Grbić i Đani za vrh kao nekad, italijanska opsesija i Rezendeov povratak

Svake četiri godine epicentar odbojkaških dešavanja je turnir na Olimpijskim igrama. Kako je i na 33. podeljeno samo po 12 viza u muškoj i ženskoj konkurenciji, reprezentacije koje su čekirale karte i ukrcale se u avion za Pariz su samim plasmanom napravili uspeh. Sada ih deli „svega“ šest krupnih koraka do ostvarenja najvećeg dostignuća u istoriji sporta – naslova olimpijskog šampiona.

Stremljenja i snovi su jedno, realne mogućnosti nešto sasvim drugo, iako se nijednom nacionalnom timu unapred ne može uskratiti maštanje. Da li će to ponovo biti Francuzi, silno motivisani Poljaci, uvek ambiciozni Italijani i Amerikanci, samouvereni Japanci, temperamentni Brazilci i Argentinci, neugodni Nemci, standardno dobri Slovenci ili će Kanađani i Egipćani iskoristiti ulogu totalnih autsajdera, napraviti senzaciju i zaseniti favorite, odgovor će nam do 10. avgusta dati 26 „bitaka“ koje će biti održane u dvorani „Južni Pariz 1“.

FRANCUSKA – REPRIZA ILI RASTANAK (KVOTA 7,00)

Kada jedan od pretendenata za zlatnu medalju organizuje Olimpijske igre, verovatno će od prvog dana imati ogroman pritisak da u delo sprovede težnju nacije. A kada je ta ekipa istovremeno i osvajač najsjajnijeg odličja sa prethodnih Igara u Tokiju, jasno je da mora pronaći način da zadovolji očekivanja celokupne javnosti. Nezahvalna uloga pripala je upravo Francuzima koji će pokušati uz pomoć domaćeg terena da ponove rezultat iz prestonice Japana. Sa novim selektorom Andreom Đanijem, koji je zamenio Lorana Tilija i Bernarda Rezendea, aspiracije Trikolora su usmerene makar ka plasmanu u polufinale, ako ne i finale.

Pored publike, italijanski stručnjak uzda se i u dobar deo sastava koji je ispisao istoriju u Tokiju. Tačnije, na deset od 12 igrača iz zlatne generacije (prim. aut. nedostaju samo Stefan Boje i Daril Bultor). Među njima najveće prohteve može imati u likovima zvezda kao što su primač servisa Ervin Engapet, libero Ženja Grebenjikov, tehničar Antoan Brizar, korektor Žan Patri... Generalna proba već je bila uspešna, a napravljena je osvajanjem titule u Ligi nacija. Iako nekada trofejni odbojkaš nije mogao tada da računa na najjači mogući roster, deluje da je sada u daleko boljoj startnoj poziciji. Čak i bez obzira na to što na papiru nema najkvalitetniji „odbojkaški ansambl“ u odnosu na ostale reprezentacije. Međutim, Đani je i više nego svestan ultimatuma, kao i da bi sve osim medalje, bila ona i bronzana, značilo i potencijalni rastanak sa Francuskom...

POLJSKA – VELIKI JE PRITISAK NAD GRBIĆEM (KVOTA 5,00)

Specifična vrsta imperativa postavljena je i pred Nikolom Grbićem. Selektor Poljske „jedini je krivac“, jer sa ovom reprezentacijom već dve godine beleži uspehe. Bio je najbolji u Ligi naciji, osvojio je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2022, a popeo se i na krov Starog kontinenta u 2023. Kako trenutno radi u državi čiji narod „živi“ za odbojku, čini se da je sam sebi nametnuo breme favorita. Do sada je i više nego efikasno odgovarao na brojne izazove sa kojima se suočavao. Doduše, ništa ne može da se poredi sa ambicijama na Igrama u Parizu.

Tokom prijateljskih utakmica njegova ekipa pokazala je sa kakvim potencijalom raspolaže na terenu. S druge strane, neki zabrinjavajući nedostaci su uočljivi u igri. Nisu zanemarljivi ni sitni kadrovski problemi zbog čega je na Memorijalu „Huberta Vagnera“ morao da odmara naturalizovanog Kubanca Vilfreda Leona. Poslednje provere protiv Japana (poraz 2:3) i Sjedinjenih Američkih Država (pobeda 3:2) ukazale su na to da belo-crveni trenutno nisu u najboljoj formi. Sugerisao je mlađi od braće Grbić i više puta da je neophodno strpljenje. Kako se Poljaci nalaze u “grupi smrti” sa Brazilom, Italijom i Egiptom, tako će već na startu preliminarne faze morati da pronađu način za tradicionalno jake rivale. Barem ako žele uopšte da dođu u mogućnost da se okite prvom medaljom još od zlatnog odličja sa Igara iz Montreala 1976. godine.

ITALIJA – DA LI JE KONAČNO KUCNUO ČAS? (KVOTA 6,00)

Ništa manje se ne predviđa ni aktuelnim svetskim šampionima – Italiji. Strateg Ferdinando De Đorđi ima ubedljivo najmlađu ekipu na turniru sa prosekom od 24,2 godine. Njihova najveća prednost možda se i ogleda u tom podatku. Prethodna takmičenja pokazala su da nedostatak iskustva zapravo i ne predstavlja manu, već isključivo benefit. A za pozitivnu atmosferu tokom priprema zasluge treba pripisati upravo selektoru. Naime, on je zajedno sa ostatkom stručnog štaba organizovao i zanimljive tim bildinge. Delio je reprezentativcima kompase i mape i „naterao“ ih da udruženim snagama traže put do olimpijskog postolja. S druge strane, kako se sve dešavalo na planini, morali su da idu i u pronalazak i branje začinskog bilja zbog neophodnih sastojaka za pripremu obroka.

Kada je reč o igračkim kvalitetima, prva napadačka opcija je Alesandro Mikjeleto, koji je u klupskoj sezoni za nama osvojio Ligu šampiona u dresu Trentina sa Markom Podraščaninom, uz zasluženo priznanje za najkorisnijeg odbojkaša finalnog okršaja protiv poljskog Jastržebskog. Primač servisa, koji je već sa 20 leta kompletirao evropsko i svetsko zlato na reprezentativnom nivou, priželjkuje i podršku od korektora Jurija Romana, ali i maestralnog tehničara Simonea Đanijelija. Ko zna, čini se da baš ovaj udarni tercet može da bude dovoljan da Italija stigne do prvog olimpijskog zlata ikada! Prava je i šteta što će Azuri do tog cilja morati bez Simonea Ancanija. Srednji bloker je u prethodnom periodu imao ozbiljnih srčanih problema, pa je donedavno bilo i upitno da li će biti prinuđen da završi profesionalnu karijeru.

SAD – SVE JE BILO PODREĐENO PARIZU (KVOTA 7,50)

Poznato je i da Amerika na poseban način doživljava učešče na Igrama i da se po završetku jednog odmah preorijentiše na početak drugog ciklusa. Zato i ne čudi da je Džon Sperou kao glavnokomandujući sve podredio takmičenju u prestonici Francuske. Potpuno je u drugi plan skrajnuo ovogodišnju Ligu nacija, zauzevši tek 12. poziciju i nadajući se da baš u Parizu može da vrati nacionalni tim do trona – prvog još od Igara u Pekingu (2008). Na taj način je i posložio igrački mozaik u kojem bi glavne ulogetrebalo da imaju perjanice poput Metjua Andersona, Arona Rasela, Džefrija Džendrika, Majke Kristensona, Maksvela Holta i Torija Defalka.

JAPAN – BLAN “KUVA” ZA RASTANAK (KVOTA 11,00)

Ukoliko bi određena selekcija mogla da napravi iznenađenje, prva asocijacija bio bi Japan. Azijska reprezentacija predvođena Filipom Blanom sa klupe u poslednje dve sezone niže uspehe u Ligi nacija. Osvajanjem srebrne (2024) i bronzane medalje (2023) potvrdili su da nisu samo konkurentni u mečevima protiv nominalnih favorita, već i da bi pojedini rivali trebalo da strepe zbog njihovih nesumnjivih atributa u igri.

Popularni Samuraji imaju priliku da se evenutalno dobrim rezultatom na Igrama na fantastičan način rastanu od francuskog stručnjaka, koji je od 2017. uključen u rad državnog tima. Najpre kao asistent u stručnom štabu, a od 2021. i kao selektor. Kako je Blan nedavno izjavio, tešku odluku doneo je u periodu između decembra prošle i januara ove godine, kada Odbojkaški savez Japana nije bio spreman da mu ponudi bilo šta za budućnost. Možda i bekgraund dodatno motiviše njegove pulene, pre svega korektora neverovatnih fizičkih predispozicija Judžija Nišidu, lucidnog dizača Masahira Sekitu, primače servisa Jukija Išikavu, čija je karijera protkana sjajnim nastupima na Apeninima, kao i Rana Takahašija, da ponove plasman sa Igara iz 1972. kada je neka starija generacija u Minhenu zauzela prvo mesto.

BRAZIL – POVRATAK NA „MESTO ZLOČINA“ (KVOTA 8,50)

Brazil je na pomalo razočaravajući način završio učešće na Igrama u Tokiju. Kao branilac zlata bio je „tek“ četvrti, pa sada želi da se nekako provuče makar i do bronzane medalje. Na selektorskoj funkciji ponovo je legendarni Bernardo Rezende, za čije ime su i vezani najveći uspesi reprezentacije. Čuveni trener se posle najlepšeg mogućeg oproštaja – titule olimpijskog šampiona na Igrama u Rio de Žaneiru (2016), vratio za poljuljano kormilo nacionalnog tima, očigledno željan novih izazova i u 65. godini života. Nije u prilici da računa na moćnu ekipu koja je dominirala na svetskom nivou u periodu od 2002. do 2010, ali je i u Francusku poveo poprilično respektabilan sastav. Bruno Rezende, Lukas Satkamp, Rikardo Lukareli, Joandi Leal, Isak Santos i Tales Hos ne spadaju u grupu odbojkaša za potcenjivanje, samo je pitanje da li su kadri da iz drugog reda kandidata za zlatno odličje nadigraju favorizovane Francuze i Poljake.

ARGENTINA – HIT IZ TOKIJA SE OPET NADA (KVOTA 13,00)

Skupo je i Argentina koštala Brazil u Tokiju, kada je u maratonu za bronzu posle pet setova napravila senzaciju. Teško je očekivati da bi Gaučosi slično mogli da urade i u Parizu, ali niko ne može da im uskrati nadanje. Iskusni Marselo Rodolfo Mendez kao i na pripremama za ranija takmičenja nije imao previše dilema. Notu južnoameričkoj selekciji u napadu trebalo bi da daju Fakundo Konte, Bruno Lima, Lučijano Palonski i Bruno Loser, dok će ključevi igre još jednom biti povereni genijalnom tehničaru Lusijanu De Čeku. Glavobolju pred polazak mu je samo zadao i jedini libero u sastavu Santijago Danani, koji je povredio skočni zglob u prijateljskoj utakmici protiv Italijana. Na kraju se ispostavilo, barem na osnovu prijave konačnog rostera, da je 29 – godišnji odbojkaš spreman za povratak na teren.

SLOVENIJA – POTENCIJALNA MINA BEZ KLUPE (KVOTA 10,00)

Potencijalna mina svim reprezentacijama mogli bi da budu neugodni Slovenci. Zmajčeki su se odavno dokazali na evropskom nivou, ali im nedostaje i vredan rezultat na planetarnom, pored četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu 2022, kako bi probili barijeru i konačno pokazali pravu vrednost. Imajuću u vidu da po prvi put učestvuju na Olimpijskim igrama, gotovo je nemoguće proceniti da li će biti oduševljeni samim ambijentom...

Kvaliteta imaju i više nego dovoljno, jedini problem sa kojim se suočava selektor Georgi Kretu su neadekvatne zamene za Tinea Urnauta, Tončeka Šterna, Klemena Čebulja, Alena Pajenka, Jana Kozamernika. Potvrdilo se nebrojeno puta da ih je očigledan nedostatak opcija sa klupe koštao većeg broja medalja, mada bez ikakve dileme svima mogu da pomrse račune čisto vrebajući iz senke.

NEMAČKA - ČUVAJTE SE GROZERA (KVOTA 20,00)

Ostali učesnici poput Kanade, Srbije, Egipta i Nemačke smatraju se totalnim autsajderima. Praktično su i pre premijernih mečeva u grupnoj fazi otpisani u daljoj borbi za odličja. Simpatična četa iz Afrike više je u turističkoj nego takmičarskoj poseti, za razliku od severnoameričke kojoj bi i prolazak u četvrtfinale bio rezultat ravan osvajanju jedne od medalja. Ipak, među svim potcenjenim selekcijama, deluje da Panceri imaju najveće šanse. Naravno, sve pod uslovom da iskustvo korektora Đerđa Grozera bude od presudnog značaja kada se budu svodili računi o njihovom nastupu u Parizu. Tokom kvalifikacija niko nije obraćao pažnju na Nemce, pa su u konkurenciji Brazila, Italije, Kube, Ukrajine, Češke, Irana i Katara zauzeli lidersku poziciju na turniru u Rio de Žaneiru. Ostalo je samo da se vidi da li favoriti u međuvremenu na ozbiljniji način planiraju da im se posvete ili će izabranici Mihala Vinjarskog kao u Južnoj Americi podeliti nove lekcije nadobudnim protivnicima...

Piše: Uroš Selenić