Bez Plana B, prvog levog i desnog beka, napad zakazao, protivnički pivotmeni se proslavili...

(od izveštača Mozzart Sport iz Minhena)

Reči utučenog zamenika kapitena Srbije Mijajla Marsenića pet minuta posle kraja utakmice sa Crnom Gorom najbolje odslikavaju kakve su bile ambicije u Minhenu pre početka Evropskog prvenstva:

„Umesto turnira generacije – razočaranje generacije. Izvinjavam se celoj Srbiji“, rekao je Marsenić.

Ciklus sa Tonijem Đeronom je trebalo da bude kruna ove generacija, da se „potučemo“ u Kelnu sa svetskim supersilama, ali Lankses arenu nećemo da vidimo. Tri preslikana kraha, od kojih je prvi remi sa precenjenim Islandom (Mađarska i Ćema Rodrigez odučili Gislija i drugove od rukometa u poslednjem meču Grupe C - 33:25), i pored poraza jednog u 1.000 slučajeva, trebalo je da bude motiv više, a uticao je da samopouzdanje padne, da što je šampionat odmicao, Orlovi umesto da budu bolji, budu sve gori, rastrzaniji.

GRANOLJERS BIO ZNAK ZA UZBUNU

Šta je pošlo po zlu? Već u Granoljersu na prijateljskom turniru bili smo užasni. Ništa nije funkcionisalo. Pobeda na trećerazrednom Slovačkom samo je zavarala. Usledilo je prizemnjenje od skromne Poljske koja nam je dala 38 golova, ista selekcija koja dva takmičenja u nizu razbijena od Slovenije, a opet tu selekciju je Srbija dobila u dvomeču baraža za SP u Celju i Kragujevcu pre manje od dve godine. Dok je tim Uroša Zormana napredovao, četa Tonija Đerona je nazadovala. Španija, koja nije prošla u narednu fazu, što je senzacija decenije, možda i ovog milenijuma, u jednom trenutku je vodila sa 10 golova razlike sredinom nastavka utakmice. Već je tada gorelo – za uzbunu.

Padaju u vodu priče da su krile karte. Jednostavno i tada je bilo očito da nešto ne štima u taboru Orlova. U istom periodu godinu dana ranije pobedili smo evropskog šampiona Švedsku i to na njenom terenu i otišli sa adrenalinskom injekcijom na Svetsko prvenstvo.

ODBRANA U KATOVICAMA ZAKAZALA, A NAPAD U MINHENU

Ispostavilo se da je to Svetsko prvenstvo bila kruna generacije, to 11. mesto. Niko tada nije mogao i imao šta da zameri Orlovima. Kao sat je delovao napad veći deo šampionata. Bilo je i lepršavih cepelina, golova sa krila posle izrađenih napada. Na Svetskom prvenstvu smo bili slabi u odbranu, posebno protiv Nemačke i u nastavku meča protiv Norveške. Đerona je ove sezone sve karte bacio na defanzivu, u selekciju se vratio i Miljan Pušica, uz starosedeoca Iliju Abutovića. Španski stručnjak je svesno žrtvovao napad radi odbrane.

Marsenić: Umesto turnira generacije, razočaranje generacije - Srbijo, izvini

Đerona: Poslednja dva minuta protiv Islanda ubacila su nam “virus”

Milena Delić: Reprezentativci imali bolje uslove od mnogih u okruženju

Ruku na srce, samo prvo poluvreme protiv Islanda je bilo granitno sa fenomenalnim Pušicom koji je stavio u džep Gislija Kristjansona i sjajnim Dejanom Millosavljevim na golu. U ostalim pet poluvremena, škripalo je, posebno na crti.

20.30: (4,00) Slovenija (8,50) Švedska (1,35)

KO JE PRVI LEVI I DESNI BEK?

Za razliku od Katovica, kada je bila jasna hijerahija koja je prva bekovska postava, Petar Đorđić – Lazar Kukić - Miloš Orbović, sada se lutalo. Novi igrač Vojvodine nije bio u formu kao prošle sezone, manje je igrao nego lane. Dva meseca je bio van stroja zbog povrede Ahilove tetive, nema mnogo takmičarskih utakmica ove sezone, vratio se tek polovinom decembra. I Miloš Orbović je bio rovit pre EP. Uz to, pred meč sa Islandom se razboleo i propustio premijeru.

Počeo je Đerona sa Milošem Kosom na levom beku protiv Islanda. Trema je pojela momka iz Kozarske Dubice koji je budućnost srpskog rukometa. Đeronina strategija je bila da Petar Đorđić, zbog toga što ne igra u odbrani, bude na terenu kada je kraća izmena, kada ne mora da se juri ceo teren da bi ušao defanzivac. Kod Đerone je sve unapred isplanirano. Tako je recimo „zaboravio“ Uroša Borzaša protiv Mađarske u drugom poluvremenu, a momak iz Ade je bio jedini raspoloženi bek u prvih 30 minuta, koji nas je držao u igri. Postigao je četiri pogotka. Falio je Plan B, improvizacija umesto striktno držanja strategije.

Uroš Kojadinović (©Reuters)

Srbija je imala trojicu desnih bekova, ali nijedan nije bio prvi, odnosno starter. Menjali su se Miloš Orbović, Predrag Vejin i Uroš Kojadinović. Želeo je Đerona da ispoštuje starosedeoce, pre svega Orbovića, koji je prošle godine u Katovicama bio naš najbolji bek, najstandardniji, ali bolest i povreda su uticala da ne prikaže šta može.

I Vejin je, nažalost, „mister maler“. Povredio se prošle godine na SP u meču protiv Nemačke, završio šampionat već u drugom kolu, u trenutku kada je bio možda i u životnoj formi. U Staru Pazovu je stigao povređen, videlo se da se muči. Uroš Kojadinović je pokazao najviše na toj poziciji kao debitant. Hrabro je ušao u duele sa Islandom i Crno Gorom, bilo je dobrih poteza , golova, naravno i grešaka. Ubedljivo je najneiskusniji, dolazi iz Partizana, iz Superlige Srbije, a nema mnogo ni evropskih mečeva. Vatreno krštenje u Minhenu dobro će mu doći za dalji napredak u karijeri.

Naredne sezone igranje u drugoj po jačini šampionatu na svetu, u Francuskoj za Tuluz, samo će da ga napravi boljim igračem. Tehnički je već sada odličan. Žrtvovan je protiv Mađarske, ostao je na tribinana. Procenjeno je da u odbrani ne može da čuva gabaritnije bekove. Međutim, za napad je možda bio rešenje za tromije defanzivce komšija.

KUKIĆ BEZ DOSTOJNE ZAMENE

Dejan Milosavljev i Lazar Kukić (©Reuters)

Lazar Kukić je bio usamljen na srednjem beku. Prošle godine je imao pomoć Stefana Dodića, Sada je tu bio Marko Milosavljević, Đeronin „univerzalni vojnik“ prethodnih, čija je prirodna pozicija ipak levi bek. Od leta novi rukometaš francuskog Nanta je bio X faktor u Katovicama, posebno protiv Holandije. Sada je rovit došao na pripreme, sa rupturom mišića, pa nije bio ni bleda senka u odnosu na SP u Poljskoj.

Napad je bio statičan, na rubu pasivnog, skoro uvek sa podignutom rukom, posebno protiv Mađarske. Več smo navikli da nema tranzicije, da ne dajemo mnogo lakih golova iz kontre. Jednostavno, moraju da se menjaju jedan ili dva rukometaša. Lazar Kukić je imao košmarni meč protv severnih komšija, ništa mu nije polazilo od ruke. Od naredne sezone igrač PIK Segeda se porpavio protiv Crne Gore kada je bio naš najbolji igrač.

PIVOTMENI SE PROSLAVILI PROTIV NAS

Sve karte su bačene na odbranu, zato smo verovatno jedina od reprezenacija koja je imala dvojicu defanzivnih specijalaca koji su bili u timu na sve tri utakmice. Miljan Pušica je s pravom istisnuo Iliju Abutovića. Naš najiskusniji igrač je već u poznim igračkim godinama (ulazi u 36.), nije to isti onaj Ilija dok je branio boje Vardara i Rajn Nekar Levena u odnosu na sada kada igra već nekoliko sezona za skromni Šartr, tim iz donjeg dela tabele u Francuskoj.

Protivnički pivotmeni su se proslavili protiv Srbije, posebno Bence Banhidi, ali su nam problem pravili i Adrijan Sipoš i Mikloš Rosta, a tek je meč života odigrao Crnogorac Nemanja Grbović, junak pobede protiv Srbije. Postigao je sedam golova iz osam pokušaja.

Takođe, rotacija je bila prevelika, Đerona je igrao uvek sa svim igračima. Nije se znalo ni ko je prvi golman. Tako je Milosavljev je završio samo meč sa Islandom, počeo je i u ostala dva, ali je u nastavku šansu dobio Vladimir Cupara. Krila su prošle godine imala neuporedivo veću ulogu. Naravno, opet je bilo mnogo promašenih zicera, posebno na crti.

I da se vratimo na Island. Na koji način smo ostali bez boda, to je za Riplija.

„Mi smo ovu utakmicu izgubili prvog dana šampionata. Poslednja dva minuta protiv Islanda su ubacila "virus" u glave igrača i nesigurnost od koje se nismo oporavili. Još u decembru smo rekli da će jedna lopta da odlučuje i to se desilo. I ne samo večeras, nego na sve tri utakmice. Težak dan za navijače Srbije i ja im se izvinjavam”, rekao je španski stručnjak posle poraza od Crne Gore.