Genijalni um o blanko ugovoru, Hrvatima i 'ludom' golmanu: Imam posla sa opsesivnim čovekom
Vreme čitanja: 6min | pon. 15.01.24. | 17:26
„Čim se završi utakmica, Unaj Agire traži da pogleda snimak kako bi video gde je grešio. Njegov odnos prema vaterpolu je fascinantan“, kaže Felipe Perone, najveći umetnik u svetskom vaterpolu
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)
Evropsko prvenstvo je u Dubrovniku svečano otvoreno – pre toga voda se već talasala u bazenu Gruž – utakmicom između Hrvatske i Španije u kojoj je Loren Fatović pogurao kontinentalnog šampiona do peteraca, a tamo je u apsolutnog junaka izrastao Marko Bijač. Dve reprezentacije zatvoriće turnir u Zagrebu, boriće se u finalu za zlato i olimpijsku vizu za Pariz, a moćno oružje Crvene furije biće najveći umetnik svetskog vaterpola, genijalni um od koga domaći igrači ništa neće biti u stanju da sakriju, jer dogovore može da im čita sa usana.
Izabrane vesti
Felipe Perone je tri godine nosio kapicu Juga, a ka Dubrovniku ga je pogurala supruga Hrvatica. Korčulanka ga je usmerila ka hrvatskom gigantu, na krajnjem jugu Dalmacije naučio je jezik i sa klubom iz Gruža osvojio – sve. Ligu šampiona, Superkup, Jadransku ligu, domaće trofeje. U tom periodu nastupao je za brazilsku reprezentaciju, stao pod barjak zemlje u kojoj je rođen i predvodio je na Olimpijskim igrama u Riju, da bi od 2018. ponovo obukao opremu Španije.
Upravo od tog momenta Crvena furija je u evropskom i svetskom vrhu, ne greši na velikim turnirima, redovno igra u polufinalima i gotovo uvek osvaja medalje. Evropsko zlato nikada nije završilo na Iberijskom poluostrvu, Španija u Zagrebu od njega deli još jedan trijumf, a možda i bitnije od toga kako će pucati Felipe Perone, Alvaro Granadosa, Alberto Munaris ili Bernat Sanauha biće učinak Unaja Agirea među stativama.
U polufinalu protiv Italijana u Unaja Agirea je ušao duh Danijela Lopesa Pineda, koji je u glavnom gradu Hrvatske uz doskorašnje reprezentativne drugove zajedno sa Franom Fernandesom. Mladi španski golman je od 18 udaraca ukrotio čak 14! Izluđivao je italijanske čutere, pogotovo njihovog najboljeg – Frančeska di Fulvija. Sedam puta je opalio i nijednom nije pogodio.
„Unaj je lud, imam posla sa čovekom koji nije normalan. Čim se završi utakmica on traži odmah da pogleda snimak. Gleda kako je promio golove, šta je pogrešio. Njemu je vaterpolo opsesija i drago mi je da jedan tako mlad čovek, sa 20 godina, ima takav odnos prema igri, prema sportu. To je fascinantno“, rekao je Felipe Perone.
Za Španiju će biti krucijalno da Unaj Agire makar izbliza bude na tom nivou, jer na suprotnom kraju bazena Marko Bijač hoće. Hrvatska je do sada mogla da računa da će imati oko deset odbrana i da će u proseku zaustaviti svaki drugi šut. U modernom vaterpolu uticaj golmana na krajnji ishod je ogroman.
Štošta se promenilo, ali kada čuvar mreže ima dan – utakmice i dalje mogu da budu na mali broj golova. U zbiru da ne pređu 20. Nije čest slučaj, ali Italijani su dva puta u samo nekoliko meseci bili bespomoćni, ništa nisu mogli španskim golmanima.
„Odlično smo odigrali polufinale, našli smo formulu za Italijane. Sa njima je uvek specifično, jer su vrlo agresivni. Takvi su bili i u polufinalu, krenuli su sa presignom. Ali, mi smo navikli na to, mi smo spremni za to. Takve utakmice se ne dobijaju na kvalitet, nego na srce, na energiju“.
Felipeu Peroneu je zbog „mira u kući“ uvek drago kada Hrvatska pobeđuje, osim kada naleti na Španiju. Doduše, na Evropskom prvenstvu za Barakude nije navijao u polufinalu, imao je i valjan razlog za to.
„Dugo sam igrao u Hrvatskoj, ali sada sam navijao za Mađare, jer bismo imali obezbeđenu olimpijsku vizu da su oni ušli u finaale. Morao sam da napravim izuzetak, sada stvarno nisam mogao za Hrvatsku“.
Pre nekoliko dana Hrvatska je slavila dve velike pobede u jednom danu – u vaterpolu i rukometu. Preko Grka se plasirala u polufinale, dok izabranici Gorana Perkovca deklasirali Crvenu furiju na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Kao retko kada selekcija sa Pirinejskog poluostrva bila je ponižena. Brazilac sa španskim pasošem se nada da neće identična slika biti u sutrašnjem velikom finalu na bazenu zagrebačke Mladosti.
„Pratim, pratim rukomet, kako ne. Sada zbog Evropskog prvenstva nisam stigao da pogledam, ali video sam rezultat. Nadam se da tako neće biti u našem finalu“.
Moraće španski selektor David Martin da pronađe način kako da potopi hridi koje će viriti na dva metra pred golom Unaja Agirea, ali i kako da minimizira uticaj Lorena Fatovića na igru Hrvatske.
„Uvek kažem da Hrvatska ima dva najbolja centra na svetu. Josip Vrlić i Luka Lončar su kao ostrvo na dva metra. Teško je igrati odbranu protiv njih i generalno protiv Hrvatske. Loren Fatović je lider ove ekipe, ali izuzetno dobri su i Marko Žuvela, Jerko Marinić Kragić... Još kada Markjo Bijač ima dan, neverovatno teško ih je dobiti“.
Dobro zna Felipe Perone koliko će Špancima biti teško u finalu, jer će protiv sebe imati i 2.000 duša na tribinama. I tradicija ne ide u prilog bronzanima sa Svetskog prvenstva iz Dohe. Kada je Hrvatska domaćin kontinentalnog šampionata, ona ga i osvoji.
„Ovde sam bio i 2010. i pobedila je Hrvatska. Bio sam u Splitu 2022. i dobila je Hrvatska. Očekivano je da ponovo osvoji zlato, ima tu nešto specijalno, ali mi nećemo odustati. Želimo i mi to zlato“.
Na startu Evropskog prvenstva Barakude su u Gružu anulirale zaostatak, Marko Bijač je odbranio peterac Alvaru Granadosu, a blistavi um iz Rio de Žaneira priželjkuje da on i saigrači manje osciliraju, jer samo tako mogu da izbegnu drugi poraz od Hrvatske na prvenstvu i dođu do zlata i olimpijske vize.
„U prvoj utakmici smo puno oscilirali. Protiv ovakve Hrvatske ako pogrešiš – kazne te. Bilo je trenutaka kada smo imali kontrolu nad utakmicom, takođe i onih kada nismo. U finalu moramo da budemo stabilniji da bismo pobedili“, poručio je Felipe Perone i dodao:
„A, jesmo izgubili, ali na peterce. To je kao nerešeno. Moramo da se spustimo, da odmorimo, biće ogromna borba sutra“.
Jedan mali deo na tribinama će biti rezervisan za španske navijače. Supruga vaterpolo umetnika neće imati prava na izbor...
„Postoji samo jedna opcija, nema druge. Za mene. Ako ne bude tako, onda je gotovo, kraj braka. Neće mi više biti supruga“, kazao je kroz osmeh as Barselonete i nastavio:
„Supruga je uticala na to da dođem u Dubrovnik i zaigram za Jug, ona me je gurala. Nije blanko ugovor, ali... Uticala je. Dosta. Porodica mi je u Zagreb stigla pred polufinale, bili su na tribinama. Drago mi je da su gledali ovakvu utakmicu. Oni su bili u Splitu i izgubili smo u polufinalu, sada smo dobili, a atmosfera u finalu će sigurno biti spektakularna“.
U bazenu retko greši, a i kada se služi jezikom sa ovih prostora. Odlično razume i mentalitet Hrvata za koje je do pre koju godinu nastupao španski vaterpolista Ćavi Garsija. Poliglota je kao i njegov sunarodnik Žoao Pedro Fernandes, golman Partizana, koga je poslao za Beograd.
„Govorim portugalski, španski, katalonski, engleski, hrvatski... Mi sve to pomešamo kod kuće. Ludilo, skroz luda priča. Pričam i italijanski, tako da se sa svima jako dobro razumem“, završio je Felipe Perone.