Joana Vološ: Dobila sam mnogo kritika, mržnja je bila strašna... Znam svoju vrednost, mogu to da izdržim

Odbojkašice Poljske su završile reprezentativnu sezonu na najlepši mogući način. Na domaćem terenu u poslednjem meču kvalifikacija pobedile su Italiju i uzele olimpijsku vizu. Veliku ulogu u odlučujućoj pobedi imala je kapiten Joana Vološ, koja je u prethodnom periodu bila na meti žestokih kritika.

Jedna od najboljih igračica sveta na poziciji dizača preskočila je sve prepreke i povela ekipu ka Parizu.

Poljakinje su početkom leta osvojile bronzu u Ligi nacija - prvu medalju u ovom komercijalnom takmičenju. Potom su poražene u četvrtfinalu Evropskog prvenstva - što se svakako nije svidelo javnosti u zemlji odbojke. Za kraj su uspele ono o čemu su sanjale - obezbedile su mesto na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri u Parizu.

"Radost je neopisiva. Moj još jedan san je ispunjen. Izuzetno sam ponosna na ceo tim, svaku devojku i sve članove stručnog štaba", rekla je Vološ za TVP Sport posle pobede na poslednjem meču u Lođu. "Tokom prethodnih deset dana ostavili smo srce na terenu. Presrećna sam".

Nema Egonu, nema olimpijske vize: Poljska na krilima Stisjak i publike do Pariza

Osvrnula se iskusna igračica i na sve ono što je preživljavala u poslednje vreme... Prvi deo reprezentativne sezone provela je van ekipe zbog povrede. Vratila se pred Evropsko prvenstvo, na kom Poljakinje nisu igrale tako dobro kao u Ligi nacija. Zbog toga je na meti uvreda bila baš Joana Vološ.

"Već tri ili četiri dana sam u glavi smišljala sve što bih želela da kažem. Dobila sam mnogo kritika u poslednja dva meseca i mislim da ih ne zaslužujem. Još nisam ni počela da igram sa devojkama, a mržnja je bila strašna. Mnogo mišljenja različitih ljudi. Mogu to da izdržim, znam svoju vrednost... Sada sam zaista srećna sa devojkama. Ali već sutra ću ući u auto, prvo otići kući sa tatom i sestrom. Ostaću dan i po, a onda spakovati kofere, uzeti psa i otići u Italiju. Vratiću se na mesto gde ne moram ništa da dokazujem i gde ljudi znaju moju vrednost. Mogu da se nosim sa svom ovom mržnjom".

Posle poraza Poljske od Tajlanda na kvalifikacionom turniru ulogu prvog dizača je igrala Venerska. Ali, u odlučujućim duelima protiv Amerika i Italija, doprinos je dala i Vološ.

"Da ne zvuči loše sve ovo... Drago mi je što sam pomogla timu na poslednjem okršaju. Isto tako sam zahvalna Venerskoj što je predvodila ekipu u verovatno najvažnijem trenutku na turniru protiv Nemačke. Kao i protiv Amerike. Bez tih utakmica na poslednjoj se ne bismo borili ni za šta. Kao što je trener rekao - odbojka je timska igra i zapravo je svaka od 14 igračica dala doprinos ovom uspehu i mislim da tu moram da stavim tačku. Još jednom ću reći da sam izuzetno ponosna na ceo tim. Vidimo se u Parizu".

Naredne godine će Poljakinja imati nove ciljeve...

"Neka medalja... To bi bilo ostvarenje sna, onda bih mogla da okačim patike o klin", iskrena je bila na kraju Joana Vološ.

Osvojeno srebro, uzeta viza - napravljena uvertira za Pariz, fokus se prebacuje na jedino zlato koje nedostaje

O velikoj pobedi protiv Italije pričao je i selektor Stefano Lavarini.

"Rival je mnogo puta bio ispred nas, napravili smo hiljadu grešaka, delovalo je da je nemoguće da pobedimo... Ali, devojke su bile zajedno i verovale su u svaku loptu. Vratile su se i napravile razliku. Meč je bio pun emocija. Verovatno nije bio najbolji kvalitet tokom većeg dela.. Ali, borili smo se protiv zaista jakog tima. Na kraju, najvažniji je duh ove ekipe. Sve vreme su bile u meču, čupale su noktima, srcem... Ovaj duh ekipe je to omogućio".

Osvrnuo se Italijan i na priču o prvom dizaču.

"Pre svega moram da čestitam Venerskoj za ovu sezonu, jer je bila odlična i uradila je neverovatan posao. Od prošle sezone osećao sam da je ona savršena za ovu poziciju. Ove godine je stekla mnogo samopouzdanja, povezala se sa ekipom i zbog toga sam odlučio da počne utakmice protiv Amerike i Italije. Ako pričam o ulasku Joane Vološ - nisam poslao prosečnog dizača na teren, već najboljeg na svetu. Čak iako se neke stvari u poslednjem periodu nisu najbolje razvijale, ona je ipak najbolja. Ona je naš vođa. Osećao sam protiv Italije da nam je to potrebno - njen kvalitet, harizma i iskustvo".

Biranim rečima je nastavio da priča o dugogodišnjem lideru Poljske i italijanskog Koneljana.

"Želim da bude jasno - u celom uspehu ima mnogo njenog doprinosa. Samo kada imate sjajne ljude, ne semo sportiste, možete da izgradite takav tim. Teško je naći igrače koji vole svoju zemlju i toliko sanjaju o plasmanu na Olimpijske igre, da su u stanju da prihvate moje izbore iz poslednjih dana i da istovremenu budu spremni da u svakom trenutku pomognu timu. Baš kao što je učinila Joana. Bilo je različitih komentara, ljudi misle da smo mi samo mašine i brojevi. Da među nama nema emocija i odnosa. Ponekad je teško razumeti zašto neke situacije se odvijaju ovako ili onako", podvukao je Lavarini.