Gde grešimo i da li se zanosimo da imamo talente na svetskom nivou?

Ivane,prevaro,dzaba ti se brisu komentari. Niko tebe i Rastka ne voli u Srbiji.

Мени се лично овај текст свиђа, јер излистава рукометни потенцијал који имамо и коментарише, боље речено истиче колико је фактор играња важан за напредак младих играча. Али није ми намера да коментаришем текст, већ да покушам да дам лични лично виђење постваљеног питања: Где грешимо? Најлакше је грех спаковати на леђа овога или онога. А одговор није лак и не може се посматрати као једнофакторски, јер грешака чини ми се има на више различитих, али повезаних фронтова и одговор на постављено питање тешко се може дати без мало детаљнијег истраживања. Шта по мени треба истаживати? (1) Квалитет индивидуалног рада са млађим категоријама у сфери техничког, тактичког и физичког напредовања играча? Чини ми се да је Никола Јевремовић - Гужва био наш последњи тренер који је велику пажњу посвећивао индивидуалном раду и који играче није распуштао по завршетку првенства већ тек на крају јуна, радећи са њима два пута дневно на елементима које сам набројао. Нисам баш упућен и искрено се надам да сличних стручњака има и данас, али бих волео да знамо ко су данас ти људи који посвећено и стручно раде са младим играчима. Наравно, ако их има, а ако их нема, морамо их стварати од тренера који су теоријски добро потковани, али и који су добри демонстратори и спортсли педагози. (2) Металопластика (у мушком) и Јуниор (у женском) рукомету су по резултатима које постижу у последње време, лидера рада са млађим категоријама у Србији. Питање за истраживање је логично: Да ли рад са млађим категоријама подређујемо колективном успеху или "прављењу" изузетних појединаца? И друго: Да ли је могуће (а ја мислим да је могуће) стручни рад у клубовима организовати да се задовоље оба захтева? (3) Да ли је могуће формирати наградни фонд са прецизним критеријумима који награђују клубове који дају играче за репрезентативне селекције (зависно од пласмана тих селекција)? Или још боље питање: Може ли се сваке године по критеријумима сличним ЕХФ или ИХФ направити ранг листа клубова у Србији од 1 до п где се рачунају сви клупски резултати (сениори, јуниори, кадети, пионири). Такве ранг листе (мушка и женска) би биле опет разлог да се водећи клубови новчано стимулиш за постигнуте резултате, али би биле и снажан показатељ за локалне самоупаве и спонзоре при издвајању средстава за финансирање. (4) У тексту се помиње недовољна тактичка оспособљеност играча (а и стручног штаба). Програм развоја рукомета у Србији за период 2016-2020. недмослилено помиње Универзални програм рада са млађим категоријама на 4 узрасна нивоа (10, 12, 14 и 16 година) и 4 стручно методичка плана (технички, тактички, физички и психолошки, тј. вољно-мотивациони. Питање је да ли смо способни као рукометна организација у Србији да направимо такав Програм који ће бити обавезујући за све школе рукомета (и клупске и приватне)? Чини ми се да би онда чланови репрезентативних селекција били колико-толико једнако обучени када дођу у репрезентацију одговарајућег узраста? (5) Питање одласка наших младих играча у иностранство је болно питање. Јер по свој прилици их пре открију инострани скаути (то су углавном наши људи), него селектори наших млађих репрезентативних селекција. Са њима у иностранству изгледа нико више ништа индивидуално не ради, или ако ради то је недовољно, а деци са 15-16 година тај и такав рад је заиста неоходан. Од њих се очекује да се недовољно обучени снагом свог талента изборе за место у тиму у конкуренцији са старијим, формираним играчима који играју за бар 50 пута веће износе. (6) Слична је ситуација и у нашим клубовима. Како форсирати Паповића, кад на његовом месту игра вероватно најбоље десно крило Супер лиге Матеја Додић? А нико није постао играч само на тренингу или на клупи. Да ли решење у другим тимовима клубова или у двојним лиценцама? (7) Скандинавске земље, Француска, Немачка, Шпанија, па и Словенија и Хрватска, у последње време и Мађарска имају корисна и применљива искуства. Некада су они учили од нас. Сада је време да и ми искористимо нешто од њихових добрих искустава, јер није срамота учити од бољих. Поменуто истраживање би морало обухватити и упоредну анализу њихових позитивних искустава. Вероватно ту има и других важних питања. И одговор на питање: Где грешимо? је очигледно комплексан. Актуелна рукометна Србија тражи чаробњака. Тренера А заменимо тренером В и све тако до ангажовања иностраних тренера. Видели смо да то нису ни Брегар ни Ђирона. Не верујем да ће то бити ни респектабилни Дал ни Гонзалес, јер они су добили улогу тренера - селектора, а српском рукомету у овом тренутку нису потребни људи који окупљају најбоље играче којима располажемо, већ наме рукомету требају тренери – стрпљиви, систематични и на дужи период бирани тренери – ствараоци репрезентације. Једно је ипак сигурно. Повратка међу првих 10 у Европи нема док не будемо на сваком од седам позиција у тиму имали играче који су на тој позици међу 10 најбољих у Европи. Зато за одговор на постављено питање није довољан један новински чланак (ма колико он аналитичан био), Одговор мора тражити рукометна организација у Србији и то једниственим ставом у коме нема места за наш добро познати систем „ко у клин, ко у плочу“. Извините на опширности.

Samo vas gledam. Brka vas takodje gleda. Trenutno lajkuje. Na Senjaku je veselju, stigla prsuta iz Pljevalja.

Uopste nije bio incident vec nije poveden najbolji junior.Defanzivna masina,koja bi spojila odbranu,Igrac Radnickog KG, igrac koji je u super ligi davao po 7-8 golova Partizanu i Vojvodini.Radi se o Radovanu Maljevicu.Momcima svaka cast na borbi ali je selektor izgubio medalju.On i sam zna to o cemu pisem,tako da je birao i sada moze da ide.

Ja i dalje tvrdim da je ovo odlicna generacija sa malim korekcijama koje bi napravio u igrackom sastavu… Vidim da se spominje Maljevic koji je uz Panića trebao da bude pivot , Ševic tu i tamo prihvatljiv ali za trecu opciju, a Drasku apsolutno nije mesto tu … Bekic je trebao igrati najvise na levog beka , Cabrilo je bio bolji igrac pre dve godine nego sada decko je nazadovao … Mitrovic je trebao dobiti vise minuta u Tuluzu, gledao sam dosta utakmica gde je Kojadinovic i promasivao i gresio a Andjelkovic ga nije vadio napolje… Umesto da trcimo i igramo brzo jer ekipa ima predispozicije za tako nesto mi nismo uradili jednu polukontru da valja… Dizdar je trebao braniti sve tri utakmice decko nije bio ni u protokolu… Zoric dize nogu sa krila i otvara blizi ugao svaki put, u vecini suteva nije ni stranu pogodio… To sve ide na teret trenera uostalom on se odlucio za ove igrace (ili neko drugi) ali tu je i problem ove drzave sto su u bilo kom sportu selektori obicni pijuni i ljudi bez svojih stavova iza kojih cvrsto treba da stoje! Kapiten Šijan nije ni trebao biti u reprezentaciji jer je jedan obican siledzija i potrosac lopti… Sve u svemu potrosena jos jedna generacija lose vodjena bez ikakve ideje, plana , nacela po kojima bi se igralo i to postovalo u velikoj meri na terenu…

Zar u zlatno doba ekonomskog tigra?

Najveću odgovornost imaju ljudi iz saveza tačnije partizanovci jer su on sinonim za savez. vazno da ste uzeli titulu a sve ostalo je manje bitno. Stalno gresite u koracima, lose odluke donosite. pitajte mosu i pandzu ako ne verujete da potvrde, oni su u formi i treba im verovati.

Kakav tekst Ovo je vise pravdanje selektora i strucnog staba,tj pranje Npr Mali Lazic krilo je igrao ligi nasoj 60min svaku(jeste ispao Rudar,ali je igrama zasluzio povratak u Parizan) ,a pises za Papovica koji je bez minuta u Sabcu Maljevic jedan od 3 najbolja igraca Radnickog ni na spisku ,a guraju se Drasko i Panic ,Bekic prvi bek Panceva gura se Cabrilo koji 2 godine igra 3 francusku ligu,vodis Fejesa na prvenstvo a povredjen 2 meseca vec Dizdar jedini golman koji je branio nonstop,a skidas Draska koji nema minute ni u super b ligi Sijan bez minuta nekih vecih u Danskoj,a data sloboda u igri Tako da su klinci najmanje krivi, sto ne kazete da im je pomocni trener Beljanski (top mokak i bio dobar igrac),trener bez dana staza,a vodio ih na ne znam koliko okupljanja ,Cutura bio sa 'a' selekcijom' Nista ovde nije za dobro naseg rukometa, vec samo za trenutni licni interes

Gresimo kod politickih trenera bez uspeha. Cutura primer. Beljanski i Pribak gde su radili,ne poznanstva. Sve je tako-ako si nas.

Liga je kao i u odbojci poluamaterska i mi očekujemo da budemo svetska sila. Nije nego...

Svi ovi igrači su imali mnogo slabe sezone u klubovima neki nisu igrali uopšte a neki su imali mizerne minutaže i ne možeš očekivati da posle tek završene sezone bez jedne ozbiljne odigrane utakmice budu u formi na ovo prvenstvo to je glavni razlog treba da biraju za početak i slabije klubove da bi stekli kontinuitet u igri i formi.

gresimo sto je rukomet dat u ruke super-ćaciju, koji se pita za sve, odredjuje sudije, bije navijace po tribinama