Harkov, Krakov – ma, isto ti je to

Katkad se napravi lapsus i verovatno da nema osobe koja nije čula: kako se kaže – Iran ili Irak? U vaterpolo svetu bi nešto slično moglo da se upotrebi sa gradovima umesto država, zapravo je do toga došlo u Beogradskoj areni.

Duše vreme se Konstantin Harkov vodi kao reprezentativac Hrvatske, aplicirao je ruski vaterpolista za promeni sportskog državljanstva nakon neuspelog kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Tokiju. Hteo je da ispuni san, da počne da osvaja medalje i to mu je u novoj kapici pošlo za rukom. Hrvatska je pobedila Sloveniju sa 20:4, levoruki šuter je utakmicu protiv započeo pogotkom, a spiker je pobrkao evropske gradove...

Moglo se čuti da je strelac Krakov, a ne Harkov. Lapsus, lapsus... Događaju se takve stvari, gore je kada dođe do materijalnih grešaka.

Na početku je bilo: Harkov, Krakov – ma, isto ti je to. Nadalje problema sa prezimenom nije bilo, ali su Slovenci imali problem da zaustave Kostu. Nije im polazilo za rukom da ga odseku. Niti je pravio lične greške, niti mu je drhtala ruka. Četiri puta je opalio i tri pogodio, imao je i pet asistencija, a tri puta je prvi doplivao za loptu.

Ivica Tucak može da bude zadovoljan izdanjem naturalizovanog Rusa, kao i Zvonimira Butića, strelca četir gola. Pucalo je na nezgodnoj strani, Hrvati su lako tresli mrežu, a nisu zapinjali. Dosta rotacija, dosta raspoloženih igrača. Išlo je Filipa Kržića, Marka Žuvelu, Lorena Fatovića, Franka Lazića, Anta Vukičevića...

Podjednako uspešni bili su hrvatski golmani. Ivica Tucak ih je rotirao, isprva je branio Marko Bijač i imao je šest intervencija, da bi potom Ivan Marcelić upisao pet. Obojica su primila dva gola u utakmici koja je podsećala na sparing.