INTERVJU - Nikola Grbić: Nisam mogao da uđem u taksi, a da Poljaci ne pričaju o olimpijskom zlatu

Čeznula je odbojkaška nacija u Poljskoj za olimpijskom medaljom skoro pola veka! Na putu ostvarenja željenog cilja pokušavale su brojne legende da posle 48 godina vrate reprezentaciju na podijum. Neobavljenog posla su se i završavali mandati Ferdinanda de Đorđija, Stefana Antige, Andree Anastazija, Edvarda Skoreka, Vitala Hejnena, Raula Lozana, Huberta Vagnera, Stanislava Goščinjaka, Danijelea Kastalanija, Rišarda Boseka, Aleksandara Skibe...

Kao nepremostiva prepreka na najvećoj sportskoj smotri na svetu pokazalo se četvrtfinale. Tako je bilo na izdanjima u Moskvi (1980), Atini (2004), Pekingu (2008), Londonu (2012), Rio de Žaneiru (2016) i Tokiju (2021). Kada su već i počele da kruže priče o "prokletstvu", pojavio se niotkuda srpski velikan u ulozi spasioca da stavi tačku na višedecenijski post. 

Nikola, svima prepoznatljiv kao samo jedan od članova trofejne porodice Grbić (prim. aut, brat Vladimir, otac Miloš i stric Slobodan bavili su se odbojkom), preuzeo je selektorsku funkciju u nacionalnom timu 2022. Krenuo je potom i u ostvarenje sna. Neophodno je bilo jedino da se strpi dva leta kako bi čekirao glavni zadatak na listi prioriteta.

Trofejna porodica - Nikola, Miloš i Vladimir Vanja Grbić

Na rastanku od 2024. godine, pogotovu prilikom sumiranja urađenog u proteklih 12 meseci, mlađi od braće Grbić, demantovao je postojanje "zle kobi". Ne samo da je preskočio kritičnu nokaut fazu, nego je otišao i dva koraka dalje. Iako nije uspeo da u Parizu ponovo ispiše istoriju iz Montreala (1976), ujedno razočara Francuze i osvoji zlato, čak je i odličje srebrnog sjaja bio svojevrstana poduhvat. Kako je prethodno bio i trećeplasirani na finalnom turniru Lige nacija u Lođu, Nikola je sebi i dodelio daleko više od prelazne ocene u intervjuu za Mozzart Sport.

"Ne mogu da kažem da je neuspeh osvajanje dve medalje na dva velika takmičenja, sad već treću sezonu u nizu. Naravno, iako uvek ostaje žal kada se dođe tako blizu zlata. Ne toliko zbog izgubljene utakmice, kojih je bilo i verovatno će ih biti napretek, koliko zbog činjenice da reprezentacija nije bila u povoljnijem zdravstvenom stanju. Samim time i da odigra najbolje u datom trenutku", istakao je Nikola za Mozzart Sport.

Nikola Grbić (© CEV)

Suvišno je napominjati da li je nekada čarobnjak na poziciji tehničara, a u budućnosti očigledno i vrsni strateg, osećao pritisak zbog visokih ambicija. Nije i tajna da je pripadao krugu favorita. Štaviše, "objektivna stremljenja" značila su da je podrazumevajuće da pokori konkurenciju.

"Nisam mogao da uđem u taksi, a da nije bilo priče da se očekuje zlato. Odbojkaška nacija kakva je Poljska, koja istovremeno podržava i prati reprezentaciju, praktično je računala na željeno odličje. Ništa i neobično, ako se imaju u vidu uspesi u protekle dve godine".

Nastojao je da odoli nametnuoj teniziji, mada mu nije bilo nimalo lako. Olakšavajuću okolnost predstavljalo je da se nije našao u nepoznatoj situaciji.

"Morao sam da se prilagodim pritisku. Znao sam da će da bude tako. Moj posao je bio da objasnim ljudima da nam ne pomažu svojim stavom. Svestan sam bio i odgovornosti, pogotovu što navijači nacionalni tim vole i podržavaju. S druge strane, fenomenalno su se sa pritiskom nosili i igrači. Iako su godinama bili u sličnoj situaciji, posebno je bilo boriti se za olimpijsku medalju".

Koliko se pratio svaki njegov potez u javnosti, potvrda je stizala i zahvaljujući različitim natpisima u medijima. Pored predstavnika "sedme sile" koji su dizali u nebesa kormilara, deo je u negativnom tonu pisao o uvertiri za prestonicu Francuske.

"Niti previše čitam, niti me zanimaju naslovi u novinama. Pre svega, zato što većina ljudi koja je pisala nije znala pravu situaciju. Nije znala ni kroz koje probleme prolazi i sa čime se sve suočava Poljska. Ukoliko i kreneš da pljuneš po nekome, samo ćeš skrenuti pažnju na sebe. A poznato je da se na taj način i samo dodatno podiže prašina. To su ujedno i bili glavni razlozi koji su mi ukazivali na to da ne bi trebalo da se bavim različitim komentarima".

Poljaci na podijumu u Parizu (© FIVB)

Dao je i slikoviti primer u jeku bitke za olimpijsku vizu...

"Posle deset dana od evropskog zlata igrali smo kvalifikaciono takmičenje za plasman na Olimpijske igre u Pariz. Doputovali smo u Kinu bez Mateuša Bijeneka, Bartoša Kureka i sa povređenim Vilfredom Leonom. Ekipa je bila poprilično izmrcvaljena te 2023. godine, evidentno i emotivno prazna nakon uspeha na šampionatu Starog kontinenta. Opet, Kanadi, Bugarskoj i Holandiji, uz već pomenutim ekipama, turnir u Aziji bio je gotovo i jedina šansa za Pariz".

Premijerna utakmica potrajala je duže od planiranog. Dovoljno da bivši šampion doživi neopravdane kritike.

"Iako smo bili favoriti protiv Belgije, koja je i igrala najbolju moguću odbojku u Kini, pobedili smo 3:2. Sutradan se u Poljskoj pojavio tekst novinara, kojeg niko i ne poznaje, sa fokusom na to šta se dešava u reprezentaciji. Suština je bilo kako smo sebi dozvolili da odigramo meč u pet setova. Dakle, govorimo o dešavanjima posle trijumfa, ne i poraza".

Previše se nije i obazirao, pošto su rezultati bilo jedino i pravo merilo.

"Kao selektoru pripalo mi je da odgovaram za stvari na terenu. Poljska je do tada odigrala sedam turnira. Na šest od sedam, na kojima su se delile medalje, četiri puta je igrala finale. Počevši od Svetskog prvenstva 2022, Lige nacija 2023, Evropskog šampionata 2023, do Olimpijskih igara 2024, uz dve bronze ponovo u Ligi nacija. Dela su govorila za moje izbore. A da li je mene neko podržavao ili ne, odnosno da li mu se nešto sviđalo ili ne, aposlutno me nije zanimalo. Trudio sam se samo da u svakom momentu izvučem maksimum".

Nikola Grbić (© FIVB)

Po povratku iz Grada svetlosti je stigla potvrda sa nebrojeno adresa da je zadovoljio apetite.

"Svi su bili oduševljeni zbog uspeha, od Federacije do sponzora. Interesantno je da se kod Poljaka svaka medalja slavi. Ne pravi se razlika između bronze i zlata. Svesni su koliko je teško bilo šta osvojiti. Po tome su i jedinstveni, nije slučaj kao u Srbiji. Ljudi su bili počastvovani, prihvatajući rezultat kao istorijski uspeh".

Ispisao je nove stranice almanaha i na ličnom planu. Srebrom je postao tek peti odbojkaški radnik koji je osvajao odličje na Olimpijskim igrama kao igrač i trener (prim. aut. prethodno je bio "zlatan" u Sidneju 2000. i "bronzani" u Atlanti 1996. godine). Pridužio se i privilegovanom društvu Bernarda Rezendea, Karča Kiraljija, Dženi Lang Ping i Jurija Česnokova.

"Jedino mi je nedostajalo srebro od tri medalje koje postoje. Priželjkivao sam više zlato. Međutim, ne mogu da budem nezadovoljan. Učestvovao sam po prvi put kao trener na Olimpijskim igrama, a po peti put ukupno. Žao mi je što se nije završilo sa prvim mestom. Ne mogu sopstvene ambicije da umanje stvari koje sam uradio. Važno je da sam i imao mogućnost da se uopšte nađem u toj situaciji. Osvojio sam medalju, verovatno i obezbedio podstrek za predstojeća takmičenja. Naravno, kao i uvek, ostvareno je zaboravljeno. Preostalo mi je da se osvrnem ka narednim ciljevima. Što se i kaže, idemo dalje".

Prema mišljenju šefa struke, umnogome je zdravstveni bilten uticao na poraz od Trikolora. Pitanje je i kakav bi ishod bio da je računao na kompletan roster.

"Definitivno su uticale povrede, uz dužno poštovanje Francuzima. Situacija bi bila znatno drugačija da nije bilo problema. Možda ne bismo pobedili, ali se i utakmica ne bi završila rezultatom 3:0 u korist protivnika".

Poljaci obožavaju odbojku (© FIVB)

Prisetio se da je prethodno i prilikom dogovora angažmana sve bilo podređeno Parizu. Čak je i brat Vanja isticao da će baš Nikola "skinuti poljsku kletvu".

"Potpisali smo trogodišnji ugovor u kojem su primarni cilj bile Igre u Francuskoj. Na prvom sastanku sam i rekao ljudima iz Federacije ako žele da budu olimpijski šampioni, moraju i tako da se ponašaju. Dakle, napomenuo sam da ne smeju da čekaju poslednji dan. Target je bila priprema za Pariz. Znao sam od tog momenta i šta moram da uradim da bi reprezentacija igrala za medalju".

Kuriozitet je da je pre puta produžio ugovor sa čelnicima krovne federacije, zaključno do 2028.

"To se i dogodilo neposredno pre Igara u Parizu. Naredni cilj je olimpijsko takmičenje u Los Anđelesu. Sve će i u 2025. da bude podređeno primarnom zadatku".

"Problem" je i da selekcija ne deli takmičenja po važnosti.

"Poljska nije Federacija kojoj nisu bitna kontinentalna nadmetnja. Nije kao što je slučaj sa Amerikancima. Oni su domaćini, već su se i kvalifikovali. Prema tome, mogu da rade i da se organizuju kako žele. Često i na druga takmičenja da šalju rezervne postave ili kombinovane sastave. S druge strane, mi ne možemo sebi da dozvolimo nešto slično. Zna se šta se očekuje na svakom turniru".

Nikola je uvek u fokusu medija (© FIVB)

Na dosadašnje izazove je i odgovarao sebi svojestveno - medaljama na evropskom i svetskom nivou. Trenutno ih je ukupno šest.

"Sedam takmičenja, računajući i kvalifikaciono za odlazak na Olimpijske igre u Kini 2023. Četiri finala na šest najznačajnijih turnira je uspeh kojim nijedna druga reprezentacija ne može da se pohvali u proteklom periodu. Treba i da budem ponosan na ostvareno u prethodne tri godine".

Novogodišnju želju je Grbić i podelio sa čitaocima Mozzart Sporta.

"Kao igrač imam dva svetska srebra i bronzu. U karijeri nedostaje i zlato na planetarnom nivou. Ako ga već nisam osvojio kao odbojkaš, nadam se da ću kao trener na Svetskom prvenstvu na Filipinima 2025. godine".

O predanosti i posvećenosti vidi se i po daljim razmišljanjima.

"Kao i poslednjih godina, fokus je na značajnjijem takmičenju - Svetskom prvenstvu. Pripreme kreću i od prvih dana 2025. Sve pre toga biće iskorićeno da što bolje dočekamo izazov na Filipinima. Verovatno bi većina igrača dobila slobodno leto da igramo Evropski šampionat. Kako je situacija drugačija, mnogima je poslednja šansa za još jedan vrhunski rezultat. Zaslužuje zato i nacija da na tom takmičenju vidi najjaču moguću Poljsku, zaključio je Nikola.

Naredni cilj je svetsko zlato (© CEV)