavnika u boksu, dvoje su Rusi - Natalija Šadrina i Vahid Abasov. Dama iz Burjatije još od aprila 2020. godine nosi dres naše reprezentacije, učestvovala je na brojnim velikim takmičenjima, a na Evropskim igrama u Krakovu osvojila je srebrnu medalju i vizu za Pariz.

"Velika mi je čast što predstavljam Srbiju na ovom takmičenju. Mnogo sam srećna što mi se ukazala ta prilika, za ovo sam se spremala godinama”, rekla je Natalija tom prilikom. Sa 33 godine ovo joj je poslednja šansa da osvoji olimpijsku medalju.

Društvo na Olimpijskim igrama praviće joj Vahid Abasov (26). Kada je na Evropskom prvenstvu u Jerevanu 2022. sa razglasa krenula “Bože pravde”, na najvišem stepeniku pobedničkog postolja stajao je on, obučen u trenerku sa natpisom Srbija.

Abasov je po nacionalnosti Azer, ali rođen i odrastao u Rusiji, u Stavropoljskoj regiji, došao je u Srbiju u novembru 2021.

"Od prvog dana nismo imali dilemu, znali smo da pored Rusije samo grb Srbije može da bude na našim grudima. Kada smo dobili tu mogućnost, da dođemo u ovu divnu, plemenitu zemlju, sa ljudima toplog srca, sa dušom, odmah smo odgovorili - da”, pričao je Abasov, osvajač trofeja Beogradskog pobednika za 2021, kao i srebra na Evropskom prvenstvu u Krakovu 2023. godine.

Srbija daje 200.000 evra za zlato, Indonežani novac i krave, Ameri i Nemci vrlo skromno

Velika nada srpskog rvanja je postao Georgi Tibilov (23), momak iz dalekog Vladikavkaza, koji je među poslednjima došao u našu zemlju – u martu 2023. Odmah je kao zahvalnicu doneo dve osvojene medalje: bronzu sa SP za seniore u Beogradu i sa EP u Zagrebu. I u Parizu će probati da se probije boreći se pod našom zastavom.

"Došao sam u kontakt sa predsednikom srpskog rvačkog saveza Željkom Trajkovićem i veoma lepo i prijatno smo razgovarali. Posle toga nisam imao dilemu, zajedno smo odlučili da dođem u Srbiju”, objasnio je Tibilov kako je došao u našu zemlju.

U aprilu prošle godine sportsko državljanstvo promenio je i veslač Nikolaj Pimenov. Učesnik velikih takmičenja pod ruskom zastavom rešio je da se sada takmiči pod srpskom. I u tandemu sa Martinom Mačkovićem takmičiće se u disciplini dubl skul.

Inače, Nikolaj Pimenov je iz čuvene familije ruskih veslača: njegov otac Jurij i stric Nikolaj, po kojem je dobio ime, su osvojili srebro na Igrama u Moskvi 1980. godine, uz brojne medalje na Svetskim prvenstvima, među kojima su tri zlata.

“Najbitnija stvar je da smo zdravi, fokusirani i da imamo jasan cilj. Čamac dobro ide, imamo dosta iskustva, trenirali smo zajedno celu zimu i verujem da smo spremni", rekao je Pimenov pred polazak za Pariz.

Rvač Aleksandar Komarov ima 25 godina, ali i veliko iskustvo i brojne osvojene medalje na najvećoj sceni. U srpskom kimonu osvojio je ove godine zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Bukureštu.

Komarov je rođen u Sankt Peterburgu i bio je ogromna nada ruskog rvanja, jer u svim mlađim kategorijama nizao najsjajnija odličja na svim takmičenjima. Postao je u međuvremenu i srpski zet, jer se venčao sa Nevenom Vulović, nekadašnjom reprezentativkom Srbije u rvanju.

"Meni je mnogo lepo u Srbiji, zato što je moja supruga Srpkinja iz Kragujevca. Šumadija je prelepa, sviđa mi se i Beograd, naravno. Ja sam iz velikog grada Sankt Peterburga, koji ima deset miliona stanovnika, skoro kao cela Srbija. Naravno, navikao sam na grad, a sad vidim šta sve nudi priroda u Šumadiji, meni tamo sve prija“, pričao je Komarov nedavno za srpske medije.

Iz grada Lobnja u regionu Moskve u Srbiju je stigao i mladi tekvondista Lev Kornejev.

U leto 2021. godine postao je šampion Rusije u kategoriji do 59 kilograma, a godinu ranije bio je srebrni. Njegov otac Andrej tom prilikom je rekao medijima:

"Želja nam je da Lev osvoji olimpijsko zlato”.

Šansa mu se nije ukazala pod ruskom zastavom, ali će probati u Parizu pod srpskom. Ono što nije uspelo muškarcima u našoj reprezentaciji, a jeste fenomenalnim damama Milici Mandić i Tijani Bogdanović.

U rvačkom timu Srbije biće i – Iranac. Ali Arsalan je od 2022. godine deo naše reprezentacije, osvojio je više medalja pod srpskom trobojkom, među kojima i neke zlatne, poput one sa Svetskog prvenstva u Beogradu 2022. godine.

Arsalan je u tim uskočio u poslednjem trenutku umesto Rusa Hetika Cabolova. Iskustvo je na strani momka iz Amola, možda bude iznenađenje Igara, pošto je u ekspediciju uskočio kada se ni sam nije nadao.

Na kraju – dobro poznato lice. Iz Springdejla, država Arkanzas u SAD, među srpske reprezentativke u košarci 2020. godine stigla je Ivon Anderson. I od tada nije propustila nijedno reprezentativno okupljanje na velikim takmičenjima.

Andersonova je postala “naša Ivona” iste sekunde kada su je ljubitelji košarke u Srbiji videli kako peva “Bože pravde” pre početka utakmica. A, prave ovacije dobila je na balkonu skupštine grada kada je 2021. postala jedna od “zlatnih srpskih devojaka” sa Evropskog prvenstva.

I bez obzira što je u timu Srbije smena generacija, što je nekoliko velikih imena naše košarke završilo karijere, naša Ivona je i dalje tu, da bude lider mladog tima. Za svaku pohvalu.