Arnaldi je hit, "Kancona Italijana" osvaja i Pariz

Rolan Garos čuda, izdanje 2026. Kao da je moralo da bude tako, kao da je posle godina dominacije jednog malog broja igrača, vulkan jednom morao da proradi i napravi haos u svetu tenisa.

Godinama je teniski svet obitavao unutar tri ključna temena, Federer - Đoković - Nadal. Odlaskom u penziju dvojice od njih, Novak Đoković je kao gladijator u koloseumu bio prepušten sam sebi i borbi sa mladim lavovima, pre svega Janiku Sineru i Karlosu Alkarasu.

Međutim, pariska scena, ta čuvena arena u kojoj su generacije igrača prolile hektolitre znoja da bi na kraju samo najbolji od njih dolazili do trona, ove godine podarila nam je obilje iznenađenja. Italijani imaju veliku ulogu u toj priči, posebno Mateo Arnaldi i Flavio Koboli, dvojac koji je malo ko pre početka turnira mogao da zamisli kao polufinaliste.

Jedan od njih dvojice će u nedelju igrati svoje prvo grend slem finale u karijeri, što je samo po sebi dovoljno čudesna priča. Ko zna, možda je ovo godina baš stvorena za Italijane. Nekako, sve navodi na to, jer prošlo je tačno 50 godina otkako je poslednji Italijan osvojio pehar u Parizu. Adrijano Panata bio je bolji te 1976. od Amerikanca Harolda Solomona, 6:1, 6:4, 4:6, 7:6 (3) i od tada italijanska zastava nije se zavijorila kao pobednička, na jarbolu na Šatrijeu.

Janik Siner, koji je ove sezone rano zaustavljen od Argentinca Huana Manuela Serundola, bio je jako blizu ostvarenja tog sna, u onom prošlogodišnjem epskom finalu sa Karlosom Alkarasom u kojem je imao 2:0 u setovima, 5:3 i četvrtom uz servis i 40:0, ali je izgubio meč posle pet sati i 29 minuta igre.

12.00: (1,40) Koboli (2,95) Arnaldi

Sinera na turnir nema, Alkaras nije ni dolazio zbog povrede, Đoković je u autu, tako da dvojica Italijana, uz Čeha Jakuba Menšika i Nemca Aleksanadera Zvereva, čine tu četvorku iz koje ćemo dobiti novog šampiona na pariskoj šljaci.

Mateo Arlandi je svakako najveće iznenađenje turnira. Reč je o momku koji je prošle godine pobedio Novaka Đokovića na startu turnira u Madridu. Kao 104. je došao u Pariz, bez ikakvih velikih očekivanja, posle ozbiljne povrede stopala zadobijene krajem prošle sezone, koja je uslovila njegov veliki pad na ATP listi i ispadanje iz kruga sto najboljih.

Pogled na njegovih prvih pet meseci sezone mogli bi kod nekog da izazovu depresiju - u Brizbejnu je ispao već u kvalifikacijama, na Australijan Openu u prvom kolu, baš kao i u Indijan Velsu, Majamiju, Bukureštu, Monte Karlu. Zaustavljen je već na startu kvalifikacija u Barseloni od Kventina Alisa i Madridu od Dušana Lajovića. Užasan niz rezultata.

Međutim, tada je napravio oštar zaokret, otišao je na čelendžer u Kaljari, osvojio turnir pobedom u finalu nad Hubertom Hurkačem (6:4, 6:4) i potom na Mastersu u Rimu stigao do trećeg kola, gde ga je zaustavila španska senzacija ove sezone, Rafael Hodar, u tri seta, 6:1, 4:6, 6:3.
"Nisam očekivao ništa značajno na Rolan Garosu, iskreno. Došao sam ovde sa željom da odigram što je moguće više mečeva, da ponovo steknem dobar osećaj na terenu. To sam osetio tek posle Kaljarija i Rima, jer sam pre toga imao milion sumnji svaki put kada bih izašao na šljaku. Kako je turnir prolazio, bio sam sve bolji. Umor svakako postoji, ali polako vraćam samopouzdanje. Pre mesec dana sam bio 150. na svetu, gubio sam bodove iz Madrida, pogledajte gde sam sad. Ovo nije nimalo slučajno, iza ovoga stoji ogroman mentalni rad", kaže Arnaldi, kojin je treće najniže rangirani igrač od 1990. u polufinalu.