Borba veka iliti kako je nastalo najveće rivalstvo u istoriji sporta (VIDEO)

Prvi put se desilo tog 8. marta 1971. godine. Da dvojica vladajućih i to neporaženih šampiona u teškoj kategoriji ukrste rukavice za titule. U crvenom ćošku Muhamed Ali, vlasnik naslednog šampionskog pojasa Ring Magazina (uglavom se, mada ima izuzetaka, taj borac smatra pravim šampionom) u plavom Džo Frejzer, prvak u VBC i VBA verzijama.

Vrhunac bokserske veštine na jednoj, razorna moć udarca na drugoj strani. Prijatelji u prošlosti, zakleti neprijatelji od trenutka kad je meč zakazan. Bilo je to više od boksa. Mnogo više.

Četvrti najveći sportski događaj 20. veka:
Liston vs Klej - dan kada je promenjena istorija boksa (VIDEO)

Jer u zlatnoj eri teške kategorije nije bilo većih od njih dvojice. Obojica su to znali. Poštovali su se. Dok je Ali služio suspenziju zbog odbijanja da ide u rat u Vijetnamu upravo je Frejzer bio taj koji mu je pozajmljivao novac, apelovao da mu se dozvoli da opet boksuje, potpisivao peticije. Imao je i sebičan razlog za to. Obojica su znali da će se obogatiti ako na kraju dobiju šansu da uđu u ring. I da nikad neće biti najveći ako ne pobede ovog drugog.

Ali kad su na kraju dobili šansu – sve je otišlo dođavola.

Frejzer je trpeo Alijeve uvrede dok meč nije bio zakazan. Znao je da će to podići “hajp” u narodu. Čim je borba zakazana, Ali je prekoračio sve granice. Nazivao je Frejzera ružnom gorilom, pionom establišmenta, Ujka Tomom po robu iz bestselera “Čiča Tomina koliba”. Nije znao da stane. Javno je govorio da je predstojeći meč “politički i kulturni referendum”. Frejzeru se smučilo.
“To su samo cinični pokušaji da me izoluje od sopstvenog naroda, da me oslabi. Nije uspeo. Samo me je naterao da shvatim kakav je k...n sin”.

Nažalost, nije bilo baš tako. Ali je uspeo da crnce okrene protiv Frejzera, čoveka koji je odrastao u siromaštvu u Južnoj Karolini. Roditelji su za skroman život zarađivali radeći kod belaca na farmama. Džo je otišao kada je zapretio gazdi da će zažaliti ako pokuša da i njega, kao jednog drugog crnog zaposlenog, udari kaišem... Ali je tenziju podigao do usijanja. A u boksu tolika tenzija znači ogroman novac. Toliko iščekivana bila je “Borba veka”, kako su je novinar krstili, da su se ulaznice za najskuplja mesta u njujorškom Medison Skver Gardenu prodavale za 150 dolara, što bi danas vredelo oko 880. Obojici je bila zagarantovana zarada od astronomskih 2.500.000 dolara! Nezapamćeno interesovanje nateralo je i jednog Frenka Sinatru da, pošto nije mogao da dođe do mesta uz ring, prihvati da fotografiše za časopis Lajf samo kako bi bio što bliže akciji.

Sama borba prevazišla je sva očekivanja. Trajala je svih 15 rundi. Prve tri runde pripale su Aliju, međutim krajem te treće jedan kroše u bradu promenio je tok meča. Frejzer je u četvrtoj rundi počeo da preuzima inicijativu. Ali je gubio snagu. Frejzer je udarao sve više. Sve jače. Tek u 15. rundi konačno je Alija bacio na leđa. Možda i najveći borac u istoriji boksa do kraja runde je nekako izdržao na nogama, iako je primio još nekoliko zastrašujućih udaraca. Znalo se i pre no što su sudije potvrdile: jednoglasnom odlukom Frejzer je proglašen za pobednika.

Bio je to početak. Ali nije prihvatao poraz. Trubio je o tome kako je to bila “odluka belaca”, iako je svima bilo jasno da je poražen. Kasnije su boksovali još dva puta. Oba meča pripala su Aliju. Mada je utisak da su obojica izgubili živote zbog batina koje su jedan drugom dali. Mnogi i dalje tvrde da je Parkinsova bolest Muhameda Alija posledica baš tih Frejzerovih projektila..

Džoova karijera zamrla je brzo posle te treće borbe. Sve pare je spiskao što zbog velikodušnosti, što zbog naivnosti, malo i zbog pogrešnih investicija. Kasnije godine proveo je u malom jednosobnom stanu iznad svoje trening sale. Kasnije godine živeo je sa mržnjom prema Aliju.

U biografiji iz 1996, četvrt veka posle njihove prve, a 21 godinu posle treće borbe, Frejzer je napisao.
“Istina je da bih se rado opet porvao sa tim idiotom. Rastavio bih ga na komade i poštom poslao Isusu... Pitaju me da li mi ga je žao sad kad mu ne ide (kad ima Parkinsonovu bolest, prim.aut). Ne. Nije mi ga žao. Briga me je za njega. Žele da ga volim, ali ja ću biti taj koji će otključati groblje i koji će da baci poslednji grumen kad Gospod izabere da ga uzme”.

Sudbina će narediti da će Ali biti taj koji će 2011. prisustvovati Frejzerovoj sahrani. Iz poštovanja – glasno je aplaudirao.

Frejzer mu je na svim uvredama oprostio tri godine ranije.

PIŠE: Dejan STANKOVIĆ