U derbiju sa Hrvatskom važi samo jedno: Ili imaš ili nemaš petlju

Više neuspeha, nego uspeha. Turbulentan je bio skraćeni olimpijski ciklus za srpske vaterpoliste i Svetsko prvenstvo u Dohi je zapravo poslednja šansa pre Pariza za novu generaciju da se okiti medaljom i u gradu na Seni istakne kandidaturu za najviši plasman. Zbog toga je sutrašnji klasik sa Hrvatskom u četvrtfinalu all-in, mnogo toga staje na kocku.

Od trenutka kada je zlato iz Tokija arhivirano, prvo je Dejan Savić tražio dobitnu kombinaciju. Zatim i Uroš Stevanović. I sve vreme novi tim odavao je utisak da je u grču, jer vreme curi, šampionati prolaze, rezultata nema. A, ni vize. U Dohi je izvađena, skinut je ogroman teren. Okovi sa ruku i nogu trebalo bi da su spali, priča o mentalnoj blokadi sada neće piti vodu i derbi je pravi trenutak da ova generacija pokaže od čega je satkana.

Srbija je u Budimpešti bila pomalo nepripremljena za sve što sledi. U Splitu bez Nikole Jakšića i Đorđa Lazića, dok je proteklog leta, kada je ostvaren najbolji rezultat, nedostajala levica Dušana Mandića. Činjenica je da su problemi postojali, da je uvek neko falio... Do sada. Dva meseca su srpski reprezentativci zajedno trenirali, na kontinentalnom šampionatu početkom januara, kada su prvi put otišli manje-više kompletni, podbacili su. Svetsko prvenstvo može da bude prekretnica. Ili nastavak identičnim putem.

U derbiju sa Hrvatskom važiće samo jedno: ili imaš ili nemaš petlju. Ili jesi ili nisi. Nema velike filozofije.

Najvažnije u Dohi je urađeno, Srbija će braniti krunu na Olimpijskim igrama u Parizu. I apsolutno ne treba da pude pod tenzijom, jer protiv Hrvatske nije favorit. Ako je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti pre dva leta bila, pošto je to bilo prvo takmičenje posle Tokija i Ivica Tucak je tada pozvao više debitanata no što je Dejan Savić, sada se sve okrenulo.

Nikola Jakšić (©MN Press)

Hrvatska je ta koja je u boljem položaju, na tri od četiri velika turnira igrala je u polufinalu. Ima zlato iz Splita i srebro iz Zagreba. Srbiji je najbolji rezultat polufinale sa prethodnog planetarnog šampionata, kada je ujedno i ostvarila jedinu pobedu protiv nekoga iz ’velike sedmorke’. Onu protiv Italijana na peterce.

Kada se sve uzme u obzir, posebno što će suparnik biti Hrvatska, dodatni motivi su šuvišni.

Poštovanje za sve što su hrvatski vaterpolisti uradili u protekle nepune tri godine treba da postoji, ali arogancija ne sme da izostane. Jer, ukoliko je poštovanje prenaglašeno, onda se javlja i doza straha. A, ako se uplašite – gubite.

Hrabrost nekada nije dovoljna, malo je i do taktike i mentalne pripreme.

Dakle, mirna glava i petlja, a onda i lopta ulazi.