Bravo devojke!!! Poljakinje smazane za predjelo, a sad juriš na zlato!
Vreme čitanja: 3min | pet. 20.12.13. | 19:25
Srpkinje furioznom igrom samlele Poljsku u polufinalu (24:18) i u nedelju napadaju najsjajnije odličje
Idemo po zlato! Reprezentacija Srbije bukvalno je samlela Poljsku u prvom polufinalu Svetskog šampionata u Beogradu i na spektakularan način obezbedila plasman u veliko finale, gde sada na miru čeka boljeg iz susreta Danska - Brazil! Naše devojke blistale su od prvog do poslednjeg minuta (s manjim padovima) i slobodno možemo reći uterale strah u kosti narednom rivalu, ko god to bude bio u borbi za najsjajanije odličje. Srbija - Poljska 24:18!
Ono na šta takođe treba da budemo ponosni jeste činjenica da je ponovo oboren rekord po gledanosti na svetskim šampionatima za dame, pošto je u Areni bilo preko 18.000 gledalaca, koji su od prvog do poslednjeg minuta nosili naš tim do velikog trijumfa.
Izabrane vesti
Iako je u uvodnim minutima i kod jednih i kod drugih bila primetna nervoza, izabranice selektora Boškovića igrale su odlično odbranu, Katarina Tomašević je blistala, ali u napadu je malo škripalo, pa su Poljakinje odolevale u prvih sedam-osam minuta i nekako ostajale u egalu.
Prvi put dva gola viška stekli smo u 12. minutu posle gola Jelene Ognjanović, a posle toga prednost Srbije samo je rasla. Tomaševićeva je pravila čuda na golu, dok su Andrea Lekić i Drgana Cvijić rešetale mrežu rivala.
Na isteku 21. minuta naš tim imao neverovatnih sedam golova viška i sigurno gazio ka finalu. Očigledno je bilo da Poljakinje nemaju prava rešenja ni u napadu ni u odbrani.
Tajm-aut koji je zatražio selektor naših rivalki urodio je plodom, njegove devojke su prekinule dugu seriju bez gola i koliko-toliko se konsolidovale, ali Srpkinje nisu ispuštale prednost od šest razlike (12:6 u 26. minutu).
Do kraja prvog dela uspeli smo čak da razliku podignemo i na plus osam, pa je bilo potpuno jasno da će biti potrebno čudo kako bi se u drugom poluvremenu nešto krucijalno promenilo.
U pauzi, našem selektoru Boškoviću ostalo je samo da objasni devojkama da do opuštanja ne sme da dođe, jer je bilo evidentno da je kvalitet na našoj strani i da nam Poljska ne može ništa kada igramo kako umemo.
I tako je bilo. Od samog starta drugog dela naše devojke još žešće su zaigrale u odbrani, nisu dozvolile gol rivalkama sedam minuta u drugom poluvremenu, a ukupno oko 15 (računajući i finiš prvog), i za to vreme napravile nedostižnu razliku. S tri vezana pogotka (Živković, Cvijić, Lerkić) otišli smo čak na plus 11.
Ponovo je Rasmusen tajm-autom pokušao da nešto promeni i to mu je opet samo donekle pošlo za rukom. Po prvi put Poljakinje su vezale dva gola, smanjile razliku, ali ni snage ni znanja nisu imale za nešto više. U poslednjih derset minuta ušli smo sa sedam pogodaka viška, pa je plasman u finale već počeo polako da se slavi.
Tu razliku Srpkinje su održavale do samog kraja, proradila je i Sanja Damjanović, a Bošković malo izmešao tim i šansu ukazao devojkama koje do sada nisu imale veliku minutažu.
Na kraju, uz taktove Marša na Drinu, devojke su veliki trijumf, najveći od raspada SFRJ, proslavile sa publikom i zakazale novo slavlje za nedelju.
"Zlato je naše, samo treba da ga uzmemo. Nije bitno s kim ćemo da igramo, potpuno nam je svejedno", poručila je uzbuđena Dragana Cvijović nekoliko minuta nakon meča. Slično razmišlja i selektor Bošković, što možda najbolje opisuje koliko je količina samopouzdanja u taboru našeg tima, a to bi u finalu moglo da bude i presudno.
Srećno devojke!
(foto: starsport)