Ž. MutavdžićGde grešimo i da li se zanosimo da imamo talente na svetskom nivou?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | ned. 22.06.25. | 10:26
Još jedan fijasko generacije 2004. i mlađih - Šijana, Mitrovića, Milovanovića, Antonijevića, Zorića, Čabrila, od koje se mnogo očekivalo, koji imaju potencijala, ali... Odabir klubova katastrofalan
Večita dilema kada su u pitanju mlađe kategorije – da li se napadaju rezultati, medalje ili se prave igrači za A reprezentaciju? To je u srpskom rukometu, gde sistema nema godinama, kao ona dilema da li je starija kokoška ili jaje. Hoćemo i jare i pare, a na kraju ne dobijemo ni jedno ni drugo.
Pre tri godine bio je „incident“, talentovana generacija 2002. i mlađi, sa virtuozom Stefanom Dodićem, bombarderom iz Kozarske Dubice Milošem Kosom, zatim Matejom Dodićem, Lukom Roganom, Boškom Stanisavljevićem, Veljkom Čabrilom, Brankom Predovićem i ostalim osvoijila je evropsku bronzu u Portugaliji pod komandom Đorđa Teodorovića. Skoro isti poduhvat je ostvaren godinu kasnije u Atini i Berlinu, četvrto mesto na planeti, kada zbog povrede nije bilo Stefana Dodića, ali je tu bio kapiten Partizana Nikola Zečević, koji se nažalost u četvrtfinalu protiv Farskih Ostrva teško povredio, operisao je levo koleno zbog kidanja ligamenta kolena.
Izabrane vesti
Očekivali smo od ove dve godine mlađe selekcije, koju je prethodnog leta preuzeo srebrni Orao iz Beograda 2012. godine, Dalibor Čutura, da krene njihovim stopama i bar da prođe u Top 16 fazu Svetskog prvenstva u Poljskoj, ali… Odličan otpor Nemačkoj, poraz u dramatičnoj završnici na premijeri i loša igra protiv Švajcarske kumovali su tek trećem mestu u grupi i nastavku takmičenja u bezveznom Prezident kupu za pozicije od 17. do 32. Potpuno je svejedno da li ćemo da budemo 17, 23. ili 28.
Još jedan fijasko generacije koja je mnogo obećavala, koju je prvo predvodio u kadetskom uzrastu Aleksandar Brković na EP u Podgorici, kada nam je malo falilo da prođemo drugu rundu, ali se nismo plasirali na Svetsko prvenstvo godinu kasnije. Teodorović je nasledio vođenje juniorske selekcije, ali tek 13. mesto od 24 selekcija prošle godine na šampionatu Starog kontinenta u Sloveniji, uz teži žreb sa Nemačkom i Portugalijom u grupnoj fazi. Odmah je podneo ostavku, a posle promena u RSS-u poverenje je dobio Dalibor Čutura, koji je posle kraja igračke karijere radio u Rumuniji.
Ako bismo uporedili ovu generaciju, kojoj je SP u Poljskoj bilo poslednje takmičenje u mlađim kategorijama, sa onom prethodnom, dolazimo do ipak nekih parametara, da su prethhodnici bili standardni u svojim klubovima, da su imali važne utakmice u seniorskim nogama, za razliku od ove koja luta godinama. Odabir klubova je katastrofalan, pa ceh plaćaju i igrači, ali i selekcija. Ima potencijala, talenata, ali kao grupa ne deluju kompaktno što se videlo u Kjelceu.
Stefan Dodić tada nije imao sreće sa izborom kluba, ali se radilo o mega talentu, svetske klase koga je Lino Červar sa 15 godina "bacio u vatru" u Ligi šampiona u dresu Metalurga, kome je to takmičenje bila odskočna daska za odlazak u Zagreb i igranje Lige šampiona. Miloš Kos je bio već tada lider Izviđača, osvojio s timom iz Ljubuškog titulu šampiona Bosne i Hercegovine, što mu je donelo i transfer takođe u Zagreb. Mateja Dodić je bilo standardno desno krilo Metaloplastike dugo godina, možda najbolji primer za sve mlađe je karijera Vranjanca koji je išla postupno. Kao klinac je stigao u Šabac, rano dobio šansu, a sada sa 22 je standardni reprezentativac Srbije i naredne sezone igraće Ligu šampiona u dresu hrvatskog prvaka.
Luka Rogan se tada probijao u Vojvodini, Crvenčanin Branko Predović sticao kao klinac iskustvo u tada jakoj slovenačkoj ligi u dresu Gorenja, Uroš Simić je imao staž u Crvenoj zvezdi...
Odabir klubova i lutanja platilo je ceh u Kjelceu. Porazna je situacija po srpski rukomet da je predvodnik ove generacije Simo Šijan bolji bio rukometaš na Svetskom prvenstvu za juniore 2023. u Atini i Berlinu, kada je igrao sa dve godine starijim kolegama. U Vojvodini nije dobio pravu šansu, „bacali“ su ga Novosađani na pozajmice u Kikindi i Jugoviću. Tračak nade za snažnog levog/srednjeg beka bio je odlazak u danski Skjern protekle zime, ali ni tamo nije mnogo igrao. Sledeća sezona u Partizanu biće mu poslednja šansa da eksplodira, da bude ono što većina rukometnih ljudi za njega kažu, da je veliki potencijal i budućnost srpskog rukometa.
Slična priča je i sa Urošem Mitrovićem. Potencijal veliki, ali lutanje s klubovima, odlazak iz Srbije kao tinejdžer ništa mu dobro nije donelo. Nije prošao u Visli iz Plocka, a nije oduševio (najblaže rečeno) ni kod Danijela Anđelkovića u Tuluzu za dve godine. Ne pije vodu „trener ga ne voli“, a taj isti Deni je tri puta biran za najboljeg stručnjaka u Francuskoj, svetskoj supersili (valjda tamo nešto znaju!).
I ostali iz ove generacije, koja sada završava juniorski staž, kao klinci, kao „poluproizvodi“, su se uputili „trbuhom za kruhom“ i nisu oduševili – Vukašin Antonijević, Nikola Zorić, Vojin Čabrilo…
Poslednja dvojica su se vratila u Srbiju, golman u Partizanu prošlog leta, a levi bek u Vojvodinu ove godine. I nisu došli kao bolji nego kada su se uputili van granica naše zemlje. Antonijević je kao tinejdžer otišao u Celje i za tri godine je malo toga uradio u slovenačkom velikanu, koji je drastično pao, pa sada lucidni srednji bek ne uspeva da pronađe novi klub. Možemo samo da zamislimo koliko bi bio bolji igrač da je ostao u Metaloplastici da se razvija, imao bi više minuta u nogama. Ima i Antonijević vic, lucidnost, ali to je samo povremena magija, fali mu kontinuitet. Sada je Aljoša Damjanović bolji igrač od Antonijevića, a pre tri godine nisu mogli da budu u istoj rečenici. Prava je šteta što levog/srednjeg beka Metaloplastike nije bilo na ovom šampionatu zbog povrede ramena. Od svih naših nada imao je najbolju sezonu, blistao je u finišu Super rukometne lige, bio pravo otkrovenje Davida Rašića.
.jpg.webp.webp)
I Nikola Zorić se nije vratio kao bolji golman u Partizan posle dve sezone u Benfiki, gde nije mnogo branio. Tek je na momente prošle sezone pokazao da se radi o velikom talentu i budućnosti crno-belih. Vojin Čabrilo je dve godine igrao za drugi tim Tuluza, nije uspevao da se izbori za minute kod Anđelkovića u najboljoj ekipi, četvrtoplasiranom klubu druge najjače lige na svetu.
Jedini igrač u timu Dalibora Čuture koji je na SP u Kjelceu s minutima u nogama, sa formom koja je u usponu, bio je Filip Milovanović iz Metaloplastike. Pretprošle sezone se borio za minute sa Urošem Simićem, ali ga je prošle istisnuo i dobio poverenje da bude prvo levo krilo Metaloplastike. Ta pozicija je možda i najdeficitarnija u srpskom rukometu. Od iskusnih braće Ilića, Nemanje i Vanje, i nešto mlađeg Mladena Šotića (30 godina), nema nikog, pa bi popularni Fića mogao vrlo brzo da uskoči u najbollji tim Orlova. I naredne sezone će biti prvi Rašićev izbor, u nogama bar 50 minuta po utakmici. Naravno, ima tu i "dečjih bolesti", često „prenapaljeno“ i temperamentno ulazi u meč, prigovara sudijama, protivničkim igračima, pa ga to sputava. On je bio u planovima Dalibora Čutura u prethodnom periodu na klupi Orlova i nema sumnje da će biti na oku i Raulu Gonzalesu, novom selektoru Srbije, u godinama koje slede.
Leo Feješ iz pančevačkog Dinama se povredio u finišu sezone (prelom ruke), pa nije dobio priliku u Kjelceu, a i on je zimus debitovao u najboljoj selekciji. Ima u ovoj reprezentaciji i nekoliko igrača koji su igrali drugu ligu kod nas prošle sezone kao što su Luka Panić (Kikinda) i braća Draško, Marko i Mladenko (Proleter Zreninan). Pivotmen Luka Šević iz Izviđača je ostavio dobar utisak, dok bi desno krilo Milija Papović tek od sledeće sezone u Metaloplastici trebalo da dobije šansu odlaskom Mateje Dodića u Zagreb.
A Švajcarci, što bismo mi rekli, „Pa zar oni igraju rukomet“? Da, igraju ga i to dobro, napreduju krupnim koracima. Srednji bek Luka Zigerts svađa najbolje nemačke klubove, a stigao je na šampionat kao nosilac Kriens Lucerna. I – razbio nas je u ključnom meču, dao 11 golova i igrao simultanku s našom odbranom.
Vruće leto čeka i naše kadete, generaciju 2006. i mlađih - Svetsko prvenstvo u Egiptu od 8. do 17. avgusta. E, tu tek ima "zveri", Đorđa Draška (najbolji levi bek EP u Podgorici), Ognjena Cenića i Andrije Stankova. Od njih očekujemo da ponove igre od prošle godine kada su bili šesti u Evropi.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
