Nova pravila podelila vaterpolo javnost: Trenere niko ništa nije pitao...
Vreme čitanja: 6min | uto. 12.11.24. | 16:42
Na igru će najviše uticati smanjenje dužine bazena sa 30 na 25 metara
Kao grom iz vedra neba proširila se vest da je Svetska federacija vodenih sportova promenila pravila vaterpolo igre. Bilo je nagoveštaja da će se tako nešto dogoditi, međutim, ono što je diglo celokupnu javnost u najstarijem olimpijskom kolektivnom sportu jeste što se desilo praktično preko noći, bez bilo kakvih konsultacija istinskih stručnjaka i onih na koje će ova pravila najviše da utiču.
Ono što je uvedeno kao novine u vaterpolo su:
Izabrane vesti
- Dužina terena skraćena sa 30 na 25 metara.
- Broj igrača se povećava sa 13 na 14. Ako tim ima samo jednog golmana, onda u sastavu može da bude samo 12 igrača. Postoji mogućnost da ekipa igra sa sedam igrača u polju.
- Trener može da traži čelendž u sledećim situacijama: za proveru da li je gol postignut ili nije, zbog dosuđivanja peterca oko brutalnog prekršaja, zbog šuta posle isteka vremena, kao i zbog problema sa elektronikom. Ako je zahtev opravdan, trener ima pravo na još jedan čelendž.
- Sudije mogu da traže proveru u identičnim slučajevima, plus oko prevremenog ulaska u igru kažnjenog igrača ili presporog izlaženja iz igre isključenog igrača.
Ovo je ono što će biti na snazi bez bilo kakvog testiranja novih pravila, iako je prvobitno bilo najavljeno, da će turniri Svetskog kupa u januaru i aprilu poslužiti kao generalna proba, ali od toga nema ništa.
Da stvar bude gora, već će se planetarni šampionat u Singapuru naredne godine igrati po novim pravilima, iako nije bilo eksperimentalnih takmičenja na kojima bi njihova efikasnost mogla da se isproba.
Sve više se priča da je za ova pravila, koja treba da ubrzaju već i ovako zahtevnu igru “zaslužan” Deneš Kemenj. Jasno je da čuveni mađarski stručnjak tera vodu na svoju vodenicu, odnosno reprezentacije na čijoj klupi je sedeo 15 godina, jer je Mađarska jedina selekcija kojoj odgovara ovaj stil vaterpola. Ovo bi najbolje moglo da se uporedi sa košarkaškim “trči i pucaj” stilom igre, gde bi bilo kakva veština potpuno pala u drugi plan, već bi se sve svodilo samo na pokušaje igrača na spoljnim pozicijama. Veliko je pitanje da li će centri uopšte uspeti da se pozicioniraju na liniju od dva metra u tako kratkom vremenskom periodu, što će znatno promeniti krvnu sliku vaterpolo igre.
Naravno, najbitnije je saslušati struku šta ona ima o tome da kaže, a jedan od prvih koji je digro svoj glas protiv novih pravila je selektor Hrvatske Ivica Tucak. Šef struke Barakuda je u intervjuu za Sportske novosti govorio o navedenoj temi.
"Promene je inicirao Deneš Kemenj, bivši trofejni selektor Mađarske. Kontaktirao je nas trenere. Pismeno sam mu odgovorio da vaterpolo tada ne bi bio isti sport. Nema razloga za takvima promenama. Jedino je predlog za čelendž opravdan. Ne treba nam 20-30 isključenja. Utakmice su kratke, traju jedva 60 do 65 minuta. Glavni je problem nedostatak interesovanja. Nema publike i to je problem koji mora da se rešava. U Bergamu 2015. na Svetskoj ligi smo igrali po novim pravilima, sa skraćenim terenom. I pričalo se da ih je inicirao Perone. A njegova Barseloneta igra u podne pred 200 gledalaca a ne uveče pred 6.000 posmatrača. Zašto? Znam da su mnogo selektori protiv promena, ali su u svetskom vaterpolu ostali pri želji da se pokuša. Stav trenera nije bitan", kritički je nastrojen Tucak.
Posle Tucka oglasio se i njegov veliki prijatelj Dejan Savić koji je govorio za Insajder. Nekadašnji trofejni selektor Srbije, po svemu sudeći nije prstalica novih pravila.
„Komentar treba da zvuči – bez komentara. Poražavajuće je što se sve dogodilo brzo, donekle tajno, i naravno, bez učestvovanja struke, a kamoli igrača ( koji verujem imaju osnova za mnogo toga reći), ali na kraju izuzetno efikasno za čelne ljude. Još jednom su pokazali da imaju totalnu moć i efikasnost na glupost. Možemo uporediti to sa košarkom. Naime, u košarci je vreme napada 24 sekunde. U vaterpolu će biti 25 - idealno! Ali da trčimo, a ne da plivamo. Čelendž za trenere je samo farsa da se pokriju veliki nedostaci novih pravila u smislu kao da su nam nešto dali, poklonili. ( I tu ima mnogo nedefinisanih stvari koji mogu da se raščlane na milion problema i situacija). Sedmorica igrača u polju bez golmana je nešto sto smo videli odavno u rukometu. Ne vidim prednost ali iskreno ni mane. Jedino mislim da će se koristiti samo posle prekida ili ako neka ekipa besomučno „juri” zaostatak rezultata! Na kraju, ne bi me čudilo da uskoro donesu pravilo da u igri može biti sedam golmana sa svake strane ali da ne prelaze svoju polovinu terena“, istakao je Savić.
Reprezentaivac Srbije i dvostruki Olimpijski šampion Nikola Dedović je u kratkom razgovoru za Mozzart sport istakao da je se u Mađarskoj Kup već igra u bazenu od 25 metara.
"Jednostavno pravila su donešena i profitiraće onaj ko se najbrže prilagodi njima. Najveća promena odnosi se na skraćenje bazena sa 30 na 25 metara. Smatram da će ovo doprineti da se igra ubrza i dobije na dinamici, što je i glavni cilj onih koji su usvojili nova pravila. Možda ovaj segment igre može da doprinese popularizaciji samog sporta. Mogu da kažem da ovde u Mađarskoj već postoji taj neki pilot projekat, jer se Kup igra delimično po izmenjenim pravilima, odnono da je bazen smanjenih dimenzija, dok je vreme za napad ostalo isto. Nema potrebe sad pričati o tome da li će Svetsko prvenstvo naredne godine biti prvo veliko takmičenje na kojem će se igrati po novim pravilima, bez prethodnog testiranja, jer kako je nama, tako je i svim ostalima. Još jednom ponovaljam, potrebno je što pre prilagoditi se na njih, to je jedini način da profitiramo", rekao je trofejni srpski reprezentativac i član Vašaša.
Trener Novog Beograda Živko Gocić ističe da je struka morala više da se pita u donošenju ovako krupne odluke.
"Činjenica je da još ne možemo da govorimo da li je nešto dobro ili loše, jer i dalje ništa nije odigrana po novim pravilima. Smatram da je ono što je moralo da se uradi jeste da ona budu donet po drugačijem principu, odnosno da se čuje šta struka misli o njima, kao i to da je potrebno da se prođe kroz određena takmičenja, koja bi poslužila kao probna za nova pravila. Ono što će uticati na samu igru jeste skraćenje bazena i praktično vaterpolo može da se svede samo na princip šutiranja, jer bi igrači vični šutu vrlo brzo dolazili u poziciju da ga upute. Na taj način automatski se u pitanje dovodi funkcija beka i centra i to što bi te pozicije izgubile na značaju, praktično cela njihova veština ne bi mogla da dođe do izražaja. Jasno je da bi ovo više odgovaralo nekim reprezentacijama i klubovima. Ne ulazim u to na čiji zahtev je donešena ova odluka, ali smatram da je to moralo drugačije da se uradi, uz značajnije konsultovanje struke, jer smo ipak mi ti koji provodimo gotovo 24 sata sa igračima“, istakao je strateg Novog Beograda.
Vrlo kratak bio je još jedan srpski reprezentativac Strahinja Rašović koji je samo istakao da trenutno nema šta da kaže i da ima vremena da se priča o tome.
Nova pravila su definitivno podelila vaterpolo svet. Jedni su za, drugi protiv njih, a treći uzdržani. Ono u čemu su svi saglasni jeste da je struka morala više da se pita kada se radi o ovako krupnim promenama. Baš kao što su sagovornici naveli, ostaje nam da čekamo prvo takmičenje na kojem će se igrati po novim postulatima vaterpola, a onda će moći da se sudi da li vaterpolo klizi u besmisao ili će najstariji kolektivni olimpijski sport dobiti na popularizaciji koju odavno zaslužuje.