Tihi vođa Nikola Jakšić: Stav i mentalni sklop bitni, sve što je bilo – sada ništa ne znači

Nije lider onaj koji komaduje sa strane i čeka sve na gotovo da bi pokupio zasluge. Niti je onaj koji galami, pravi nepotrebnu budu. Obično to bude neko ko se ne ističe govorancijom, od koga nećete čuti pompezne najave. Neko ko je u službi tima i 'govori' na bajnom polju. Takvima uglavnom ceo tim veruje.

Tihi vođa novog srpskog tima, onog koji će za nekoliko sedmica pokušati treći put uzastopce na Olimpijskim igrama bude na vrhu i zlato mu se zasija na grudima, ima sve potrebne kvalitete za ulogu lidera. Nikola Jakšić je jedan od najboljih – ako ne i najbolji na svojoj poziciji – spade u red tehnički najpotkovanijih vaterpolista, vio je deo generacije koja je zemaljsku kuglu držala na dlanu i nije mu slučajno poverena najodgovornija uloga u repretentaciji Srbije.

Dirigent na oba kraja bazena i kapiten. Ali, ne i iz reda onih koji drže distance od saigrača zbog nešto drugačije uloge. Tu je da bude vezivno tkivo, kako i dolikuje igraču sa specijalnim obavezama u državnom timu.

„Atmosfera je sasvim dobra, mislim da je i bolja nego što je bila ranije. Na pravom smo putu, nema tenzije, svako se bori za sebe, ali se i svi borimo zajedno. Uskoro će se saznati i spisak. Stvarno sam zadovoljan sa radom i trudom koji smo pokazali do sada“, rekao je Nikola Jakšić na početku razgovora za Mozzart Sport i Vaterpolo vesti tokom pripremnog turnira u Šapcu i dotakao se kapitenske uloge koju mu je namenio selektor Uroš Stevanović po preuzimanju reprezentacije:

„Kako treba ili ne treba – ne znam. Ali, ja se nisam distancirao ni od koga. Moj stav je da ne treba. Sada smo jedna celina, svako daje maksimum od početka, verujem da će tako biti i dok se Olimpijske igre ne završe. Presrećan sam kako smo radili tokom celog toka priprema i nadam se da će tako i ostati“.

Iako je ekipa mlada, iako je famozna smena generacije izvršena, brojni igrači iz sadašnjeg sastava su osvajali odličja. i to na Olimpijskim igrama. Neće im stvari u Parizu biti strane, i za pripremu su imali više nego dovoljno vremena, i sistem takmičenja je prilično jednostava. Četiri od šest timova iz grupe (rivali Srbije su Španija, Mađarska, Francuska, Australija i Japan) idu u četvrtfinale. Dakle, sve poznato, za razliku od nedavnog Evropskog prvenstva, gde je implementirano nešto novo.

„Naravno da je ovaj format bolji (od onog na Evropskom prvenstvu prim. aut), samo što je prilično naporno. Pet utakmica u grupi, onda, ako Bog da, još tri. Sve će biti na visokom nivou, sve će biti teške. Niti jednog trenutka nema odmaranja, sve utakmice su nam bitne, tako da ćemo videti kako će to tamo funkcionisati. Dosta igrača nije bilo na Olimpijskim igrama, pa ne može da se objasni kako sve funkcioniše dok ne odeš tamo i ne vidiš iz prve ruke. Verujem da ćemo biti na nivou, ova ekipa to može i zaslužuje, a sada je na nama da to i pokažemo“.

Više senatora u timu – veća šansa za olimpijsku medalju

Radulović: Probili smo mentalnu barijeru! Da pokažemo ko smo i šta smo – idemo po zlato

Za one koji će prvi put ugledati bleštavilo Olimpijskih igara, kapiten će – a i ostatak igrača sa bogatim reprezentativnim iskustvom – biti tu, da ih rastereti i ponese deo tereta.

„Tačno je da mnogi nisu imali prilike da igraju na Olimpijskim igrama, ali tu smo i mi koji jesmo. Moći ćemo da pomognemo nekome kome sve to bude nesvakidašnje, ko se ne bude snašao. Ubeđen sam da momci koji će otići tamo imaju sliku kako će sve izgledati, da neće biti nikakvih problema, bez obzira što nisu bili ranije“.

Minimalno prostora za odmor imao je dobar deo reprezentativaca. Praktično su se odmah po završetku Fajnal-for a Lige šampiona na Malti priključili delu ekipe koji je pod nadzorom Uroša Stevanovića već započeo sa radom u Kragujevcu.

„Poprilično je naporno i teško, apsolutno sam saglasan da jeste. Ali, opet, kako je nama, tako je i ostalim ekipama. Jeste otežavajuća okolnost, ali otežavajuća okolnost je i za ostale koji nisu imali odmora. Svi smo u istom košu, najbolji će biti onaj koji se najbolje snađe, prilagodi i pripreme, bez obzira na sve nedostatke, teške situacije tokom naporne sezone i bez pauza između utakmica“.

SADA JE TRENUTAK DA SE POKAŽEMO U PRAVOM SVETLU

Nikola Jakšić (©European Aquatics)

Od trenutka kada je Uroš Stevanović nasledio Dejana Savića, učinak je sledeći na velikim takmičenjima: dva četvrtfinale i jedno polufinale. Ispod nivou na koji su pre svega srpski reprezentativci navikli, a onda i javnost.

„Nismo ostvarili uspehe koje smo planirali, ali stvarno verujem da će doći vremenom i da je sada pravi momenat da se pokažemo u pravom svetlu“, kazao je bek Novog Beograda i dodao:

„Četvrtfinale jeste najteža i najbitnija utakmica na svakom prvenstvu, jer uvek si na korak od medalje i na korak od ničega. I tog razigravanja od petog do osmog mesta. Pored svih tih stvari koje su nam se dešavale i poraza u četvrtfinalu, stvarno verujem da ćemo uspeti da se izdignemo, da smo izvukli pouke. Opet, sve što je bilo – ne znači ništa. Svako četvrtfinale je drugačije, priča za sebe. Nadam se da će tamo biti sve kako treba“.

Razloga je više za tanje rezultate, a koji je glavni uzrok…

„Dosta kombinovanih stvari nas je kočilo, ne znam da dam tačan odgovor. Mislim da svako treba najviše da se bavi sobom, da pokuša sam sa sobom da reši nedostatke, počevši od mene, pa zatim i drugi. To je prvi korak ka prevazilaženju barijere, koje nam poredstavlja četvrtfinale. Sad da li je fizička, psihička ili nešto treće – ne znam. Ali, to jeste prvi i najbitni korak koji moramo da prevaziđemo“.

Dedović: Oduvek smo crpeli snagu iz odbrane, ona će biti najvažnija za rezultat u Parizu

Ubović: Željni smo rezultata i spremni da u Parizu obradujemo Srbiju

Upravo zbog te barijere stručnom štabu je priključen Andrija Gerić. Da radi sa igračima na polju samopouzdanja i mentalno ih pripremi za sve što ih čeka u Parizu.

„Pričamo dosta. Imamo individualne i grupne razgovore. Tu je da nam pomogne, a u kolikoj meri će u tome i uspeti, to ćemo videti kada dođu Olimpijske igre“.

Srbija je na turniru u Šapcu manje oscilirala, jedino je protiv Crne Gore zapala u ozbiljniju ‘minus fazu’. Demonstrirala je da lako može da se izbori i sa reprezentacijom koja se na poslednjem planetarnom šampionatu borila za medalju. U duelu sa Francuzima – dvocifrena razlika.

„Imamo uspone i padove. Videli smo da možemo da igramo protiv reprezentacije kao što je Francuska, koja se uzdigla, pobedila Mađare, namuči Hrvate i izgubili na penale... Možemo da ih dobijemo deset razlike, ali smo isto tako izgubili od Crne Gore na penale, a nju smo na Svetskom prvenstvu dobili sedam ili osam razlike. Stvarno mislim da većina utakmica koje igramo, da ne kažem svaka, zavisi od nas. Od mentalnog sklopa i načina na koji ćemo se mi postaviti. Možemo da budemo odlični, ali i da osciliramo. I to je najveći problem. Treba da imamo liniju ispod koje ne smemo da se spuštamo. Kako timski, tako i pojedinačno. Ovaj turnir je pravi primer toga da ako se malo opustimo, možemo lako da izgubimo. Da ne kažem baš od svakoga. Ne mogu da kažem da mi je drago da se taj poraz desio (od Crne Gore na peterce prim. aut), ali bolje da je do njega došlo na turniru u Šapcu, da bismo postali svesniji svega i da nam se to ne bi ponovilo“.

ČUDNO ZVUČI, ALI NIKO SE OD NAS NE BI ZADOVOLJIO 'SAMO MEDALJOM'

Nikola Jakšić (©European Aquatics)

Dopada se kapitenu Srbije raspored na Olimpijskim igrama. U odbranu olimpijskog zlata krenuće od uslovno timova sa manjim kvalitetom.

„Druga grupa je izjednačenija, tu će se svi boriti za prolaz dalje. Jedna vrhunska ekipa će ispasti. Što se tiče naše grupe, prve utakmice igramo protiv Japana i Australije, i te utakmice mogu da se kategorišu kao 'slabije', bez obzira što su sve zahtevne i jake, ali nisu u rangu onih sa Španijom, Francuskom i Mađarskom. Pobedom u te dve utakmice si manje-više obezbedio plasman u četvrtfinale. Namestilo nam se da raspored bude dobar, da nam odgovara. Nadam se da će tako biti kada dođemo tamo, da neće biti iznenadnih pehova“.

Za najviši stepenik na podijumu u Parizu konkurisaće šest ili sedam, možda i osam reprezentacija, što u prošlosti nije bio slučaj.

„Bilo je možda malo većih razlika između ekipa, ali ne bih baš rekao da smo bili izraziti favoriti. To se u Riju videlo kada smo izgubili od Brazila, imali ikseve. Ali, da, sada je izjednačenije i ne možeš da kažeš da postoji jedan isključivi favorit. Ekipe su izjednačene, svako svakoga može da dobije“.

Olimpijske igre u Francuskoj će se po još nečemu razlikovati. Prve su u Evropi posle ravno dve deceniju, što znači i da će srpski sportisti imati veću podršku sa tribina. Barem bi tako trebalo da bude.

„Zavisi kako se ko dogovorao sa ljudima iz svog okruženja, kako će to funkcionisati. Olimpijske igre su u Evropi, tako da će sigurno dosta ljudi dolaziti da nas gleda. Ipak, za nas je primarno da se fokusiramo na turnir i ono što nam je cilj – da budemo što bolji kada budemo došli tamo. Ne na propratne stvari“.

Možda srpski vaterpolisti u protekle tri godine nisu uzeli medalju, no to ne utiče da dođe do smanjenja ambicija. Naprotiv, želja je još veća, ovo je prilika da mnoge demantuju.

„Svaka medalja na Olimpijskim igrama je uspeh, ali mi kao reprezentativci Srbije nikada nemamo manja očekivanja i želju od te da budemo na samom vrhu. Nebitno koji je turnir u pitanju. To nas je uvek krasilo. Niko od nas se ne bi zadovoljio 'samo' sa medaljom, iako to 'samo sa medaljom' malo čudno zvuči. Poenta je da ćemo dati maksimum da bismo došli do najvišeg stepenika na postolju, kao što smo uspeli da uradimo poslednja dva puta. Nadam se da ćemo i ovaj put uspeti da uradimo isto“, ističe Nikola Jakšić i za kraj poručio da se on i saigrači ne opterećuju prošlošću, nizovima prethodnih slavnih generacija, te da ih to neće sputati:

„Ne razmišljamo preterano o tome, fokusirani smo na sebe i gledamo što bolje da se fokusiramo. Te ostale stvari mene konkretno, a verujem i ostatak ekipe, ne zanimaju preterano“.