Šampion, Terminator, kolekcionar titula i zlata, rukomet nije imao većeg asa (VIDEO)

Sve što je lepo mora da ima kraj - srećan kraj! Rukomet je u petak uveče ispratio u penziju, doduše samo klupsku, velikog asa, najvećeg ikada, mađioničara ovog sporta – Nikolu Karabatića. Odigrao je rođeni Nišlija poslednji meč u dresu Pari Sen Žermena, a oproštaj od ovog sporta imaće krajem jula i početkom avgusta kada će izvesno sa kapitenskom trakom da predvodi Francusku u odbrani olimpijskog zlata kod kuće, u Parizu.

Biologija čini svoje. Napunio je 11. aprila legendarni as 40 godina. Prošlog leta je najavio da će mu ovo biti poslednja sezona u karijeri i da će kraj da ima na najvećoj smotri sporta, Olimpijskim igrama, ako ga selektor Gijom Žil uvrsti u sastav.

Imao je poslednjih sezona i mnogo problema s povredama, nije bio to onaj Nikola od pre desetak godina kada je „u zubima“ mogao da nosi dvojicu čuvara, kada je bio alfa i omega kako u klubovima za koje je igrao, tako i u dresu Galskih petlova. Njegova pobednička aura ne bledi, nosila je saigrače i kada su mu brojke što se tiče golova i asistencija, uticaja na igru, bile mnogo slabije nego u najboljim godinama kada je bio čovek - tim.

„Srećan sam i rasterećen na kraju, jer je ovo bila veoma duga sezona u kojoj smo prošli sve faze. Imali smo šest bodova viška, pa smo izgubili od Nima kod kuće, pa smo morali da se borimo protiv Eksa da pobedimo i budemo šampioni. Nije sve bilo savršeno. Trudio sam se da ostanem skoncentrisan, da ne dozvolim da me emocije preplave jer smo morali da donesemo titulu, to je ipak bilo najvažnije. Ceo dan sam dobijao mnogo poruka podrške i zahvalnosti, koje su mi zagrejale srce. Pokušao sam sve da stavim u stranu. Sada znam da će se emocije vratiti. Shvatam da je sa Pari Sen Žermenom gotovo, da više neću igrati sa svojim klubom, sa saigračima, sa Lukom. Bilo je pravo zadovoljstvo ovo da uradim sa 40 godina, da igram na svim terenima u Francuskoj i svaki put da dobijam priznanja. Ostalo mi je možda još jedno takmičenja sa Francuskom, pa verovatno nije sasvim kraj. Sada je jedno veliko poglavlje zatvoreno i želim da uživam“, rekao je Karabatić posle meča i dodao:

„Oborili smo rekord što se tiče gledalaca za utakmicu prvenstva (14.840, prim. aut.). Došao sam i zbog toga, da pomognem rukometu da raste, da raste ljubav prema ovom sportu. Kada vidim pun Bersi za moj poslednji meč, puno mi je srce. Želim da se zahvalim svim ljudima koji su došli da mi pokažu podršku i ljubav. Ne znam kako da uzvratim. Za mene je to velika radost“, istakao je legendarni as.

RUKOMETNI G.O.A.T.

(©AFP)

Sa Francuskom je Nikola početkom godine osvojio evropsko zlato posle ludih završnica posle produžetaka, polufinala sa Švedskom (gol Prandija iz deveterca, verovatno najluđu i istoriji ovog sporta) i finala sa Danskom. Sada je PSŽ sa skromnim učinkom veterana odbranio nacionalnu krunu, a Nikola je bio na rukama saigrača, a šlag na tortu svi Francuzi se nadaju da će imati na Olimpijskim igrama u Parizu. Kakav bi to odlazak u penziju bio sa četvrtim olimpijskim zlatom?!

15.00: (2,15) Esbjerg (8,00) Đer (1,95)

Klupski oproštaj iz snova bio je u kultnoj pariskom Bersiju. Nedeljama pre meča poslednjeg kola šampiona Francuske protiv Eksa, koji je odučivao o titulu, posle kiksa Svetaca protiv Nima, tražila se karta više. Skoro 15.000 ljudi je želelo još jednom da vidi rukometnog G.O.A.T. u klupskoj karijeri. U jeku Rolan Garosa i borbu za trofej u Bulonjskoj šumi, Novak Đoković nije odoleo da iz prvih redova kraj terena isprati velikog asa. PSŽ je dobio Eksa sa 39:36 i stigao do titule šampiona Francuske, 11. u istoriji, a 10. uzastopne. Za bod je bio bolji od Nanta.

Rukometni G.O.A.T. imao spektakularni oproštaj, Novak upriličio feštu u Bersiju (VIDEO)

Svedoci smo da se poslednjih godina prave brojne analize, istraživanja na temu ko su najbolji svih vremena u različitim sportovima - fudbalu, košarci, tenisu, boksu, američkom fudbalu... Mišljenja su podeljena, brojke nekada otkrivaju, nekada ne. Većina Novaka Đokovića vide kao najboljeg tenisera u istoriji, mada nisu bez nominacija ni Rodžer Federer i Rafael Nadal. U SAD-u, kada je u pitanje najvažniji sport Amera, fudbal (ili kako ga mi zovemo američki fudbal), postoji konsenzus da je G.O.A.T. Tom Brejdi, nekadašnji kvoterbek Nju Ingland Petriotsa i Tampa Bej Bakanirsa. U košarci retko ko bi rekao da postoji veći od Majkla Džordana, a u boksu od Muhameda Alija. U fudbalu je najveća dilema - Lionel Mesi, Kristijano Ronaldo ili možda Dijego Armando Maradona ili Pele.

Rukomet je slično kao američki fudbal ili košarka. Bar sedam-osam od 10 poklonika ovog sporta reći će da je to Nikola Karabatić. Oni stariji setiće se zlatnih vremena „Šabačkih vanzemaljaca“ i Veselina Vujovića kao predvodnika šampionske Metaloplastike, dvostrukog vladara Starog kontinenta osamdesetih godina prošlog veka. Neki će da upere prstom u Šveđanina Magnusa Vislandera. Rukometni romantici će da kažu da nije bio bolji od Splitskog Mocarta Ivana Balića, da je Hrvat od rukometa na oko grubog, sirovog sporta napravio gledljiviji, širokim masama pristupačniji, da je s njim na terenu to bila najlepša simfonija... Biće i onih koji za kralja vide Mikela Hansena, ali on u karijeri, koja se takođe završava na Olimpijskim igrama u Parizu, igrao isključivo napad, bez defanzivnih zadataka. Kada se sve sabere i oduzme, kada se stavi na tas dugovečnost karijere, trofeji, popularnost, harizma – Nikola Karabatić je rukometni G.O.A.T.

PODATAK ZA GINISA – NIKOLA JE 22 OD 23 SEZONE BIO NACIONALNI ŠAMPION

(©AFP)

Karijere na vrhunskom nivou trajala je više od dve decenije (tačnije 23 sezone). Bio je kompletan igrač, podjednako dobar i u napadu i u odbrani. Sjajan šuter, lucidnih poteza, individualno kreativan, „jedan na jedan“ skoro nezaustavljiv... I u defanzivi je bio stena, možda jedan od retkih koji je u zlatnim godinama Ivana Balića mogao da ga zaustavi. Igrao je i levog i srednjeg beka. Doduše, više levog, ali u reprezentaciji je dugo godina bio organizator igre.

Sa samo 19 je stigao do prve titule šampiona Evrope sa Monpeljeom. Sa Francuskom je tri puta bio olimpijski šampion, u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Tokiju 2021, a uskoro ima šansu da i četvrti put zasija olimpijsko zlato na njegovim grudima i to u Parizu, što bi bio holivudski kraj impresivne karijere. Po četiri puta je sa Trikolorima bio šampion Evrope i sveta. Bio je predvodnik najtrofejnije generacije u istoriji francuskog rukometa koja je bil na svetskom tronu 2009, 2011, 2015 i 2017. godine. Isto toliko je bila i na kontinentalnom prestolu, poslednji put u januaru ove godine u Kelnu posle pobeda nad svetskim vladarom Danskom.

Čini se da mu je klupska karijera impozantnija. Jedini „minus“ je bio što sa Pari Sen Žermenom nije uspeo da se okiti titulom šampiona Evrope. Sveci kao da su ukleti, nisu došli do Lige šampiona kao i fudbaleri posle preuzimanja od strane katarske kraljevske porodice.

Sa tri različita kluba je bio šampion Evrope, Monpeljeom, Kilom i Barselonom. Ono što je najneverovatnije je da je čak 22 puta bio nacionalni prvak. Samo jedne sezone, kada je branio boje prvo Monpeljea, a drugi deo šampionata Eksa 2012/2013 nije bio prvak Francuske. Ima 16 kruna šampiona svoje zemlje, sa Kilom ima 4/4 u nemačkoj Bundesligi, a sa Barsom 2/2 u španskoj Asobal ligi.

Što se tiče individualnih priznanja i oni se teško mogu nabrojati. Bio je tri puta biran od strane Svetsko rukometne federacije (IHF) za najboljeg rukometaša godine – 2007, 2014. i 2016. Tri puta je bio drugoplasirani. Možda najveću satisfakciju je dobio pre deceniju kada je biran za sportistu godine u Francuskoj 2011. Zna se koliko ova zemlja ima vrhunskih sportista, a izbor je te godine pao na rođenog Nišliju.

Na večnoj listi najboljih strelaca Lige šampiona nalazi se na trećem mestu. Ispred njega su samo Makedonac Kiril Lazarov i Rus Timur Dibirov (levo krilo Zagreba igraće i naredne sezone).

Karabatić je rođen u Nišu 11. aprila 1984. godine. Nikolin otac je takođe se bavio rukometom. On je Hrvat iz Vrsina, sela između Trogira i Marine. Branko je igrao za Železničar iz Niša gde je upoznao Radmilu, rodom iz Aleksinca. Porodica Karabatić se preselila u Francusku kada je Nikola imao tri i po godine. Takođe, i njegov brat Luka je reprezentativac Francuske i saigrač u Pari Sen Žermenu.

KAKO JE KARABATIĆ BRANIO BOJE PARTIZANA?

Karabatić u majici i dresu Partizana (©Starsport)

Iako ga svojataju i u Srbiji i Hrvatskoj, Nikola je u brojnim intervjuima govorio da voli zemlje svojih roditelja, ali da se oseća Francuzom.

"Poznajem mnoge sportiste koji su rođeni u Francuskoj i osećaju se više Srbima, nego Francuzima. Sa mnom i bratom je to suprotno. Moj otac je bio presrećan što nas je Francuska prihvatila i naturalizovala. Oduvek nam je govorio da je na nama da se adaptiramo na Francusku. Ponosan sam na svoje poreklo, veliki sam navijač Đokovića i Čilića. Ponekad navijam za Hrvatsku ili Srbiju više od ostalih. Ali, ono što me tera da sanjam je Francuska“, rekao je Karabatić u intervjuu za Ekip.

Navijači Partizana mogu da se pohvale da je Karabatić igrao u dresu Partizana. Naime, u Nišu sredinom novembra 2011. godine u grupnoj fazi Lige šampiona snage su odmerili crno-beli i Monpelje. Pošto se francuskom timu izgubio prtljag na aerodromu, tada Nikola, Mladen Bojinović, Petar Metličić i ostale zvezde francuskog tima igrali su u crno-belom. Klub iz Humske im je pozajmio opremu, pa može da se upiše da je Karabatić „igrao“ za Partizan.

Na velikim takmičenjima, ne glumi zvezdu, nije nedodirljiv za sedmu silu. Na Evropskom prvenstvu u Segedinu je 2022. godine pričao sa sprskim novinarima, kao i godinu dana kasnije u Katovicama na SP. I to na dobrom srpskom jeziku.

Jedina mrlja u karijeri Nikole Karabatića dogodila se 2012. godine kada je bio umešan u aferu oko nameštanja utakmice tadašnjeg kluba Monpeljea u šampionatu Francuske. Bio je i priveden sa suprugom i bratom Lukom. Posle duge istrage francuske policije, braća Karabatić su proglašena krivim, kažnjeni su sa dva meseca uslovno i 10.000 evra.

O kakvoj se veličini radi, o kakvoj rukometnoj instituciji je reč za Mozzart Sport su govorili prvi kapiten reprezentacije Srbije posle samostalnosti 2006. godine Mladen Bojinović, koji je dugo igrao u Monpeljeu sa Nikolom, i Slaviša Đukanović, trener golmana Eksa i reprezentacije Srbije.

POSLE 11 GOLOVA PORTLANDU SVET JE DOBIO VELIKOG ASA! KAKO JE NIKOLA „UZEO“ POZICIJU MLADENU BOJINOVIĆU?

Nikola dobija dres Srbije od Mladena Bojinovića i nekadašnjeg predsednika RSS-a Velimira Marjanovića (©MN Press)

Kad je Mladen Bojinović bio velika zvezda svetskog rukometa početkom ovog milenijuma, Nikola se preko trnja probijao do zvezdanih visina. Prisetio se Banjalučanin početaka Karabatića u dresu Monpeljau u sezoni 2002/2003, kada je francuski tim bio šampion Evrope, prvi put u istoriji.

„Nikola je tada bio klinac koji je tražio šansu. U početku su neki drugi dobijali priliku, kao recimo Mišel Gigu. Borio se Nikola tada da dobije ugovor, da ostane deo prvog tima, ali kada je dao 11 golova Portland San Antoniju u prvom finalu Lige šampiona bilo je jasno da je rukomet dobio veliku zvezdu. Kako se kaže, veliki mečevi rađaju velike šampione. Od tada Karabatićeva karijera kreće rapidno napred“, počeo je priču za Mozzart Sport Banjalučanin koji je pre nekoliko dana postao savetnik za sport i omladinu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Karabatić je i „krivac“ što ste vi sa levog otišli na srednjeg beka?

„Trener Patris Kanaje je odlučio da posle Nikolinog buma odem na srednjeg i to je bio pravi potez za obojicu. Ja sam do tada bio levi bek. Visok dva metra, svi su treneri videli na toj poziciji dugajliju, dok su srednji bekovi bili niži, oko 180 centimetara, brži. Ja sam uvek u karijeri voleo više da asistiram, da vodim igru, a zbog visine mogao sam i da šutnem sa distance. Nikola je više u reprezentaciji igrao srednjeg beka. Jednostavno, tada su bili sjajni levi bekovi Danijel Narsis i Žerom Fernandez, a Karabatić je najbolje od njih igrao na mestu organizatora igre. I u poslednjim godinama karijere, Raul Gonzales ga je video isključivo kao levog beka. Mislim da mu je to bila prava pozicija, ali mogao je da igra na obe“.

Popularni Dugi nema dilemu ko je najbolji rukometaš svih vremena.

„Za mene je Nikola broj 1. Ako uporedimo njega i Balića, Ivano je bio umetnik, a Nikola pravi Terminator, jak kao stena, kompletan igrač, napadački i defanzivno, duže je trajao zbog te svoje snage i konstitucije. Pre Nikole mislim da je najbolji bio Nenad Peruničić. Takve asove izdvaja što prave razliku. Bilo je ranije sjajnih Šveđanina, Vislandera, Levgrena, koji su bili top igrači, ali Nenad je pravio razliku. Bidasoa i Magdeburg su osvajali Ligu šampiona zbog njega. Karabatić je bio u tom pogledu Peruničićev naslednik“.

Postoje mnoge anegdote sa Nikolom tokom dva mandata u Monpeljeu.

„Ima dosta, ne bih sada o pojedinostima. Nikola je kao mali došao u Francusku. Nije dobro pričao srpski, ali pošto smo tada u Monpeljeu bili Rastko Stefanović i ja, svi su pričali francuski u svlačionici, a mi smo srpski, pa je i on uz nas učio. Mislim da njegov brat Luka bolje priča srpski“.

Dvojica nekadašnjih saigrača videli su se pre nekoliko meseci u Zagrebu, kada je PSŽ gostovao hrvatskom prvaku u Ligi šampiona.

„Čujemo se mi, u kontaktu smo. Pričali smo tada. Rekao mi je da mu je drago što može da izgura ovu sezonu, da je zdrav. Imao je problema sa povredama, sa bakterijom, bio je dugo odsutan prethodnih sezona. Svestan je i on da je to – to, da nije više kao pre. Svuda gde se pojavljivao je dočekan kako i treba da bude pozdravljena jedna legenda“.

Ni popularnom Dugom nije jasno kako njegov bivši klub Pari Sen Žermen u zenitu, kada su tu bili zajedno u timu Mikel Hansen, Nikola Karabatić, Sander Sagosen i golman Tijeri Omejer, nije mogao da bude šampion Evrope.

„Nikom to nije jasno, ali očigledno nije ni novac sve. Nešto slično kao sa Pari Sen Žermonom događa se i Vespremu. Višedecenijska ulaganja, veliki budžeti, ali titula ne dolazi. Druga priča je bio Vardar. Igrači nisu primali plate po osam-devet meseci, a na kraju je proradio inat, uspevao je da osvoji Ligu šampiona bez novca“.

Dotakao se Bojinović i još jedne legende koja je imala veliku ulogu u njegovoj karijeri, a to je Patris Kanaje koji je u petak uveče posle 30 godina napustio klupu Monpeljea.

„Kanaje je stvorio Monpelje, veliki trener, uz Kloda Onestu i Danijela Kostantinija, najbolji koje je Francuska imala, s tim da je Patris bio bolji klupski trener. Bila mi je čast što sam igrao u najboljim godinama Monpeljea, kako je govorio Kanaje za taj period od 10 godina. Većina reprezentativaca Francuske iz te najbolje generacije je prošlo kroz Monpelje“.

Kada se pomene Mladen Bojinović – ne može da se ne pomene Partizan. Bio je miljenik Grobara. Prethodnog leta je bio kandidat za klupu Partizana. Vidi naslednika u crno-belom.

„Kada gledam Nikolu Zečevića, vidim sebe u Partizanu. Podseća me igrom na mene iz perioda kada sam nosio crno-beli dres“, zaključio je Bojinović.

HANSEN IMAO VEĆI UGOVOR OD KLUBA, ALI NIKOLA JE SIGURNO NAJVIŠE ZARAĐIVAO, RAČUNAJUĆI I SPONZORE

Slaviša Đukanović

Za razliku od Bojinovića koji je dugo bio saigrač Nikola Karabatića u Monpeljeu, trener golmana Eksa i u reprezentaciji Srbije, Slaviša Đukanović, u dresu San Rafaela imao je zadatak da zaustavi razorne projektile Nišlije.

„Sećam se da mi je moj veliki prijatelj Žerom Fernandez pričao da kada je Nikola došao u reprezentaciju da su hteli da ga ’provere’, ali da je Nikola mogao sve, da postigne gol sa distance, da asistira pivotmenu, da prođe ’jedan na jedan’. U odbrani, kaže Žerom, nije mogao niko da ga prođe. Kompletan igrač, i ofanzivno i defanzivno, sa toliko trofeja. Sigurno najbolji svih vremena. Nemam uopšte dilemu“, smatra trener golmana reprezentacije Srbije.

Kako je braniti njegove udarce?

„Pošto je uvek igrao u top timu, bilo je teško proceniti od koga preti veća opasnost. Kad ti Nikola zatrese mrežu, samo teraš dalje, kao da nisi ni primio gol. Pokušaš da odbraniš neku loptu od drugih i da se skoncentrišeš na finiš, ako se meč lomi“.

Godinama se u rukometnim vodama pričalo da je Mikel Hansen jedini probio cifru od 1.000.000 evra kada je godišnja plata u pitanju, a da je Nikola Karabatić u Pari Sen Žermenu bio drugi najplaćeniji igrač tima, ali i Evrope i sveta.

„Možda je Hansen imao najveći ugovor od kluba, ali mislim da je Nikola bio top 1 u svetu, kada se računaju i sponzori. Pošto dugo živim u Francuskoj znam kolika je on zvezda ovde. I poslednjih godinu dana, kada se znalo da se oprašta, nema dvorane gde ga nisu navijači pozdravili. Veliki as, sigurno će rukomet mnogo da izgubi njegovim odlaskom u penziju“.

Nikola Karabatić je ranije govorio da ga ne zanima trenerski posao, ali da želi da ostane u rukometu. Njegov brat Luka i on imaju kamp.

„To je uobičajeno u Francuskoj. Mnogi veliki igrači imaju svoje kampove. Tokom pre svega letnjih meseci okupljaju se mladi iz svih krajeva Francuske, uče od velikih igrača. Odlično je to za popularizaciju rukometa, a nema sumnje da će Nikola da bude magnet za klince“, istakao je Đukanović.

SVE TITULE NIKOLE KARABATIĆA

SA FRANCUSKOM

3 puta olimpijski pobednik

4 kruna šampiona sveta

4 titula prvaka Evrope

SA KLUBOVIMA

3 krune Lige šampiona sa tri različita kluba (Monpelje, Kil i Barselona)

1 Superkup Evrope

2 Supergloba (nezvanično Svetsko klupsko prvenstvo)

16 puta šampion Francuske sa Monpeljeom i Pari Sen Žermenom

4 krune prvaka Nemačke sa Kilom

2 titule šampiona Španije sa Barselonom

7 Kupova Francuske sa Monpeljeom i Pari Sen Žermenom

8 Liga kupova Francuske sa Monpeljeom i Pari Sen Žermenom

6 Superkupova Francuske sa Monpeljeom i Pari Sen Žermenom

3 Kupa Nemačke sa Kilom

3 Superkupa Nemačke sa Kilom

2 Superkupa Španije sa Barselonom

2 Kupa Španije sa Barselonom