Gotova decenijska patnja Italijana: Mađari na krivoj nozi uhvatili samo Srbiju

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Više puta su poslednjih godina Italijani igrali finala Svetskog prvenstva, kitili su se medaljama i na Olimpijskim igrama, ali u prethodnoj deceniji niti jednom nisu se našli na pobedničkom postolju na kontinentalnom šampionatu. Patnja je trajala punu deceniju, gotova je u – Zagrebu. Nisu mogli Mađari da se nose sa Hrvatima u polufinalu, ni sa četom Alesandra Kampanje u meču za bronzu, na kraju se ispostavilo da su na krivoj nozi uhvatili samo Srbiju – 12:7.

Mađari su se izduvali, svu energiju su potrošili pre utakmice za treće mesto. Ništa nisu sačuvali za Italijane, koji su bili naoštreni da se makar malo iskupe za težak poraz od Španaca – za 20 minuta dali tek jedan gol, ušao im je u glavu najbolji mladi golman sveta Unaj Agire – i posle tačno jedne dekade na Evropskom prvenstvu pozicioniraju se kao trećeplasirani tim.

Žolt Varga verovao je Viktoru Đapjašu, pružio mu je šansu da brani od starta, međutim, brzo je morao da posegne za Markom Banjajem. Mladi čuvar mreže ništa nije mogao da skine, italijanski šuteri čitali su ga kao otvoreni knjigu. Zaustavio je tek jedan udarac i omogućio rivalu da podesi nišanske sprave, te se oseća komfornije i lagodnije u bazenu. Mađarska je krenula iz minus faze, bekovi su neutralisali centre. Odmahivali su rukama Balaž Haraj i Peter Kovač, nisu bili dominantni. Isključenja jesu uspevali da izbore, međutim, nervoza najiskusnijih odražavala se i na mlađe.

U četvrtfinalu protiv Srbije činio je Vince Vigvari čuda, odigrao najbolji meč u seniorskom državnom tim. Tresao je mrežu iz svih pozicija, ali u napadima sa igračem više u duelima sa Hrvatima, a zatim i Italijanima, češće je lopta tresla konstrukciju gola ili završavala u naručju golmana, nego iza njihovih leđa. Ipak, iako nije bio tako ubojit, opet je bio glavna i najpouzdanija napadačka opcija.

David Tartaj (©European Water Polo Championship 2024)

Vince Vigvari i David Tartaj su šutevima sa preko šest metara matirali Marka del Lunga, međutim, italijanska „jedinica“ je u više navrata izašla kao pobednik. Lopta mu se lepila za prste, raslo je samopouzdanje kompletnog tima i samo je Frančesko di Fulvio bio u kontraritmu. Prva italijanska „puška“ se sita ispormašivala, zato su Andrea Fondeli i levoruki Pro Rekov as Gonsalo Ečenike povlačili hirurški precizne rezove. I spakovali po tri gola.

Naturalizovani argentinski vaterpolista – Gonsalo Ečenike pre italijanske kapice nosio i špansku – prelomio je utakmicu, potpuno razoružao Mađare, koji su svaku nadu da mogu da se vrate izgubili kada se uključio Đakomo Kanela. Utihnuli su i mađarski navijači, bubanj je prestao da odzvanja na akustičnom bazenu, no i na četvrto mesto mogu da budu ponosni, jer Žolt Varga je u Zagreb pobveo rezervni sastav i mladi momci nisu se obrukali. Naprotiv. Pripredili su najveće – možda i jedino – iznenađenje.

Ni navijači nisu bili razočarani, ispratili su mađarske dečake aplauzima. Znaju i oni da će mnogi od njih u narednoj dekadi biti nosioci igre državnog tima. Pogotovo Vince Vigvari. Momak rođen 2003. godine spakovao je tri komada Italijanima, njegov „klasić“ David Tartaj jedan manje. Falili su svetskim prvacima precizni hici momaka koji su u Fukuoki bili deo reprezentacije – Adama Nađa i Gerga Feketea.

MAĐARSKA – ITALIJA 7:12

(1:4, 2:4, 1:2, 3:2)

Zagreb

Bazen: Mladost

Sudije: Adrijan Aleksandresku, Vojin Putniković

MAĐARSKA: Banjaj (10 odbrana), Tartaj 2, Molnar, Pol, Vi. Vigvari 3, Nađ 1, Varga, Burijan 1, Kovač, Ve. Vigvari, Vismeg, Haraj, Đapjaš (1 odbrana).

ITALIJA: Del Lungo (9 odbrana), Di Fulvio, Kondemi, Marcijali, Fondeli 3, Kanela 2, Rencuto 1, Ečenike 3, Prešuti 1, Bruni, Di Soma 1, Veloto 1, Nikozija.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE:

Utorak

FINALE

20.15: (2.40) Hrvatska (6.25) Španija (1.95)

MEČ ZA TREĆE MESTO

Mađarska – Italija 7:12

MEČ ZA PETO MESTO

18.30: (1.60) Grčka (8.00) Crna Gora (2.95)

MEČ ZA SEDMO MESTO

Srbija – Rumunija 18:7