Delfini se promenili, ne i njihov DNK: Šampionske navike su duboko ukorenjene

Generacija se promenila, ne i navike Delfina. Genetski materijal ostao je isti, u DNK zapisano je prvo mesto. Neke stvari se, jednostavno, nikada ne menjaju, ni kada nastupa novo doba, kada se okreće novi list.

U novi početak Srbija je krenula sa vrha, kao olimpijski šampion, i nije bilo potrebno previše vremena da se spozna kako se stvari kudikamo neće preterano razlikovati u odnosu na razdoblje koje je obeležila. Usađen je šampionski gen u najtrofejniju reprezentaciju srpskog sporta, ne remeti ga ni totalni remont. Skepticizam pobijen je u startu, turnir u Podgorici dao je odgovore na brojna pitanja. Prvo mesto i plasman na Superfinale Svetske lige u Strazburu su rezultat koji ohrabruje pred tri velika takmičenja u četiri meseca ovoga leta.

Rim nije izrađen za jedan dan, ali bi nova šampionska generacija Delfina mogla da nikne “preko noći”. A, koliko je nova veliko je pitanje. Bez ikakve dileme, lica jesu. Nekih dobro poznatih nema od zlata u Tokiju – neka su i dalje tu, i štafeta je sada u njihovim rukama – i adaptacija na novonastalu situaciju je počela da se razvija. U željenom, očekivanom smeru, jer sistem je isti onaj čiji su produkt decenijama unazad medalje. 

Nije trofej ali jeste prvo mesto: Delfini u Podgorici potvrdili da im nema ravnih

I dobro je što momci koji zameniše velike šampion – Prlainovića, Filipovića, Pijetloviće, Aleksića i Mitrovića – baš kao i koju godinu ranije kada status standardnih članova državnog tima ponesoše Dušan Mandić i Nikola Jakšić, a od prošlog Strahinja Rašović, Đorđe Lazić i Nikola Dedović, na prvom koraku osetiše miris uspeha. Čisto da se naviknu, prime šampionski pelcer i steknu sigurnost pred planetarnu smotru, Fajnal-ejt Svetske lige i šampionat Starog kontinenta.

ŠPANIJA OSTALA NAJVEĆI RIVAL, A MANDIĆ NAJKORISNIJI KADA JE NAJPOTREBNIJE

Dušan Mandić (©MN Press)

Srbija je u Podgoricu otputovala da vidi da li se i u kojoj meri odnos snaga u vaterpolo svetu od prethodnog velikog okupljanja promenio. Poredak je ostao isti – Delfini na vrhu, ostali im gledaju u leđa. Tako je posle završnog turnira evropskih kvalifikacija za Svetsku ligu, ali mnogo bitnije je kakav će utisak biti sredinom septembra Ii šta će se u vlasništvo Dejana Savića i njegovih probranih snaga od medalja i trofeja naći. U crnogorskoj prestonici Delfini su bili superiorni, samo je Španija bila kadra da zamuti vodu i kreira dramu. Ne i da izađe kao pobednik. Drugi put zaredom Crvena furija se u polufinalu turnira poklonila Srbiji, teret je skinut na Olimpijskim igrama, sada je nadmoć samo pečatirana. 

I koliko god apsurdno zvučalo, za Srbiju je taj trijumf nad Španijom bio najbitniji. Kako u Tokiju, tako i juče u Podgorici. Nije napravljen korak unazad, izvađena je viza za Strazbur ulaskom u finale – potapanje Italijana stvar je prestiža – i srušen je jedini tim koji posle Japana nije doživeo korenite promene. Španija je gotovo cela ostala na okupu. Blok Dušana Mandića sprečio je peterce, a najubojitija levica je u finalu protiv Italije ponela MVP priznanje. Zaista, neke stvari se nikada ne menjaju…

SAVIĆ IMA GOLMANSKI TANDEM ZA BUDIMPEŠTU, RADULOVIĆ ZVEZDA U NASTAJANJU

Marko Radulović (©MN Press)

Ali, ono što jeste drugačije spram nekih pređašnjih turnira jeste doprinos oba čuvara mreže. Branislav Mitrović je održao nivo iz Tokija, ali i da nije, da je imao i lošiji dan – razloga za brigu ne bi bilo. Lazar Dobožanov bio mu je više nego dostojna zamena. Začarao je gol, iskoristio svaki minut i Srbija je, po svemu sudeći, dobila tandem za Svetsko prvenstvo u Budimpešti. A, “dobila” je i još jednu zvezdu u nastajanju, paklenog šutera koji odiše sportskom drskošću i bezobrazlukom. Marko Radulović je minulog leta bio najkorisniji igrač Svetskog prvenstva za junire u Pragu na kome su Delfini osvojili zlato, a na senirskom debiju – kada je reč o turnirima – nije se libio da potegne sa distance, bude najefikasniji protiv Španije, i u finalu zajedno sa Draškom Gogovim nadomesti izostanak Strahinje Rašovića.

Odrastao u Primorju kraj Kantride, krenuo Vujasovim stopama: Radulović je kragujevačko i srpsko blago

Prvi veliki turnir je za Srbiju protekao bez trzavica. No, pravi ispit tek će biti Svetsko prvenstvo u Mađarskoj. Tada će se mladi tim Dejana Savića suočiti sa pritiskom, očekivanjima, ali i igranjem na “neprijateljskom terenu”. Podgorica to nije bila, Delfini su se osećali kao kod kuće.