Ozbiljno je kad Tijana Bošković nešto obeća i reši... Vreme je i za temu zvanu G.O.A.T.

Ona ima samo 25 godina. Dvostruki je uzastopni svetski prvak. Dvostruki je šampion Evrope. Ima i dve olimpijske medalje. Ima osam medalja na poslednjih osam takmičenja. Samo nije osvojila medalju kada je kao 17-godišnjakinja debitovala za reprezentaciju Srbije na SP u Italiji.

Ona je Tijana Bošković. Levoruka bombarderka iz Bileće. Najbolja odbojkašica sveta. Najbolja sportistkinja u istoriji srpskog sporta jer nema više nijednog parametra za paralele sa bilo kojom drugom. Ceco, Ivana, Ana, Jelena, svaka čast... Ali sa Tijanom više nema poređenja. A najstrašnije ili najlepše je što će se razlika još povećavati.

Tijana Bošković je od sinoć i zvanično otvorila temu zvanu G.O.A.T. Globalno popularan izraz za najboljeg sportistu u istoriji svoje delatnosti. Tijanina nova trka tek počinje. Njoj uvek treba novi izazov i dobila ga je. Kubanka Regla Tores koja je osvojila sve 90-ih i „Kraljica odbojke“ Jekaterina Gamova iz Rusije su dobile naslednicu. Ili novu Kraljicu? Vreme će pokazati...

A ono što je do sada vreme pokazalo, glasi: Tijana je poput Regle dva puta bila MVP svetskog prvenstva. Jedine su u istoriji kojima je to pošlo za rukom. Poput Gamove je osvojila dva svetska zlata. Poput nje, ima dve olimpijske medalje koje nisu zlatne. Poput nje, ima dva evropska zlata. Ali ima i samo 25 godina...

Kada je Boškovićeva 2016. na Svetskom prvenstvu u Italiji kao maloletna tinejdžerka debitovala za Srbiju, niko nije mogao ni pretpostaviti kakav se tu poljubac istorije desio. Prošlost, sadašnjost i budućnost u istom momentu na terenu.

U odlučujućem meču za prolaz grupe, Rusija je pobedila Srbiju 3:0. Velika Gamova je osvojila 11 poena, Tijana 15. Rusija je kao dvostruki uzastopni prvak sveta bila prejaka... Tijana Bošković i 36-godišnja Jekaterina Gamova su prvi i jedini put igrale jedna protiv druge. Ruskinja već nije bila ona stara, njena reprezentacija nije ušla u borbu za medalju a ona je odšetala u istorijske čitanke. Neka nova klinka je već tada zakoračila u tu istoriju i počela da piše svoju knjigu. Podebelu knjigu.

I od tada drži svetsku odbojku pod patikom i skakuće po njoj. Nekad malo više leti nego što skakuće, no dobro...

Samo pasionirani ljubitelji odbojke u Beogradu su tih godina znali da u beogradskoj Vizuri tada igra neko čudno dete kakvo nije viđeno do tada na ovim prostorima. Kažu svedoci tadašnjih vremena da se roditelji brojnih odbojkašica tada bunili jer „nema šanse da je ona mala iz Hercegovine to godište i sigurno je tu neko nešto smutio i lažirao joj papire“. Kao i brojni čaršijski mitovi i taj je bio budalaština...

Čekala dugo u redu iza Maje Ognjenović, porodila se prošle godine, sada je najbolji dizač planete

Čudo iz Hercegovine je nastavilo da leti, a postoji jedna lepa izjava iz tog perioda kada smo vas na Mozzart Sport prvi put upoznali sa Tijanom i preporučili vam da u narednih godinu dana prošetate do Tošinog bunara jer tamo igra „ona mala što će za koju godinu biti najbolja na planeti“. Naime, pre toga je jedan trener iz Nemačke posle prvog susreta sa Tijanom u mlađim reprezentativnim selekcijama zavapio, a Marijana Boričič kasnije prepričala:

„She’s a dream“, rekao je tada zapanjeni Nemac.

Taj srpski san je počeo da se ostvaruje sa svakim narednim takmičenjem otkako je ušla u A selekciju Srbije. Odmah je postala najbolji igrač, ’isterala’ iz reprezentacije ozbiljnog korektora kakav je Jovana Brakočević, a Zoran Terzić nikada nije hteo sebi da pripiše nikakve zasluge. Samo je konstatovao da bi svako normalan na njegovom mestu postupio isto. I u tome takođe leži veličina čoveka koga smo danas možda malo zaboravili ali pred kojim bi uvek trebalo skinuti kapu. Od ovih osam uzastopnih medalja, ipak su sedam njegovih, a sjajni Danijele Santareli je to nadogradio, unapredio i ulepšao.

Teško se podsetiti svih partija Tijane Bošković u kojima je stavila Srbiju na leđa i odnela je do pobede. Jedan tu ipak odskače. Imala je 19 godina, bilo je polufinale Olimpijskih igara, 2:2 u setovima, meč lopta za Srbiju... Tijana servira bombu, Amerikanke nekako vraćaju, sledi smeč levicom i medalja! Šta zna dete iz Bileće šta je Amerika, šta je tadašnji svetski prvak... A poznato je kako Ameri shvataju Olimpijske igre a kako sva ostala takmičenja.

Posle Olimpijskih Igara je dala Mozzart Sportu prvi intervju. Dok smo se spuštali stepenicama ka Zelenjaku, većina prolaznika nije obraćala pažnju niti su je prepoznali. Jedan sredovečni gospodin ju je ipak zaustavio i oduševljeno pozdravio:

„Živa nam bila! Samo tako nastavi. Bravo“.

Bilo je lepo. Neko u gradu od dva miliona ipak prepoznaje već tada najbolju odbojkašicu sveta.... I dalje je bila impresionirana ambijentom Olimpijskih igara kao i svaki sportista posle prvog puta. Oduševila se što je upoznala Đokovića, srela Bolta, Serenu, Del Potra... A stidljivo je onako provukla i da je na podlaktici uradila malu tetovažiu olimpijskih krugova kao uspomenu na Rio. I zamolila našeg fotografa Baticu da se to na fotkama ne vidi.

I koliko god su impresije Igrama i medaljom bile jake, trudila se da pažljivo meri reči i govori ozbiljno. Naslov „Tek je prva...“ nije bio kliktabilan, ništa posebno, nismo ni mi tada shvatali šta to ona priča ili obećava. Ali se ispostavilo kao proročanski. Od tada je donela medalju sa svakog narednog takmičenja! Kako te reči danas imaju težinu. Koiko je to ozbiljna glava...

Karijera vižljaste Bilećanke je nastavila da buja u narednim godinama. Vezali su se zlato, pa zlato, pa još jedno zlato. MVP, MVP, MVP!!! Nije čuveni slogan, već niz Tijaninih nagrada od 2017. do 2019. na evropskim i svetskim prvenstvima. Postaje ubrzo i svetski prvak sa Ezadžibašijem, kapiten, miljenica odbojkaške javnosti jer je sinonim istinskog sportiste. Ne iskače iz frižidera, ne voli baš medijsko eksponiranje, nije sinonim raznih „borbi“ za „ljudska prava“, bavi se onim što najbolje zna – odbojkom.

Nije bilo protivnika za kojeg se moglo reći da je problem za Tijanu Bošković. Pobeđivala ih je sve po nekoliko puta. Čak na silu se u svetskoj odbojkaškoj javnosti forsirao rivalitet sa Paolom Egonu, ali mudre odbojkaške glave poput Vesne Čitaković Đurišić su uvek govorile da to nije za poređenje jer Tijana je najbolja i najkompletnija odbojkašica današnjice.

Istina, bilo je i poraza. Tako je to u sportu. Od Amerike i Italije prošlog leta. Bilo je to leto koje je izvuklo zadnji atom snage iz Tijane. I sve to nije bilo dovoljno, u Beogradu je morala da čestita Italiji i Egonu koje su napokon upisale pobedu protiv Srbije. Ali nijedan poraz ne može da utiče na pobednički DNK Tijane Bošković. Ona je sve jača i igra sve bolje. Sestra Dajana uz koju je počela da trenira nam je uoči finala prilično sigurno i samouvereno rekla da po njenom mišljenju „Tijana nikad nije igrala bolje“. Verovatno su to isto videle i protivnice. Možete da zamislite kako im je bilo...

Kada se pre godinu dana trofejna generacija prepolovila (Milena, Maja, Silvija, Stefana, Jelena) posle srebra u Beogradu, bilo je realno zamisliti se. Šta dalje? Kakvu budućnost ima naša reprezentacija? Je li prošlo zlatno doba?

Italijan Danijele Santareli je došao sa planom i pokazao zašto je jedan od najboljih trenera sveta. Ostatak ekipe je uigravao kroz Ligu nacija, a nacionalno blago je čuvao za Svetsko prvenstvo. Odmorio je Tijanu Bošković, a ona je znala da to vrati.

Čak i sa odmornom Tijanom, Srbija nije došla na ovo prvenstvo kao favorit. Po prognozama su to bili Italija, Amerika, Brazil...

Pa čak i kako je krenulo, nije mirisalo na ovakav spektakularan epilog. na 12/12! Već u drugom kolu je Srbija morala da igra pet setova protiv Bugarske koja na kraju ni grupu nije prošla. Dovoljno da proradi crv sumnje u oku posmatrača sa strane. Delovalo je posle te Bugarske da „to nije to“.

„Kapitenu, jesi zadovoljna?“, bila je skeptično-radoznala poruka koju smo poslali Tijani te večeri.

„Jesam! I tek ću da budem“, odgovorila je uz smajli koji namiguje.

Kapitenski! Kraj komunikacije. Šta reći kada neko zrači takvim samopouzdanjem i pobedničkim mentalitetom. Svako dalje potpitanje bi bio promašaj... Ćuti i veruj. Već je jednom dokazala da se sa njenim obećanjima ne sme igrati. Jednostavno, ne smeš da ih preispituješ. Retko obećava, ali kada to uradi... Pa, vidimo kako se to završava.

Možda je i ta kapitenska uloga pokrenula dodatni rezervoar energije i motiva da gazi kao što nije nikad pre.

A gazila je. Jedna, druga, treća, četvrta... Završeno prvenstvo sa preko 50% uspešnosti u napadu. Nijedan korektor na prvenstvu nije bio iznad 50 odsto.

U roku od 24 sata, Tijana Bošković je u četvrtfinalu i polufinalu osvojila 69 poena?! Ostatak srpskog tima zajedno 80 ne računajiući greške rivala. Utišala je 12.000 Poljaka i opet očitala lekciju Amerikankama.

I došla na megdan Brazilu koji je dva puta tukao Italiju, imao sedam pobeda u poslednjih sedam mečeva protiv Srbije, ukupan skor 18:3 u istoriji protiv naše reprezentacije. I ogroman motiv da posle tri izgubljena finala konačno osvoji jedini trofej koji mu nedostaje. Nakon Italije i „poništavanja“ Paole Egonu, nakon brutalne partije srednjaka Karol, njenih rampi Paoli i čarolija sjajne Gabi, u Brazilu je vladala euforija da im ni Tijana Bošković neće moći ništa i da su ona i njena Srbija sledeća i poslednja žrtva.

Šta god da je smućkao Danijele Santareli, bilo je čudesno. I kada je gubila, Srbija je delovala tako moćno i sigurno kao da će okrenuti kada god poželi. Pobednički mentalitet. Ono što isijava iz Tijane i ove reprezentacije. Stereotipi ili sportska sujeverja ne žive u tim glavama. Da li je bila taktika, da li intuicija, ali u finalu je Srbija dozirano koristila Tijaninu levicu. Boša Drča je crtala po terenu, razigrala ceo tim, a Brazil bio u čudu čekajući da postavi dupli ili trojni blok pred Tijanu.

A kada je došao moment za završni udarac, razgoropadio se onaj ubitačni nerv Tijane Bošković. Bilo je 18:12 u trećem setu kada je potpuno „poludela“! Ide smeč za 19:14. Ide bomba u dijagonali preko trojnog bloka za 20:14. Ide paralela kroz taj famozni blok „dve Karol“ za 21:14. Sledeći smeč je ispucala u aut i samo se nasmejala... Kao da sprema nešto luđe. I spremila je...

„Izmisliće Tijana nešto... Izmisliće... Pogađa Tijana iz nemoguće pozicije za levorukog napadača!“, zaurlao je Sport Klubov komentator Igor Jagličić u mikrofon i pročitao rezultat 22:15. Pogodila je Bianka potom za 23:16, a onda je Tijana rešila da stavi tačku. Bomba po bloku za 24:16 i meč loptu!

Kraj se sam pisao... Još jednom je levica zaparala vazduh u Apeldornu, lopta od bloka odletela daleko u aut i krenulo je slavlje... Svetski tron je odbranjen. Uz rame velikoj Regli Tores i Jekaterini Gamovoj. Naravno, novo MVP priznanje je bilo neminovnost.

Ispred Tijane je od Srpkinja danas samo Maja Ognjenović sa devet medalja. U istoriji sporta na ovim prostorima, samo je legendarni Dragan Kićanović vezao 10 medalja na 10 velikih takmičenja. Majin rekod Tijana može da izjednači sledećeg let ana EP. Kićin bi mogla godinu kasnije na Igrama u Parizu. Samo još to olimpijsko zlato i da se potpiše kao G.O.A.T. A možda ne mora ni ono? Imamo još jednog koji ga nema a znamo da je G.O.A.T.

Sa 25 godina je Tijana Bošković je već napravila čudesne stvari. Kao niko na ovim prostorima. A pred njom je još mnogo toga. Treba je čuvati i negovati. Danijele Santareli to već radi.

Možda je karate u Bileći izgubio, ali su svetska odbojka i istorija srpskog sporta dobili mnogo više. Preko svake mere. Preko granice najbolje osbojkašice svih vremena? Uživaćemo dok to budemo gledali.