Intervjui sa osvajačima MVP priznanja: Marko Podraščanin

Kada neko traje skoro dve decenije u jednom od najjačih takmičenja na svetu, lična satisfakcija zbog građenja karijere mora da bude prisutna. Upravo je sličan put prešao legendarni Marko Podraščanin. Zaputio se davne 2007. godine na Apenine, vodeći se mišlju da se nadmeće u čuvenoj Seriji A, dok je u međuvremenu ostavio i neizbrisiv trag.

Italija je bila tada, a i sada je želja mladih i iskusnih odbojkaša. Retki su imali i privilegiju da čekiraju kartu za Čizmu, potom se praktično i odomaće. Popularnom Potketu, koji je nedavno proglašen u izboru Mozzart Sporta za najboljeg igrača u inostranstvu, ukazala se mogućnost da bude među probranim društvom.

"Zadovoljstvo je biti najbolji u nekoj kategoriji. Žao mi je samo što nisam mogao da prisustvujem ceremoniji zbog obaveza na Svetskom klupskom prvenstvu u Brazilu", istakao je Podraščanin za Mozzart Sport.

Marko Podraščanin - dres broj 18 (© Lega volley)

Novosađanin je i praveći svojevrsnu retrospektivu posle laskavog priznanja, prisećajući se i na prvi angažman u Koriljanu, priznao da je ostvario maštanja.

"Kao i pre dvadeset godina, Italija se i danas smatra odbojkaškom NBA ligom. Najbolji svetski igrači nastupaju tamo. Dok sam igrao u Vojvodini Mozzart, pratio sam Lube. Klub iz Maćerate bio je i tada aktuelan, baš kao što je i dan-danas. Svojevremeno su Andrija Gerić i Ivan Miljković bili deo ekipe, koja je i donela istorijsku titulu 2006. godine. Kako sam se lično u tom periodu nadao da ću otići u Italiju, tako sam i ispunio tri dečačka sna. Prvi je bio da uđem u seniorski tim Vojvodine Mozzart, drugi da postanem reprezentativac i treći da debitujem u Seriji A".

Ostvarivanje neslućenih dometa utiču i da sa punih 37 leta bude ponosan na avanturu u omiljenoj državi. Sve je počelo od angažamana u okviru pokrajine Kalabrije, nastavilo se u Lubeu (2008-2016), Peruđi (2016-2020) i Trentinu (2020-2024), uz povratak u tabor Lubea. Specifično je da se srednji bloker u svakom od giganta proslavio. Beležio je timske, ali i lične uspehe, zahvaljujući trofejima u nacionalnom prvenstvu, Kupu i Superkupu.

"Dečački snovi su bili jedno. Nešto je sasvim drugo kada i stvarno iskoristiš mogućnost da igraš u tri vrhunska kluba. Trebalo je da se poklopi priličan broj kockica. Kada iz današnje perspektive gledam na ono što se prethodno dogodilo, reč je o periodu koji smatram najlepšim u životu. Mnoge stvari su se desile sa razlogom, a na kraju je ispalo da sam iskoristio šansu da osvajam pehare, igram i sarađujem sa najboljim igračima i trenerima na svetu".

(© CEV)

A izdvojio je i najveće benefite, pogotovu ukoliko privremeno zaboravi brojna sportska dostignuća.

"Pored titula u svakom od klubova, pamtim prijateljstva koja traju skoro dvadeset godina. Ispostavilo se da me je odbojka kao najlepši sport spojila sa dragim ljudima. Sa pojedinima sam se okumio, dok su drugi čak i dolazili da posete i upoznaju Srbiju".

Međutim, prethodna sezona u redovima velikana kakav je Trento je nezaboravna. Dugo je srpski as čeznuo za evropski lovorom, posebno ako izuzme slavlje sa Lubeom u Kupu izazivača iz 2011.

"Kako sam izgubio nekoliko finala, uhvatio sam poslednji voz da osvojim Ligu šampiona. Nedostajao je toliko željeni pehar, namestilo se da je godinama izmicao. Na taj način sam i krunisao poslednju godinu ugovora".

Imao je priliku i da ode dalje od Italije. Sporadično su stizali različiti pozivi, iako ne krije da je odoleo primamljivim pregovorima.

"Osim dve zanimljive ponude iz Evrope, izdvojio bih Rio de Žaneiro. Imao sam cilj, ne i san, da zaigram u Brazilu. Kako sam na kraju ostao, možda sam doneo i najpametniju odluku. Nikada nisam jurio za finansijama. Uvek je bila veća želja da osvajam trofeje. S druge strane, prilikom razmišljanja sam uključio i porodicu i samu lepotu Italije. Nekako zemlju u kojoj živim i doživljavam kao drugu kuću".

(© CEV)

Uporedno je nastupao i u dresu nacionalnog tima. Pojedine idole, koji su, između ostalog, trijumfovali na Olimpijskim igrama u Sidneju, gledao je uživo i ispred televizora. Deluje mu i pomalo neverovatno da je potom i delio teren sa uzorima.

"Počeo sam da treniram zbog generacije iz Australije, tada sam imao 13 ili 14 godina. Potpuno mi je nerealno izgledalo da sa njima budem na Svetskom prvenstvu u Japanu 2010. Krenula je reprezentativna avantura od 2006, a završila se na Igrama u Parizu 2024. Najveća mi je čast bila da igram za Srbiju i da narod činim srećnim".

Među svim takmičenjima u odori Orlova, urezano u memoriji ostalo je Evropsko prvenstvo, koje je održano u Austriji 2011.

"Izdvojio bih šampionat Starog kontinenta u Beču zbog atmosfere. Možda je bilo i 99 posto naših navijača u dvoranama. Osećao sam se da igram kao na domaćem terenu. Prethodno su reprezentaciju svrstali kao petog ili šestog favorita, a na kraju su savladani moćni Rusi i Italijani. Prvo zlato i ostaje u najlepšem mogućem sećanju".

Prezadovoljan je bio i u trenucima velikog slavlja na finalnom turniru Svetske lige u Krakovu pre skoro deceniju.

"Kada sam se najmanje nadao, došla je toliko čekana titula. Krivo mi je samo što nisam uspeo da se kvalifikujem na Olimpijske igre u Rio de Žaneiro 2016. godine. Ostao je samo gorak ukus zbog tog neuspeha. Međutim, završnica najkomercijalnijeg odbojkaškog takmičenja bila je perfektna. Osvojeno je zlato na prilično lagan način, uz veliku pobedu nad Brazilom".

(© MN Press)

Čak i kada je bio "otpisan", polazilo je Podraščaninu da zaseni konkurenciju na tlu Starog kontinenta. Tako je i bilo u Francuskoj, Sloveniji, Belgiji i Holandiji 2019.

"Jedan od najznačajnijih rezultata koji sam ostvario u karijeri je bilo još jedno zlato na Evropskom prvenstvu. Prethodno sam operisao Ahilovu tetivu, pa su pretpostavke bile da ću preskočiti takmičenje".

Oprostio se od reprezentacije u avgustu 2024, a otkrio je i kakvi su mu planovi do završetka profesionalne karijere.

"Imam želju da se kraj dogodi tamo gde je i sve počelo, u Novom Sadu. Nedavno sam se vratio u Lube da stavim tačku na italijansku priču. Redovno sam u kontaktu sa ljudima iz Vojvodine Mozzart. Voleo bih da doživim oproštaj i u voljenom klubu", zaključio je Podraščanin.